sjajno!
Sam priznao da je promašaj, nabo konja u glavu: Kompletan intervju Darka Miličića za ESPN! Nisu mogli da veruju šta im je ispričao! (FOTO) (VIDEO)
Ispovest drugog pika sa NBA drafta 2003. godine
Darko Miličić je imao sve predispozicije da postane jedan od najboljih centara u istoriji NBA lige. Drugi pik jednog od najjačih draftova u istoriji NBA lige koji je iza sebe ostavio igrače kao što su Karmelo Entoni, Dvejn Vejd i Kris Boš , dok je ispred njega jedino bio Lebron Džejms, nikada nije u potpunosti uspeo da se ostvari u najjačoj ligi sveta.
Ipak, osvojio je jedan prsten i ostavio je trag u Americi pa je tako Sem Borden, novinar ESPN-a, posetio Srbiju i uradio veliki intervju sa najvećim talentom u istoriji srpske košarke, Darkom Miličićem.
Prenosimo ga u celosti:
- Svet je brzo proglasio Darka Miličića velikim promašajem NBA, ali ovo su 10 razloga zašto je on uspešan.
1. Darku ne smeta kad se o njemu govori kao o potpunom promašaju
Darko Miličić koristi reč "promašaj" često, što je iznenađujuće. Mislio sam da će je on izbegavati, ili barem napraviti kiselu facu kad se ova reč pomene, ali on je ne zaobilazi, ne sapliće se na nju. Ona mu ne zastaje u grlu.
Ne, Darko je otvoren, brutalno iskren. Visok 212 cm i težak skoro 140 kilograma, on je veliki kao vrata od garaže, ali u prvih 10 minuta susreta sa mnom, upotrebio je reč "promašaj" jedno 6 puta, u nekoliko različitih konteksta ("ovo neće biti samo o tome koliki sam ja promašaj, je l tako"?)
On pravi šale o tome koliko je grozan bio, pominje draft 2003., kad je bio 2. pik, ispred Karmela Entonija, Krisa Boša i Dvejna Vejda, a iza LeBrona Džejmsa. Onda se pretvara da govori sa ovim igračima, podiže šaku u vazduh i govori im da, statistički, neko iz grupe mora da bude jezivo loš. "Pa dobro, vi momci budite najbolji, a ja ću biti istorijska mrlja". A onda se hvata za stomak od smeha.
Tokom našeg intervjua, koji traje skoro 3 sata, on začinjava konverzaciju sa rečju "promašaj", ubacujući povremeno odgovarajuće sinonime, kao što je "katastrofa". U jednom trenutku, rekao je "promašaj" triput za 15 sekundi, i naglasio opis svoje profesionalne košarkaške karijere udarajući zamišljeni pečat, na kojem verovatno piše "promašaj", na sopstveno čelo. Cela stvar mi se čini kao delom performans, delom terapija.
Pitanje koje se nameće: Da li je zaista bio toliko loš?
Kratak odgovor: Da, uglavnom.
Postoji mnogo načina da se opiše koliko je razočaravajuć Darko bio u NBA (počevši sa činjenicom da je davao prosečno 6 poena po utakmici, a zaradio je 52 miliona dolara). Najjednostavniji način da se ovo razume je sledeći: Basketball-reference.com ima aplikaciju koja kombinuje sve statistike igrača i izbacuje listu drugih igrača koji su imali slične karijere.
Za LeBrona, slični igrači su velikani kao što su Džulijus Irving, Leri Bird i Čarls Barkli. Za Boša, na listi su igrači koji su ušli u Kuću slavnih, kao što su Dominik Vilkins i Aleks Ingliš. Vejd je uporediv sa Klajdom Drekslerom i Voltom Frejzijerom.
Darko? Najpribližniji mu je čovek koji se zove Li Nejlon, a za njim su Lu Amundson i Lorenco Vilijams. Uz svo poštovanje pomenute gospode, recimo samo da niko od njih nije bio drugi na draftu i nije imao očekivanja cele nacije na svojim ramenima (dvojica uopšte nisu ni draftovani).
Pa ipak, Darku sve ovo ne smeta, ne smeta mu što je jedan od najpoznatijih promašaja u istoriji lige. Na neki način, on je ok s tim. I tako, jednog popodneva, dok se vozimo kroz Novi Sad, Darkov grad u Srbiji, ja mu usput pomenem da nisam očekivao da će biti tako opušten, kad je reč sa jezivim kvalitetom njegove karijere.
- A šta si očekivao - pita me Darko. Ja oklevam. Pokušavam da pronađem način kako da kažem "nekontrolisana bruka", na način koji nije potpuno uvredljiv.
- Znaš, jednom sam napisao tekst o Frederiku Vajsu - kažem ja, pominjući još jednu košarkašku katastrofu iz Evrope - francusku, a ne srpsku katastrofu - kojeg su draftovali Niksi 1999. godine, ali nikad nije odigrao ni utakmicu za njih. Darku se na pomen ovog imena podignu obrve. Seća se Vajsa.
- Kakav je bio?
- Tužan i depresivan - kažem ja. - Imao je mnogo drugih otvorenih pitanja, sa svojom ženom i sinom, ali bio je baš ljut zbog toga kako je sve ispalo, i bio je ljut na život, mislim da je bio ljut ispod površine, ali ljut.
Blebećem.
- U stvari, Vajs je jednom pokušao da se ubije - izbrbljam.
Darko ne pokazuje da je iznenađen.
- Stvarno?
- Da.
Vozimo se u tišini par minuta. Ovde nema mnogo semafora, put je malo neravan, a radio je uključen, i na njemu ide srpska muzika. Čini mi se da sam blebetanjem ugušio ovaj razgovor.
A onda, odjednom Darko kaže: - Čudno je to, znaš, o Vajsu, jer ja se osećam kao da je stari Darko umro. Kao, kad mislim o sebi, o sebi kad sam igrao, osećam se kao da mislim o nekom ko je umro.
2. Darko više ne veruje da bi trebalo da, zbog kombinacije pritiska drugih i društvenih normi, laže o svojim snovima
Darko je imao 18 godina kad su ga Detroit Pistonsi draftovali. Pre toga, živeo je u Srbiji tokom 90-tih, što znači da je video svoju zemlju - i svog oca, koji je bio vojnik - kako učestvuju u nekoliko ratova na Balkanu. On je proživeo i NATO bombardovanje koje je uništilo njegov grad i nateralo njega, njegove roditelje i njegovu sestru da provode cele dane u podrumu, slušajući šištanje bombi koje padaju i eksplozije iznad njih.
Jednom, tokom rata u Bosni ranih 90-tih, dok je njegova porodica gledala televiziju, pročitan je izveštaj o 15 ili 20 srpskih vojnika koji su poginuli tog dana. Jedno od imena koje je spiker pročitao bilo je Milorad Miličić. Darko, koji nije imao ni 10 godina, seća se da je pogledao i video sliku svog oca na ekranu.
- Zašto je tata na TV? - pitao je majku.
Majka mu ništa nije odgovorila. Samo je počela da plače. Pa je zaplakao i Darko.
Ali onda, pet minuta kasnije, spiker je rekao da se desila greška. Pogrešili su neka imena. - Nikad neću zaboraviti kako sam se osećao - priča Darko. - Odjenom, nije ga bilo više. Odjednom, opet je bio s nama.
PROBLEM SA DOMAĆINSTVOM REŠEN: Partizan i Zvezda se dogovorili oko igranja u plej-ofu Lige Evrope!
Milorad je došao kući. I, između ostalog, naučio je Darka kako da igra košarku, pokazujući mu tehniku šuta na košu u blizini kuće. Nisu to radili jer su otac i sin imali neku veliku ljubav prema igri. Bilo je to uglavnom zbog biologije.
- Otac me je naučio da igram je su ljudi u selu govorili "visok je, zašto ne pokuša" - sleže Darko ramenima. - Nisam ja tražio da igram košarku.
Ipak, košarka je ispala nešto u čemu je Darko bio dobar. I zbog podrške porodice, i iste one tinejdžerske inercije zbog koje klinci duvaju u tubu 6 godina, iako su tek pomalo zainteresovani za muziku, Darko je nastavio da se bavi košarkom. Prešao je u Hemofarm, profesionani klub u Vršcu, kad je imao svega 14 godina. Košarka je postala njegova svrha, iako nije bila njegova strast.
Kad su skauti počeli da dolaze, Darko je video NBA kao svoju izlaznu kartu - izlaz iz finansijske nesigurnosti, večitog nemira, Srbije - više nego što ju je doživljavao kao dečačku fantaziju koja će se ostvariti.
Igra mu se sviđala taman dovoljno. Svi koje je upoznao navijali su za njega, da ode tamo. Sve je bilo ispred njega. A ko nije prošao kroz vrata samo zato što su bila otvorena?
Problem je u tome što ovo nije priča koju očekujemo od inostranih košarkaša. Očekujemo od njih da vole NBA, da su odrasli gledajući je na kilavim internet strimovima ili satelitskoj televiziji, da obožavaju njene igrače i sanjaju o tome da budu deo nje. Kad je Jao Ming došao iz Kine u NBA, nije krio da obožava Arvidasa Sabonisa i Hakima Olajdžuana; ili skorije, Kristaps Porzingis, Letonac, jasno je rekao da mu je Dirk Novicki bio inspiracija, i svi su klimali glavama.
Dakle, čim je Darko počeo da privlači pažnju u SAD, počela su i očekivana pitanja: "Ko ti je idol? Koga si voleo da gledaš?"
Kevin Garnet, odgovorio je Darko. Svima je rekao da je Garnet, visoki krilni centar sa rasponom ruku većim od autobusa, bio njegov uzor. Rekao je lokalnim televizijama da voli Garneta. Rekao je za USA Today da voli Garneta. Rekao je za ESPN da voli Garneta.
Osim što Darko jedva da je ikad video kako Garnet igra. - Samo sam ga pronašao i odlučio sam da je on taj - kaže Darko sada. - Učinio mi se kao igrač kakav sam ja trebalo da budem.
"Trebalo da", to je rečenica starog Darka, zar ne? Bio je visok, pa je igrao košarku. Bio je dobar, pa je otišao u Hemofarm. Primetili su ga, pa je otišao u Ameriku. Bio mu je potreban idol, pa ga je izmislio. Samo je pratio trag, kud god da je on vodio. Nije bilo maglovite slike o veličini u njegovom umu, nije bilo slatkog uljuljkivanja. On je sanjao sa upaljenim svetlima.
Sad kad je sa košarkom gotovo, međuti, sve je drugačije. Sad on zaista fantazira o svojoj strasti. Sad, on ima sliku nečeg što mu lepi osmeh na lice.
Trešnje.
Vidite, Darko je ušao u komercijalno voćarstvo, posle košarke. Neki sportisti ulaze u posao sa nekretninama, ili u biznis sa odećom - Darko je izabrao voće. Da ne bude zabune: njegova farma je prava, velika farma, a ne farma starog Mekdonalda. On ima više od 50 hektara sa jabukama, koje izvozi u Dubai, Rusiju i zemlje u Africi.
Trešnje, međutim, su njegova strast. Dobit na trešnjama je ogromna, kaže Darko, a tržište je skroz otvoreno. Kad Darko govori o trešnjama, oči mu se rašire. Budi mu se strast. Pokreće se.
- Želim da pravim te trešnje - kaže mi u jedinom trenutku za vreme mog boravka kad je zazvučao željno - Mislim da je vreme.
3. U njegovo uobičajeno veče više ne spada rasturanje sopstvene kuće
Darko više ne udara zidove pesnicom. On udara u džakove za boks, povremeno, kako bi vežbao, a jednom je udario konja u glavu (više o ovome kasnije), ali njegovi dani kad je redovno "kažnjavao" zidove su iza njega.
Ovo je bitna promena. Kad je Darko igrao u NBA - ok, ne baš igrao - on bi se često vratio u stan posle još jedne utakmice na kojoj je grejao klupu, i usmerio svoj bes prema tipično tankim američkim zidovima.
Najgore je bilo u Memfisu. Darkova žena Zorana, koja je tada živela s njim, naziva ovo njegovim "periodom krize". Tim je gubio. Darko je bio besan. A zidovi u stanu su ličili na rendani sir - gomila kvrga i froncli.
Scena je bila poznata: ušao bi, udarao bi u zidove i otišao bi na spavanje. U većini gradova, upoznao bi lokalne majstore, koji bi dotrčali, "zamaskirali" štetu sa materijalom koji su imali pri ruci.
- Znate kad imate belu boju, pa onda drugu belu, pa onda sivu? - opisuje Darko svoje zidove. - Takva je bila moja kuća.
Darko je uvek imao ispade. On to kaže "kad poludim". Mile Ilić, koji je upoznao Darka kad su obojica bili tinejdžeri, kaže da je Darko ponekad bio neobjašnjivo besan - prekinuo bi trening, ili nije želeo da radi vežbu, ili nije želeo da pospremi teretanu - a trener bi kaznio ostatak tima.
- U tim trenucima, počnete da ga mrzite, jer vi patite zbog njega - kaže Ilić. - To bi trajalo 5 do 10 minuta, a onda bi on bio potpuno normalan lik.
U vreme kad je Darko došao do NBA, međutim, njegove emocije su bile kompleksnije. Prvo, on je bio samo tinejdžer, koga je okean delio od kuće, u kulturi koju nije razumeo. Na primer, Darko bi išao kući da se tušira posle treninga ili utakmica, umesto da ostane u svlačionici da se sredi; nije shvatao da se u Americi svi igrači tuširaju zajedno.
- Pa sam ja morao da učim Darka - kaže Čonsi Bilaps, koji je igrao u Detriotu od 2002-2008. - Ja mu kažem, ne, kad si gotov sa igrom ili treningom, uzmeš peškir i ideš na tuširanje. Tako to mi radimo ovde.
Nije prošlo mnogo, a ova naivnost se pretvorila u bes. Trener Pistonsa Leri Braun nije imao mnogo razloga da stavlja Darka na teren, jer je Detroit dobio 2. pik u trejdu, a u timu je imao gomilu dobrih veterana. Takođe, kad je Darko igrao, Braun je želeo da on igra blizu obruča, umesto da dodaje i igra spolja, što je Darko voleo da radi. Darko je ubrzo utonuo u skoro stalno durenje.
Bilo je udaranja u zid. Takođe, bilo je opijanja, i Darko je počeo da dolazi na treninge još pripit posle celonoćne terevenke. - Uopšte ne bih spavao - kaže Darko. Bilo je to klasično srednjoškolsko ponašanje: Nije mogao da bude zvezda, pa je odlučio da bude loš momak - buntovnik.
- Nije mi žao kako sam tretirao Darka - kaže Braun danas. - Žao mi je samo što on nije mogao da bude zreliji i strpljiviji.
Isto se desilo u Orlandu. A u Memfisu, takođe. Darko je bio toliko nesrećan da je na Jutjubu za sva vremena ostalo zabeleženo njegovo psovanje sudija posle međunarodne utakmice (Darko je toliko psovao da su ga čak i novinari smirivali). - Gde god da sam išao, i najmanja stvar je mogla da me izbaci iz ravnoteže - kaže Darko.
A najluđa stvar? Uz svo to udaranje u zid... Dva puta kad je polomio ruku bila su kad je bio na terenu. U Memfisu, polomio je kost u desnoj ruci protiv Indijane. A u prveoj sezoni, kad je Detroit bio blizu pobede u finalu NBA nad Lejkerdima, Braun ga je konačno ubacio u igru, samo da bi ga protivnik udario u šaku dok je šutirao, i polomio je.
- Pokušavao sam da pokažem Leriju Braunu moju šaku, jer se tresla - kaže Darko. - A on me je samo gurnuo nazad u igru.
STRAH U HRVATSKOJ: Delije stižu sa Olimpijakosom! (FOTO) (VIDEO)
Darko prevrće očima kada priča o ovome. Nije udario u zid odavno, kaže on, a potvrđuje supruga Zorana. Darko se šali i kaže da ne udara u zidove jer se u Srbiji oni prave od punog betona, sa španskim zidovima. Zidovi u Srbiji su nezgodni.
Zorana misli da je uklanjanje intenziteta košarke iz Darkovog života bilo ključno, kao uklanjanje upaljača sa gasne peći. Sada, kaže ona, ovo je večernja rutina: Darko dođe, večera sa porodicom i gleda televiziju, sve dok ne zaspi na kauču.
A na televiziji ne gleda košarku. On uopšte ne prati NBA, kaže, i ne šali se. Upoznao sam Darka u junu, nekoliko dana pošto su Golden Stejt Voriorsi poveli sa 2:0 protiv Klivlend Kavalirsa (sa LeBronom) u finalu NBA. Svi koji imaju bilo kakvo interesovanje za ovaj sport znaju za bitke LeBrona i Stivena Karija.
Ali kad sam pitao Darka za finale, on je iskreno iznenađen. Sedimo na njegovoj farmi, i Darko gleda u livadu. - Finale je sad? - pita on. - Ko pobeđuje?
4. Znao je kad da ode
17. novembra 2012. Seltiksi su igrali protiv Toronto Reptorsa. Tog dana, dok su igrači ulazili u svlačionicu, Darko je zakucao na vrata Doka Riversa.
Kao i većina trenera pre njega, ni Dok Rivers nije video Darka kao igrača koji će kod njega imati veću ulogu. Do tog momenta, u 9 utakmica, Darko je igrao ukupno 5 minuta. Ali Rivers je voleo Darka, voleo je da ga ima na treningu. Pa je rado pustio Darka u kancelariju i slušao dok mu je Darko govorio da je došao da keže "zbogom".
- Na poziciji centra, ako nešto pođe loše za ekipu, imaš Kolinsa i Mela - rekao je Darko. - Tako da se ja pakujem i idem kući.
Darko se seća da je Rivers bio zapanjen. - Darko, o čemu pričaš? Gde ideš, čoveče? Igraš večeras.
Darka ovo nije poremetilo. - Dok, to je to. Ne igram večeras. Ne igram više nikad.
- Hvala vam, momci, što ste pokušali. Nije ispalo dobro. Odoh.
Kad je Darko ušao u svlačionicu da kaže saigračima, nekoliko njih nije razumelo. Odlazi? Misliš zauvek? Zauvek, rekao im je. Bilo je gotovo.
Nikako mu nije svejedno: Nikolić ne zna kako će sedeti na klupi za goste u Humskoj! (FOTO) (VIDEO)
U javnosti, Seltiksi su objavili da je Darko tražio raskid ugovora kako bi mogao da ode kući i bude sa majkom, koja je bolesna. U stvari, Darkova majka je imala lakšu bolest, i već se oporavila, a Darko je već neko vreme planirao povlačenje.
Prvi put je planirao da se povuče dok je bio u Orlandu, ako je iskren, kad mu nisu dali produžetak ugovora. Ali Memfis mu je dao ugovor od 21 miliona dolara, jer su Grizliji mislili da mogu da ga "poprave". Onda, kad to nije uspelo, skoro je opet otišao, ali Timbervolvsi, čak i pored toga što je upozorio Minesotu da ga ne uzimaju, potpisali su ugovor s njim, težak 20 miliona dolara, ubeđeni da su oni ti koji mogu da izvuku iz Darka talenat za koji su svi bili sigurni da ga Darko poseduje (a nisu bili).
Na kraju, pokušao je i Boston, kao poslednji u nizu klinaca koji udaraju praznu pinjatu.
- Svi su pokušavali da pronađu način da me zadrže - kaže Darko. Odlazak, dakle, čak i na način na koji se desio, bio je momenat kad je Darko vratio kontrolu.
Da li je Darko osoba koja odustaje? Lako je etiketirati na ovaj način. Po Darkovom mišljenju, Boston je došao u vreme kad je odlučio da prestane da misli da će sve odjednom da se promeni. Bilo je to i pitanje opstanka: Za devet godina voda mu je dolazila do vrata toliko puta da je lako shvatiti zašto je bio siguran da će se uskoro udaviti.
- Bio sam tako izgubljen - kaže Darko. - Stvarno sam počeo da mrzim košarku, znaš? Samo sam želeo da se vratim kući i živim drugačiji život.
Zorana je spakovala sve, i porodica je odletela nazad u Srbiju, jedan dan posle Darkovog razgovora sa Dokom Riversom. Neko vreme osećao se olakšano. Onda, osećao se nervozno i uzaludno. Onda se zabavljao. Onda se nosio mišlju da ponovo igra, i skoro je počeo da trenira za jedan srpski tim. Onda je imao u medijima dobro propraćenu krizu srednjih godina (što nije neobično sa 29 godina, ako si postao profesionalac sa 14), tokom koje je postao kikbokser.
Borio se jednom. Na noć borbe, Darko se popeo na vagu, da se izmeri, i polomio je. Bukvalno je polomio.
- Trebalo nam je više od sata da nađemo drugu vagu - kaže Darko Popivoda, promoter borbe. - Darko je stao na tu vagu, i ona se polomila. U tom trenutku Popivoda je samo upitao Darka koliko kilograma ima. Više od 150, rekao je stidljivo Darko.
Stvari se nisu popravile u ringu. Darko je imao jako koleno, ali kaže da je "zaboravio" da ga koristi. Imao je i dobar levi nožni udarac, ali je udarao najviše sa desnom nogom. - Mislim, hoću da ga ubijem, ali ne znam kako - kaže Darko. Njegov protivnik, koji je bio mnogo manji, znao je kako: udarao je Darka sve gok mu noge nisu krvarile toliko da nije mogao da stoji na njima.
Darkova porodica nije bila baš presrećna zbog njegove odluke da se bori, kaže on, i jedno veče, dok smo ćaskali, Zorana mi je rekla da je to bilo "glupavo, glupo, glupo". Njena osećanja (povrh lakoće sa kojom je Darko poražen) udaljila su Darka od druge borbe, a prema drugoj sportskoj penziji. Izgleda kao mudra odluka.
Tada se zainteresovao za poljoprivredu. Nekoliko njegovih prijatelja su farmeri, i to mu je bilo privlačno, ali element koji je uvukao Darka u tu priču je bila ideja da bi mogao da savlada ovo znanje. Trebalo je da bude košarkaški čarobnjak. To nije baš uspelo. Farma je bila nova šansa.
Darko se ubrzo "navukao". Putovao je u Italiju, da obiđe poznate voćnjake. Naučio je mnogo toga o zemljištu, uzgajanju voća i visini stabala. Razmišljao je o drugim vrstama voća, a zatim je, odlučivši se za jabuke, razmatrao i ostale.
Kontrast je jak: bivši košarkaš ne zna da se NBA finale uopšte odigrava, ali kad ga pitam kako kontroliše kvalitet u voćnjaku, on me odvodi do ograde i počinje dugo, detaljno objašnjenje o idealnoj udaljenosti koju svaka jabuka treba da ima od stabla (ukratko - što bliže stablu, to bolje).
GROBARI ZNATE ŠTA IMA NOVO? Igrač koga obožavate odavno nije bio bliži Srbiji! (FOTO) (VIDEO)
Darkova strast je stvarna. Kad je neočekivani sneg oštetio oko 5 hektara ovog proleća, otišao je zajedno sa radnicima da pokuša da spasi rod. A prošle godine, kad je prolazio kroz voćnjak za vreme prve berbe, osetio je nešto što mu je, kaže, do tada bilo strano: ponos.
- Samo sam bio stvarno srećan - kaže on. - Znate, mi beremo naše jabuke. Naše.
5. Kad ide da pije ovih dana, koristi ruke (uglavnom)
U aprilu 2015. Darko i njegovi prijatelji su bili na zabavi. Bilo je piva. Bilo je pevača. Bilo je mnogo vike i smeha, i ljudi koji podižu ruke u vazduh. Prilično standardno.
Ali u jednom trenutku, Darko je ustao, na početku gomile, bez košulje, i stavio flašu u usta. Onda je sklonio šaku sa flaše i zabacio glavu unazad, kao da guta aspirin. Ostao je u toj pozicij dok flaša nije bila prazna.
Bio je to neverovatan primer pijaničkog umeća, učinjen besmrtnim u vidu mnogo puta viđenog snimka na internetu, čak i znajući da je mnogo piva završilo na njegovom vratu i licu. Darko je onda uzeo još jednu flašu piva i, umesto da je iskapi, nežno dao par gutljaja dvojici četničkih komandira koje je istetovirao na torzu, prosipajući namerno pivo po stomaku.
Kad pomenem ovaj snimak Darku, on se smeje. Onda mi kaže "davno je to bilo" (bilo je pre 27 meseci).
Za mene, dve stvari su bitne na ovom snimku. Prva je značenje Darkovih tetovaža. Četnici su bili grupa srpskih nacionalista, tokom 2. svetskog rata, i istorija nije načisto s tim koliko su se oni borili protiv sila Osovine tokom rata. Kako bih razjasnio stvari, pitam Darka da opiše sebe, politički - zašto ima ove ljude istetovirane na stomaku. Darko kaže da je on nacionalista, ali i da ovo ne znači istu stvar u istočnoj Evropi, kao u SAD.
Darkova osećanja prema Srbiji su komplikovanija - ratovi, borba, nestabilnost u detinjstvu - ali se na kraju mogu svesti na ovo: On kaže za svoju zemlju "Ja volim svoje, a poštujem tuđe". To je veliki razlog što se vratio u Srbiju, umesto da ostane u SAD posle igračke karijere, kao što je to slučaj sa mnogim stranim igračima. Srbija je njegov dom.
Druga stvar koja se vidi na snimku je koliko usamljeno Darko izgleda, uprkos tome što je usred žurke sa mnogo ljudi. Njegovo lice je prazno. Njegove oči cakle više nego što cakle oči standarnog pijanca. On je u sopstvenom svetu. A ovo sa flašom, bez ruku, iako je fizički neverovatno, je najjači solo-trik - za to nije potrebno ama baš ništa, čak ni prsti.
Nekoliko dana posle mog susreta sa Darkom, on organizuje žurku u svojoj kući. To je podnevni roštilj, i njegovi drugovi dovode žene i decu. Deca skaču po trambolini. Muškarci igraju (veoma slabo) basket. Onda dolazi večera, i Darko, po srpskoj tradiciji, ide oko stola sa flašom rakije (voćni brendi), sipa čašicu svakom gostu i stoji pored njega dok je on ispija, pre nego što pređe na sledeću osobu.
Darko ne skida majicu. Ne pušta svoju čašu. Ne napaja tetovaže. Nikad nije sam.
6. Zadržao je kola
Uz to što je naučio Darka da se tušira, Bilaps ga je naučio i da vozi.
A nije uvek bilo lako. Darko se pogotovo nije slagao sa Bilapsom oko pravilnog načina da sa jednog puta pređe na drugi.
- Ja mu kažem "nemoj Darko, stani, moraš da usporiš kad skrećeš" - priča Bilaps. - A on ubrzava kad skreće, a ja mu kažem "ne, ne možeš tako". Bilo je jezivo.
Na sreću, Bilaps je preživeo. Darko je dobio vozačku dozvolu. A nedugo posle toga počeo je da pravi prilično impresivnu zbirku kola.
U toku sledećih 9 sezona, Darko je igrao za Pistonse, Orlando, Memfis, Njujork, Minesotu i Boston. Zahvaljujući tvrdoglavosti neverovatnog broja direktora u NBA i čudima garantovanih ugovora u ligi, Darko je zaradio 52.323.642 dolara i kupovao je novi auto u svakom gradu u kojem je živeo.
Sada, hodajući kroz parking Darkovog imanja u Novom Sadu (u kojem će 52 miliona trajati 200 godina, kaže Darko), nemoguće je promašiti luksuzna kola koja su "nabacana" jedna na druga.
Ovde je Porše Panamera sa registracijama iz Minesote. Tamo je Rejdnž Rover, sa tablicama iz Njujorka. Mercedes S600 na izlazu? Tablice iz Tenesija, iz tog burnog perioda provedenog u Memfisu.
Nije mi potpuno jasno zašto kola još uvek imaju američke tablice - Darko pravi opscen (ali smešan) pokret kad ga pitam za to, implicirajući da srpske registracije, po njegovom mišljenju, nisu obavezne - ali one su tu, simboli Darkove avanture u SAD, parkirane baš ispred njegove kuće.
Zašto ih je sve zadržao? Delom su možda to dokazi nekadašnjeg života superstara, a delom su tu jer nema mnogo automobila koji su udobni za ljude te visine. Ali ima tu još nečeg.
Darko se brzo udaljio od toliko toga u vezi sa NBA. Čak je prodao šampionski prsten koji je dobio dok je igrao za Pistonse, i dao je novac u humanitarne svrhe. Kola, međutim, je zadržao.
Fordov F-350 kamionet ima tamno zelenu karoseriju sa svetlozelenom trakom i preuveličanim svetlima. Darko kaže da ga sad ne vozi, jer je oštećen u saobraćajki u kojoj su učestvovali Darko, mračan put, naglo skretanje, magla i krdo krava koje nije bilo vidljivo koliko bi se dalo očekivati. (Svi su prošli dobro, uključujući i krave).
- Procenjivali su mi ga nekoliko puta, ali kažu mi da je čak i mala popravka za ovakav američki kamionet nekoliko hiljada - kaže Darko. - Hoće da me opljačkaju.
- Je l ti potreban? - pitam ga. Darko odmahuje glavom.
- Pa zašto ga se ne ratosiljaš?
Stojimo oko 5 metara od kamioneta, a Darko ga gleda. - Nikad - kaže mi. Gleda me kao da sam lud.
7. Nije bankrotirao
Darkovo imanje u Novom Sadu ima džinovsku ogradu. Tu su tri glavne zgrade - kuća, gostinska kuća i zatvoreni bazen. Tu je i otvoreni bazen, igralište, košarkaški teren i pokriveni prostor za opuštanje sa baštenskim nameštajem. Trpezarija u gostinskoj kući - ili, drugim rečima, rezervna trpezarija - ima 18 mesta. Podrum glavne kuće je Darkova lovačka soba, gde su izložene glave trofeja - jelena, irvasa, medveda...
Pored gostinske kuće je teretana koja ima mašine za čučnjeve, prese za noge, klupe za benč, razne mašine i tegove od 50 kg. Napolju je ognjište. Na zid je naslonjeno 14 bicikala, tricikala i skutera. Umesto tipičnog hodnika, tu je prostor koji izgleda kao odlomak iz NBA svlačionice, sa ormarićima koje možete zamisliti i u Medison skver Gardenu, a na zidu je džinovska fotografija Darka kako zakucava (u dresu Niksa), kao i uokvirena Darkova majica (dok je igrao za Minesotu).
Pominjem sve ovo jer je važno setiti se da se Darko povukao 2012. godine. Prema istraživanju iz 2009, oko 60 odsto NBA igrača bankrotiraju u pet godina otkako napuste lligu, a Darko, uprkos svim neuspesima u SAD, još uvek ima gomilu novca.
Na površini, Darkov život je dobar: investirao je oko 8 miliona dolara u voćnjak, i investicija se vraća.
Sada ima oko 50 hektara pod jabukom, a želi još više (plus trešnje). Njegova deca idu u elitnu privatnu školu. Zorana je pokrenula sopstvenu modnu liniju, i vlasnica je nekoliko butika. Na imanju imaju poslugu koja pomaže oko posuđa, veša i dece.
Ali Darko je oprezan. Nije do kraja siguran, kad je reč o tome da je svojoj deci omogućio tako luksuzan, lak život, jer brine da će oni od toga dobiti istu onu stvar koju je on dobio od činjenice da je bio košarkaško čudo: aroganciju.
Zato je, kad ga sin Lazar pitao o košarci, Darko iskren. On ne priča o danima slave (ionako ih nema previše). Umesto toga, kaže Lazaru najgore delove. Govori mu o neigranju, o odgovaranju trenerima, o nedovoljnom radu. Govori mu o sopstvenim greškama, o svojoj brzopletosti i ludosti. Govori mu o propuštenim šansama, iako nije propustio novac.
- Ne plašim se da mu kažem - kaže Darko. Ali ponekad Lazara zbuni ono što čuje.
- Kad sam mu rekao "nemoj da radiš sve što sam ja radio, ako hoćeš da budeš dobar" - priča Darko, - on me pita "zašto, pa ti si mi otac?"
Darko sleže ramenima. - Da, ja sam ti otac - rekao je Lazaru. - Ali tvoj otac je pravio greške, zato da ti ne moraš da ih praviš.
Darko vrti glavom.
- Znaš, ne razume on još - kaže. - Ali razumeće, vremenom.
8. U stanju je da kaže "ovo je smešna priča" - ne posmatrajući je kao metaforu za ceo svoj život
Usred Darkove farme nalazi se jezero. Darko je želeo da se napravi. Ono funkcioniše u kombinaciji sa sistemom za obradu vode koji skuplja kišnicu i navodnjava voćnjake. Iznad jezera je podignuti dok na kojem je mala soba (ali sa klimom) i trem, gde darko može da sedi i posmatra svoje imanje i vodu.
U jezeru pliva oko 10.000 riba, uglavnom šarana. Darko ih je kupio i ubacio u jezeru jer "njihov izmet i urin su dobri za jabuke", kako kaže.
Ribe su agresivne. Kad Darko baci hranu sa doka, stvori se ludnica od plivanja, mlaćenja i gutanja, zbog koje se čini da je jezero puno vrtloga (što me, da budem iskren, ne bi iznenadilo).
Jednog dana, Lazar kaže Darku da želi da ide na pecanje. Lazar je neodoljiv 8-godišnjak sa mekanim licem, dugačkim rukama i rupicom na obrazu. Ima velike ruke, kao Darko, ali mali i odlučan osmeh. Ponekad, kad Darko priča s nekim, Lazar samo dođe i osloni celo svoje telo na Darkove noge, pripijajući se uz svog džinovskog oca.
Darko kaže Lazaru da pecanje nije problem, jer na jezeru postoji i čamac. On vodi Lazara i njegovu 5-godišnju sestru Laru, na jezero (mali brat Luka (4) ostaje kod kuće). Darko je uzbuđen, vidi kako ribe reaguju kad im baca hranu u jezeru, i ne može da sačeka da vidi Lazarevo lice kad uhvati tuce riba.
Darko i deca ulaze u čamac. Odvajaju se od obale. Stavljaju mamac na udice i spuštaju ih u vodu. Ništa se ne dešava.
Pomeraju se na drugi deo jezera. Još uvek ništa. Darko ne može da veruje. U jezeru je bukvalno 10.000 riba. Zna, jer ih je lično platio. Ali nijedna ne grize.
- Tata, idemo - kaže Lazar.
- Šta - Darko je sluđen celom situacijom.
- Idemo - kaže Lazar ponovo. - Nema ribe ovde.
9. Prihvata odgovornost
Dakle, priča o konju.
Jednom kad je Lazar imao 5 ili 6 godina, Darko ga je odveo da jaše velikog konja. Konji su uvek bili deo Darkovog porodičnog života - njegovi roditelji su imali farmu, i uvek je tu bilo mnogo životinja, a Darko i danas, uprkos tome što je veliki kao manji automobil, voli da jaše. Sviđa mu se što je Lazar zainteresovan za nešto u čemu njegov otac uživa.
Ovih dana, Darko jaše konja po imenu Astor, 12-godišnji, veoma, veoma veliki konj, koji je štala u Novom Sadu našla za njega. Darko kaže da ga jahanje smiruje.
Ali ovog dana, sa Lazarom u sedlu, i sa Darkom koji je posmatrao sve pored ograde, konj je "poleteo", Sve je bilo dobro, ali onda je konj počeo da divlja, a Lazar je počeo malo da drhti, i odjednom je dečak ispao sa sedla, i ostao da vidi pored konja, okačen.
Darko je povikao. Jedna od Lazarovih nogu je bila uhvaćena u uzengiju. Telo mu se oklembesilo, viseći pored bedara konja. Njegova glavica je visila pored konjskih potkovica, dok je životinja galopirala. Da je Lazar pao, bio bi pregažen.
Darko i još jedan čovek su utrčali, vičući. Uspeli su da iskontrolišu konja posle nekoliko sekundi, ali Darko je drhtao i pošto je konj smiren. Uhvatio je Lazara i držao ga je blizu sebe. Lazar je plakao. Darko je bio toliko uplašen za svog sina i toliko ljut, da se okrenuo i udario konja u glavu. (Proverio sam sa Radoslavom Bursaćem, koji vodi štalu - konju ništa ne fali).
Kad Darko priča ovu priču, uz tradicionalno srpsko meze, on se nervozno smeje. Mislim da je to zbog toga što nijedan deo priče - roditeljstvo, strah, nasilje nad životinjom - ne zvuči preterano dobro. Ali Darko priča ovu priču jer u njoj vidi lekciju.
Kad je igrao košarku, kaže Darko, nikad nije mislio da je uradio nešto pogrešno. Sve je uvek bio problem nekog drugog, nečija greška. Leri Braun ga nije koristio na pravi način. Njegovi saigrači nisu shvatali koliko on može. Sudije su ga zajebavale.
Sada, međutim, Darko gleda stvari drugačije. - Krivim sebe - kaže o onome što se desilo Lazaru (i konju). Zna da nije trebalo da pusti Lazara da jaše konja, i zna da pesnica u glavu konja nije razumna, takođe.
- Nisam ga trenirao - kaže Darko. - Moja je greška.
Pravi pauzu, jede kobasicu i gleda kroz prozor restorana u kojem jedemo. Izraz lica mu se menja iz kamenog u mekano.
- Posle toga, pitao sam Lazara da li želi ponovo da jaše - kaže Darko. - Mislio sam da neće. Znaš li šta mi je rekao? "Želim da jašem većeg konja".
10. Srpski monah kaže da je uspešan
Jednog od mojih poslednjih dana u Novom Sadu, otišao sam u manastir koji Darko posećuje, koji je ušuškan u zelenilo Fruške Gore, oko 25 minuta od Darkove kuće. Manastir Novo Hopovo je neverovatan. Nizovi crvenih ruža označavaju put ka ulazu. Crkva sa velikom kupolom uzdiže se iznad krošnji drveća, sve do oblaka.
Monasi poznaju Darka. On ovde dolazi često. Jedan od njih, otac Joanikije, kaže da je jedan od najvažnijih elemenata srpskog pravoslavnog rituala pojam zajedničke molitve. Nije dovoljno samo izvesti liturgiju, ovo se mora raditi zajedno i, posle toga, ljudi se okupljaju da bi razgovarali, na ovom mirnom mestu. Ne samo o religiji ili veri, nego o životu. Dele.
Darko nikad ne kreće rano. Ovde on dolazi zbog refleksije i ispovesti, i svaki put zatekne sebe kako misli o nečemu što je trebalo da uradi drugačije, kad je igrao košarku. On ponovo proživljava momente koji ga najviše bole. - Moraš da pričaš - kaže Darko. - Kad imaš nešto u sebi što te ubija, što te jede iznutra, moraš s nekim da pričaš. Jedino tako možeš da pobediš to.
Monasi vide Darka drugačije od svih ostalih. Kad sam pitao oca Joanikija šta misli o Darku kao osobi, on je napravio kratku pauzu, a onda je rekao "čovek koji je uspeo u životu, čovek koji je postigao svoj cilj".
Reči koje zvuče čudno. U svim razgovorima sa ljudima, o Darku (uključujući i samog Darka), otac Joanikije je bio jedina osoba koja je koristila tako blag jezik. Svi ostali su govorili o izgubljenom i protraćenom potencijalu, neiskorišćenim prilikama. Darko nije bio spreman. Darko nije bio pametan. Darko nije bio zreo. Darko nije mogao da hendluje. Darko se bunio. Čak je i Darko udario rukom o ruku i rekao je da je promašaj.
Ali monasi ne misle tako. Oni vide samo čoveka koji ima ženu i decu, i biznis, i udoban život, i mesto u društvu u svom gradu. Oni vide čoveka koji je ostvario svoj cilj, ili pokušava to da uradi. Pa zašto onda oni nisu u pravu?
Te večeri, u toku žurke u Darkovoj kuću, video sam ga kako igra košarku sa svojim društvom. Šali se i smeje, čak i kad se lopta odbije od obruč. Niko ne zna koji je rezultat. Usred igre, Darko trči do ognjišta, da proveri da li je krompir ispečen kako valja. Šutira sa Lazarom, dok drugi igrači piju vodu.
Sunce zalazi. Igrači se kreću malo sporije. Darko zakucava, ali se drži za rame, trlja ga. Mali Luka vozi motocikl-igračku po terenu. Lazar skače po trambolini. Zorana se igra sa Larom na toboganu.
Igra je gotova. Svi se vraćaju na trem. Darko ponovo proverava krompire. Kaže "je l da da je divna noć?" i pušta neku srpsku muziku. Sipa svima piće, i sebi jedno.
Onda seda na čelo stola. Njegovi prijatelji govore zdravicu, iz ljubavi prema svima prisutnima, i prema Srbiju. Darko proteže ruke i počinje da peva. NBA je mnogo daleko, a Darko večeras nije promašaj. Ne ovde. Čuje se udarac čaše u čašu, a košarkaška lopta se kotrlja u travu...
BONUS VIDEO: Vladimir Lučić za Espreso sa priprema košarkaške reprezentacije Srbije
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
