otvoreno o svemu
Reči Žoca Obradovića će svakog Grobara pogoditi pravo u srce! A imao je i šta da kaže o Bogdanu i Srbiji! (FOTO)
Opširan razgovor sa najtrofejnim evropskim strategom
Najbolji evropski košarkaški trener Željko Obradović je dao jedan veoma opšitan intervju uza "Blic" iz kojeg prenosimo najzanimljivije rečenice.
Srpski stručnjak je pričao o svojim emocijama, Srbiji, reprezentaciji, Partizanu i njegovi stavovi i razmišljanja vas neće ostaviti ravnodušnim!
Emotivac ste, što se vidi po reakcijama kraj parketa. Pustite li kada suzu?
- Naravno. Razlikujemo se valjda po tome. Živa smo bića i reagujemo tako. Jedino što vodim računa da emociju tog tipa ne dozvolim u javnosti. Imam 57 godina, pa baš nije zgodno da te ljudi vide uplakanog. Plač je intima. Ne mogu sebe da obuzdam kad neko ode sa ovog sveta ko mi je bio drag. Pokušavao sam i trudim se, ali ne vredi. Ne mogu da se zaustavim. Znam kako sam reagovao i koliko sam pokušavao da budem dostojanstven i stamen kada mi je otac umro. A on mi je bio najbolji prijatelj. Znam koliko mi je bilo teško i nisam umeo da savladam emocije. Ali, nije mi žao, upravo suprotno.
O Partizanu...
- Meni je Partizan sve, on mi je promenio život. Zato što sam u njemu igrao sedam godina i bio trener. Zahvaljujući Partizanu sam postao to što jesam. Odnosno pozivom Dragana Kićanovića i Moke Slavnića, jedan je bio sportski direktor a drugi trener, došao sam, razvijao se, postao reprezentativac, dobio priliku zahvaljujući opet Kići da postanem trener. Pa valjda sve govori ona scena kada sam prve godine došao sa Fenerom da igram protiv Partizana i kada je cela hala pevala himnu i ja na klupi. Izašlo je iz mene i ja sam pevao. To mi niko nije zamerio. Pravi ljudi to razumeju. I to je dodatni pokazatelj koliko je Fenerbahče veliki. Meni te situacije kada sam igrao ranije protiv Partizana sa Panatinaikosom, ili kao sada sa Fenerom, teško padaju. To je unutrašnja borba. Na kraju, ti si sa svojim igračima, svojim ljudima, i želiš da pobediš. Uvek pozivam navijače svog kluba da poštuju protivnika. Najvažnije u životu je poštovanje. Ako ne poštuješ rivala, u stvari ne poštuješ sebe.
Nije sve uvek med i mleko, da li je teško biti Srbin?
- Najteže je biti čovek. A s druge strane, rođen si tamo gde si rođen i to te određuje šta si. Presrećan sam što sam zbog mog posla upoznao puno kvalitetnih ljudi koji su me učinili boljim. Osećam da sam dobrodošao u svim tim sredinama. Mogu da kažem i da je Beograd moj grad, kao i Barselona, Madrid, Trevizo, da ne pričam o Atini, gde sam doživeo da postanem počasni građanin. I sad u Istanbulu. Posle utakmice sa Zvezdom u Beogradu, rekao sam da je ta priča završena, ali ponoviću ipak još jednom: rođen sam u Čačku, Srbin, ponosan sam na to, ali sa velikim poštovanjem za svakog čoveka. Nikada me nije interesovalo odakle je ko. Samo me zanimalo da li je dobar čovek. Pasoš me ne opterećuje. Imam prijatelje po celom svetu. Mislim da je to ono što određuje čoveka.
Žoc je istakao i da nikada ne bi mogao da igra protiv Srbije...
- Da, iskoristio bih ovu priliku da kažem nešto što me tišti već neko vreme. Pošto sam dobijao pozive da vodim nekoliko različitih reprezentacija, i iz Evrope i sa drugih kontinenata, ja sam to sve odbijao. A ovde se prenosilo po pojedinim medijima “Željko će biti trener te i te reprezentacije”, pa su onda ljudi komentarisali na ovaj ili onaj način. Ja ne mogu sebe da zamislim na klupi druge reprezentacije. I još da igram protiv Srbije. Ne mogu! Klub je nešto drugo, to je mešovito.
Šta kažete na 26 otkaza u univerzitetskoj selekciji?
- Ja sam uvek govorio da igrati za reprezentaciju ili biti trener, a ja sam imao tu čast da budem i jedno i drugo, jeste najveće dostignuće i čast u životu. Setite se kada su nas izbacili sa Olimpijskih igara 1992. godine. Tada su igrači plakali što neće igrati. Oduvek savetujem svim igračima da se odazovu pozivu reprezentacije. Svakome od njih kažem: najveća je čast igrati u dresu svoje zemlje. To je moj stav. Podatak o tolikom broju otkaza je neverovatan. Nemoguće je da svi imaju pravi razlog.
Eksplozivna sezona u Feneru lansirala je Bogdana Bogdanovića u NBA. Hoće li se snaći tamo?
- Bogdan ima neverovatnu ambiciju. Ja sam na kraju sezone imao jedan izuzetan razgovor s njim. Shvatio sam šta želi, a i pre toga sam mu rekao da će svaka njegova odluka biti podržana s moje strane. On ide u Sakramento da postane lider. Poznavajući ga koliko je predan i koliko radi na sebi, najiskrenije verujem da će uspeti. Želim mu to od srca.
Kompletan intervju pročitajte na portalu "Blic"!
(Espreso.co.rs/Blic)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!