Svetislav Pešić ogolio istinu: Mi smo svetski i olimpijski prvaci, a nemamo gde da treniramo!

Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić govorio je o problemima u kojima se nalazi srpska košarka u opširnom intervjuu za "NIN".

Legendarni stručnjak ne želi da digne ruke od sporta koji je u Srbiji svetinja, ali redovno upozorava da je situacija daleko od idealne.

Pešić nema stručni štab, a bliže se mečevi kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

- Prvo, to uopšte nije novi problem. To je problem koji je uvek isti i koji postoji već godinama, to u fudbalu i u Fudbalskom savezu Srbije recimo, ne može nikada da se desi. Da mi nemamo profesionalne trenere. To su sve ljudi koji nisu bili čak ni u honorarnom odnosu, nego sa dnevnicama koje dobijaju za provedeno vreme u reprezentaciji. Tu se spominju ogromne pare, evo vidim sad se spominju ogromne pare i za selektora reprezentacije. Ali dobro, šta je tu suština? Suština je u tome što svi naši treneri u stručnom štabu su profesionalno vezani za svoj posao u klubovima. Tako da su sada praktično svi zauzeti. Evo, razgovaramo sa klubovima, da nam izađu u susret, da nam pozajme svoje trenere. I to sada zavisi od njihove volje. A Nemački savez ima pored glavnog trenera četiri profesionalna trenera. Nisu oni baš slučajno postali svetski prvaci. Ništa se slučajno ne dešava, ništa bez postavljanja sistema. A mi nemamo profesionalne trenere u Savezu jer ne možemo da ih materijalno obezbedimo. Kako to rešavati? Pa olimpijski ciklusi ne služe samo da bi se spremila reprezentacija, već i savezi. Ali, mi nismo spremni da prihvatimo da neko nešto bolje radi. Živimo u starim vremenima jugoslovenske škole košarke, a košarka je od tada napredovala...

Čeka li nas sudbina Hrvata?

- Košarkaški savez nema ni akademiju ni trenažne centre, kako je to uobičajeno u drugim zemljama. Nemaju ih ni Zvezda ni Partizan, niko ništa nema. Čujem da se priča: šta hoćete vi, košarkaši, imate dve dvorane, nose imena slavnih trenera Nikolića i Žeravice. To je potpuni nonsens, ukazana je počast velikim košarkaškim imenima, ali to ne pripada košarci. Mi smo bili svetski i olimpijski prvaci, i sad osvajamo medalje, a mi nemamo gde da treniramo. To su stvari o kojima se malo priča, ali to je ono što bi sada trebalo možda u ovom sledećem olimpijskom ciklusu da bude cilj. Kada govorim o tim stubovima, ne bih rekao da nemamo zajedničku saradnju, nego nemamo zajedničke ciljeve.

Da li u te ciljeve spada i činjenica da Partizan i Zvezda već godinama umesto srpskih, forsiraju strane igrače?

- Zvezda i Partizan igraju u jednom sistemu koji se zove ABA liga i to je jedina liga na svetu gde je otvoreno tržište. To znači da u toj ligi možemo da imamo 12 stranaca. To je vrlo važno da se kaže. Za sve ostale nacionalne lige, od Turske, Grčke, Francuske, Španije, Nemačke, pravilo je 6 plus 6 ili 5 plus 7. Potpuno je razumljivo da Zvezda i Partizan žele da pobeđuju. U tom otvorenom tržištu se traži da pobeđujete, da imate rezultate. Ja još nikada nisam video da neka ekipa igra atraktivno, da igra košarku sa mladim igračima, a da ima rezultate. I da osvaja titule. To nije kompatibilno.

Rešenje?

- Zvezda i Partizan jesu mnogo važni za našu košarku, ali isto tako i ostali klubovi. Svi oni izgradili su različite sisteme sa različitim ciljevima. Bilo bi fantastično kada bi i ostali naši klubovi učestvovali u međunarodnim takmičenjima, što već godinama nije slučaj. Međutim, kada bi se formirala naša, profesionalna liga Srbije, za koju ja mislim da mi imamo apsolutno sve uslove, onda bismo imali i mogućnosti da talenat i potencijal naših igrača još bolje iskoristimo. Sada je momenat na početku novog olimpijskog ciklusa da definitivno uspostavimo adekvatan sistem takmičenja koji je kod nas u Srbiji prevaziđen i upitan.

Ipak, da ne veruje, ne bi ostao na selektorskoj poziciji.

- Verujem u Srbiju i njen prosperitet, jer verujem u privrženost Srba Srbiji. I pored svih poteškoća, verujem. Nekada deluje da smo podeljeni, ali interesi će nas ujediniti. Neće biti kao što je danas. Previše se bavimo politikom umesto da gledamo svoja posla. A ja kažem gledajte sport, jer najbolji deo našeg društva su sportisti. Oni su najsložniji od svih.

Kako vidite sebe kada završite selektorsku misiju?

- Ja sad živim u Minhenu, jer je moja kompletna porodicu tamo. Ali mislim da ću ipak živeti u Srbiji. Ostaću u košarci, sigurno. Možda ne kao trener, možda u nekoj drugoj ulozi, ali ostaću u srpskoj košarci, sigurno.

Bonus video:

(Espreso sport/NIN/Ivan Đurđević/Prenela J.B)