Kraj! Nikola Jokić presekao, Srbija u šoku

Iznenađujuća vest stiže iz srpske košarke! Iskusni stručnjak Željko Lukajić više nije trener KK Džoker iz Sombora.

Klub koji je u vlasništvu porodice Nikole Jokića je potpuno neočekivano ušao u ABA ligu 2, imali su velike ambicije, ali je usledio šokantan rastanak sa trenerom.

- Sve je to uobičajeno, prirodno u našem poslu, a dešava se često, da ne kažem, prečesto kod nas. Želim Džokeru srećan dalji put. Ostavljam talentovanu decu u ekipi, želim im puno sreće, da se pokažu u najboljem svetlu. Rukovodstvo kluba i ja smo sporazumno raskinuli saradnju, nismo se našli u konceptu rada. Ne odstupam od svojih principa. Želim sve najbolje porodici Jokić, svima u klubu. Ako se nekad bude pravila analiza, vreme će pokazati da sam bio u pravu- istakao je Lukajić za "Sportklub".

Citirao je italijanskog trener Etorea Mesinu.

- Jednom su naši novinari pitali čuvenog italijanskog trenera Etorea Mesinu posle poraza njegovog tima da li planira da ponudi otkaz. Odgovorio je sa smeškom: „Balkan“. E, to smo mi. Mi smo naučili košarci većinu evropskih država, a ostadosmo Balkan… Tvrdim da nema zemlje u kojoj se izvrši toliko smena trenera kao u Srbiji - dodao je.

Kaže da je košarka mnogo više od novca i budžeta.

- Neki novi ljudi u našoj košarci ne vide šumu od drveta. Četrdeset godina radim kao trener, košarka mi je sve dala i ne uklapam se u neka današnja shvatanja. Ti ljudi misle da se košarka pravi budžetom, ali prava košarka je nešto drugo. Tvrdoglavo se držim principa i neću mimo njih. Ja sam pripadnik stare škole i od toga ne odstupam, mene su naučili da ne idem preko svojih principa, da ne jurim samo da moja ekipa bude prva, nego i da stvaram naslednike. Već vidim ko su ti naslednici, vidim jedno dete… Vidim ko će u budućnosti da nosi našu košarku i ko će da donosi nove medalje. Biću najsrećniji kada se to ostvari.

Na pitanje da li pod tim misli na nekog mlađeg trenera ili njegovog igrača, jasno je poručio:

- Ne postoji „moj igrač“, to je laž! Ne stvara trener igrača, igrači stvaraju trenera. Zato ću reći kao i kragujevački profesor pre streljanja u Drugom svetskom ratu: Pucajte, ja i sad držim čas. Na nama je da uočimo neke stvari i da li ćemo to „nešto naše“ definitivno da izgubimo. Svi smo odgovorni. Vidim i mlade talentovane trenere, koji mogu daleko da doguraju i mnogo učine za našu košarku, ali samo pod jednim uslovom. Da imaju svoje stavove, a ne da svako jutro idu po tuđe.

Na kraju razgovora dotakao se promena koje je doživela košarka.

- Imam 65 godina, sa 24 godine sam postao trener, ponosim se što sam učio od profesora Aleksandra Nikolića, Slobodana Pive Ivkovića, naših trenerskih velikana. Oni su mlađe kolege učili da misle svojom glavom i samostalno odlučuju. Govorili su nam da naša glava odlučuje. Sugerisali da dajemo šansu mladim igračima, pa ako nema rezultata „ti idi, ali taj igrač je dobio šansu da napreduje“. I nema tu šta da se izmišlja topla voda. Samo treba osluškivati asove. Kad oni kažu kako treba da se igra to je to. Tako su nekada trenerski velikani poštovali šta, naprimer, kaže jedan Dragan Kićanović. Potrebno je samo imati sluha - zaključio je Lukajić za SK.

(Espreso sport/Sportklub)