Ne može da preboli: "Svaki put mi je sve teže, Željko Obradović mi kaže..."

Mnogi navijači Partizana nisu još uvek oprostili "izdaju" Andrei Trinkijeriju, ali kako vreme prolazil italijanski stručnjak vraća "staru slavu" među crno-belima.

Na mečevima Evrolige je uvek prijateljski dočekan, a svojim izjavama o ljubavi prema Partizanu se koliko toliko iskupio.

Za Žalgiris ga vežu slične emocije.

- Veoma je lepo biti trener jedne ekipe koja ima takvu podršku. To je drugačiji posao, nema tu priče. Svaka utakmica u Kaunasu je rasprodata i to treneru posao čini lakšim, jer ne može igrač da bude 50-50. Isto je i u Beogradu. Kada si trener Partizana, znaš da tvoji igrači ne mogu da prevare navijače, jer znaju košarku, znaju kada igrač igra 110 ili 60 odsto od svog talenta. Nema tu prevare i to je za trenera najbolja stvar. Obožavam biti trener takvih ekipa, jer znam da mogu malo više da tražim: ‘Hajde, baci se, ako se ne baciš, svi će ti reći da se nisi bacio.’ To su zemlje košarke i na nekom drugom mestu na znaju igru tako dobro- rekao je Trinkijeri u razgovoru za Meridian sport tokom boravka na Kongresu trenera u Atini.

Potom je počeo priču o crno-belima.

- Mnogo je sličnih stvari. Ljubav, podrška, to nigde nisam našao, ali moraš nešto da vratiš. A to znači da moraš da daš sve od sebe. To je pravda i to veoma cenim. Znam da kad igraš kod kuće možeš da tražiš nešto više, da se tvoja ekipa ne boji jačeg protivnika. Nekada ekipe znaju da su slabije, a kada si trener Partizana i Žalgirisa - to ne postoji. Ničega se ne bojiš, jer znaš da imaš tu podršku.

Sezona 2019/20 će zauvek ostati upisana u sećanju navijača, ali je korona kriza sve pokvarila.

- Još se ježim, jer mi često pada na pamet. Kao trener te ekipe sam imao osećaj, da možda nismo bili bolji od mnogo drugih timova, ali sam znao da moja ekipa nije želela da izgubi nijednu utakmicu. Kada igraš protiv takvih ekipa, nije lako - rekao je Italijan i nastavio:

- Nismo misili da možemo sve da dobijemo, ali smo misili da ne možemo ni od koga da izgubimo. To je potpuno drugačiji osećaj. Uporno pokušavaju da te nokautiraju, a ti ne padaš i onda imaš dodatnu snagu, jer si preživeo. Taj osećaj nikada neću zaboraviti. Ona ekipa je igrala 200 odsto od potencijala koji je imala. Nismo imali tako mnogo talenta, ali to nije bilo važno. Kada ideš na trening, znaš da nećeš izgubiti. Ne znaš da li ćeš da dobiješ, ali nećeš da izgubiš. To je veoma teško da se dobije.

Svaki dolazak u Beograd u njemu budi posebne emocije.

- Svaki put mi je sve teže. Kažem stručnom štabu da moraju da mi pomognu. Ne prođe mi to lako. Takva emocija, snažna emocija, ali želim da doživim to do kraja. Najgori ljudi su dosadni ljudi, mrzim da budem dosadan, ali ponoviću, igraš da dobiješ utakmice, za trofeje, ali ovakve stvari, kao kada dođem u Beograd, vrede jednu karijeru. To ti niko, nikada ne može oduzeti i uvek će biti sa mnom.

Otkrio je kako ga Željko Obradović pozdravlja kada se sretnu.

- Čak i kada igram protiv Crvene zvezde, meni je to put u košarku. Uvek to volim. Željko (Obradović, prim.aut.) mi kaže: ‘Gde si Grobaru?’ Meni je to promenilo život, ali uvek sam poštovao rivala. Rodio sam se u gradu gde je derbi prva stvar kojoj te nauče – Milan i Inter. Kada sam imao devet godina, otac me je prvi put odveo na utakmicu Milana. Posle sedam dana me je vodio na Inter. Pitao sam ga: ‘Zar mi ne navijamo za one druge?’. On mi kaže: ‘Da, idemo da gledamo Milan da pobedi, uživamo ako Inter izgubi, ali poštujemo oba tima’. I to mi je ostalo. Zato, znam da ću dobiti moju porciju kada igram u Areni protiv Zvezde, ali ne mogu da kažem da mi to oduzme želju da dođem. Nikada se neće desiti da ne poštujem rivala - rekao je Andrea Trinkijeri.

Videćemo šta budućnost nosi, ali Trinkijeri ponovo na klupi Partizana zvuči kao realnost.

Bonus video:

(Espreso sport/Meridian sport/N.M/Prenela J.B)