"ZOVEM DA TI KAŽEM DA VERUJEM U TEBE": Priča o Dekiju koja RAZORUŽAVA

Iz sata u sat pristižu srceparajuće poruke igrača i sportskih radnika koji žale zbog odlaska velikog košarkaškog stručnjaka, a pre svega velikog čoveka Dejana Milojevića.

Međutim, priča Rada Zagorca koji je sarađivao sa Milojevićem u Megi će vas ostaviti bez teksta.

- Naša povezanost počinje 2012. godine. Ona je specifična jer nam je obojici prva - njemu kao glavnom treneru, a meni kao seniorskom igraču - rekao je Zagorac za Mozzart Sport.

- Na tom putu je bilo mnogo priča ali bih izdvojio dve, mada bi i jedna bila dovoljna - rekao je nekadašnji kapiten Mege i nastavio:

- Dakle, 2012. godina, dan kao i svaki drugi. Juniorski trening ujutru kod Viće, pa dva kod Dekija. Prvi je gotov, pa drugi. Sedam na bus iz Zemuna i stižem na Bežaniju. Imao sam vremena tek toliko da ručam, zatvorim oči i krenem nazad. Probudio sam se pet minuta pred početak popodnevnog treninga. U najboljem slučaju kasnim pola sata.

Objasnio je Zagorac šta je zatim uradio i kako se cela situacija završila, kao i zašto je izdvojio baš ovaj detalj...

- Izmišljam prvu stvar koja mi je pala na pamet i šaljem fizioterapeutu poruku od straha: 'Kasniću, imam hroničnu dijareju'. Stižem na trening, kasnim 40 minuta. Novica, Varda i cela ta ekipa sa zadovoljstvom kreću da citiraju šta sam rekao, ne staju. Deki mi prilazi, smeje se, kako se samo Deki smeje i govori reči koje do danas ne blede: 'Sada ću ti reći nešto, a ti se potrudi da nikada ne zaboraviš. U životu ćeš se pronaći u svakavim situacijama. Biće teško i neprijatno, ali zapamti - nikada nemoj da se plašiš istine. Ma koliko teška bila, hrabro stani iza nje'. I nisam se više plašio, zbog Dekija.

- Bilo je to u mojoj pretposlednjoj godini u Partizanu. Životno ubedljivo najteža, bez elana, želje za druženjem, igranjem... Jedna potpuna životna letargija. Dugo se nismo čuli, ali me zove jednog jutra: 'Zovem te samo da ti kažem, ako misliš da niko na svetu više ne veruje u tebe, grešiš. Ja verujem i ja ću uvek da verujem. Ako hoćeš da pričamo, možemo, a ako te smaram, a verujem da te smaram, aj' zdravo - ispričao je Zagorac.

Potom je zaključio potresnim rečima:

- Dvanaest godina kasnije, u večna lovišta putuje moj zauvek omiljeni trener, nekadašnji idol i moj prijatelj. Hvala ti za vrlinu. Najdublje saučešće njegovoj porodici: Nataši, Nikoli i Maši.

Bonus video:

(Espreso/Mozzartsport)