"IZGUBILI SMO SVE" Otac mu odbio da proda kuću Albancu za 450.000 maraka, završio u 25 kvadrata, danas čuva OVCE!

Otac proslavljenog košarkaškog reprezentativca Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, Predraga Stojakovića, u četvrtak veče je učestvovao u saobraćajnoj nesreći u Borči u kojoj je nastradao 60-godišnji M.M.

Miodrag Stojaković (74) je ovog petka priveden na saslušanje u Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Posle saslušanja, tužilaštvo će odlučiti da li će predložiti sudiji za prethodni postupak da Stojakoviću odredi pritvor do 30 sati.

Peđa Stojaković je svojevremeno za portal "Indeks" velike zasluge za razvoj svoje karijere odao svom ocu Miodragu i majci Branki.

Peđa je rođen 9. juna 1977. godine u Slavonskoj Požegi, a Stojakovići vode poreklo sa planine Papuk, u Slavoniji.

- Roditelji su rodom iz dva susedna sela, tako da nam je priroda bila uvek blizu - rekao je Peđa svojevremeno.

Miodrag i Branka su bili trgovci, a Peđin tata "Brka" je imao i proizvodnju nameštaja.

- Kad imaš ćaleta, bivšeg policajca, kao što ga ja imam i kad pendrek ‘radi’ kad god poletiš, bez problema ostaneš normalan. Otac je vodio računa o meni, pregovarao oko mojih ugovora. Bitno je da u teškim trenucima imaš podršku porodice, da te pošalje na pravi put i usmeri ka pravim ljudima - onda je sve lakše - pričao je kasnije Stojaković i dodao da mu je tri godine stariji brat Nenad bio najvažnija osoba na svetu.

- Dešavalo se da posle škole brat i ja dovedemo drugove u našu prodavnicu. Omiljena zabava bila nam je da nešto ‘ukrademo’ od mame, a najčešće su to bile čokolade, sladoled, bombone… Nenad me je ‘mlatio’ sve dok nisam naglo izrastao kad se situacija preokrenula u moju korist.

Peđa je bio mirno i stidljivo dete, privrženo porodici. Od ranog detinjstva bilo je jasno da će se baviti nekim sportom. Isprobao je gotovo sve: karate, odbojku rukomet, fudbal, a po maminoj želji je na kraju završio i u plesnoj školi

- Ne mogu da kažem da mi se plesna škola nije isplatila, mada je potrebno da sam u veselom društvu i da se osećam slobodno, pa da zaigram - rekao je Peđa.

Nažalost, kada je Peđa napunio 14 godina porodičnu idilu Stojakovića prekinuo je rat. Noću su ih zvali telefonom, ispisivali preteće grafite i na kraju otvoreno pretili... Tako su Stojaković bili prinuđeni da napuste Hrvatsku.

Imali su u rodnom mestu dve kuće, dva lokala i ogromno imanje, a silom prilika ova četvoročlana porodica završila je u Zemunu u vlažnoj garsonjeri od 25 kvadrata. Od nameštaja su imali eksere na zidu da kače na njih stvari...

Peđa kaže da bi od svega najradije zaboravio taj rat.

- Komšije su prestale da razgovaraju sa nama, pucali su na našu kuću i morali smo da odemo. Izgubili smo sve: dom, posao, imanje. Nemamo nikakvih uspomena na taj period života. Čak ni slike.

Miodrag Stojaković je jednom prilikom otkrio da mu je jedan Albanac nudio čak 450.000 maraka za jednu kuću, međutim odbio je ponudu. Miodrag je priznao da se plašio osude svojih zemljaka, da bi pričali da je pobegao i da sada naseljava Albance.

Inače, zbog operacije leđa Peđa odavno ne igra košarku ni rekreativno, a fizičku aktivnost sveo je na vožnju bicikla, igranje tenisa i šetnju. Oprobao se i u ugostiteljstvu, u Grčkoj je imao dva svoja restorana. Deo kapitala uložio je u preduzeće za solarnu energiju.

Slobodno vreme troši na vožnju traktora, obradu zemlje i čuvanje ovaca u selu.

- Gradski ljudi to ne bi razumeli, ali ovo je moj način života - napisao je na Instagramu jednom prilikom.

Bonus video:

(Espreso)