ZNATE DA SE I NEPRIJATELJIMA DOPUSTI DA SAHRANE SVOJE, A MENI... Divac otvorio dušu i pričao o odlasku iz Srbije!

Vlade Divac, ikona svetskog i srpskog sporta, nedavno je izrazio svoje emotivne razloge za napuštanje Srbije i povratak za stalno u Ameriku.

Nakon impresivne igračke karijere, Divac se vratio u Srbiju, gde je obavljao različite funkcije, uključujući i ulogu predsednika Olimpijskog komiteta. Takođe, pokušao je svoju sreću u poslovnom svetu, ali bez značajnog uspeha.

Nakon ovih iskustava, 2016. godine Divac je doneo tešku odluku da se ponovo preseli u Ameriku. Ovoga puta, ostao je u Los Anđelesu, gradu u kojem je započeo svoju nezaboravnu karijeru 1989. godine, napuštajući Beograd i Partizan kako bi igrao za Lejkerse.

Divac je, nažalost, osećao gorčinu pri drugom rastanku sa Srbijom, a razlog tome bili su neprijatni incidenti i problemi koje je doživeo.

Iako je njegova humanitarna fondacija "Ana i Vlade Divac" aktivno pomagala srpskom društvu i pojedincima, Divac je bio izložen neprijatnostima koje su negativno uticale na njegovo zdravlje.

U intervjuu za "Nedeljnik", Divac je emotivno govorio o ovim iskustvima koja su ga navele na tešku odluku da se ponovo smesti u Los Anđelesu.

"Neprihvatanje realnosti u kojoj se nalazim dovelo me je do toga da mi je prvo pukao čir, a nekoliko godina kasnije od gorčine koja se skupila u meni i žuč. Osećao sam se kao Kalimero, gde god se okrenem – nepravda. Kada je čovek slab, ljudi to osete i kao zveri krenu da kidišu na njega. Tako da sam imao situacije na svim nivoima izdaje", rekao je Divac.

"U tom periodu me je jedan radnik zamolio da mu nabavim lek za dete. Zvao je da zahvali kako sam mu detetu pomogao, a onda me je par meseci kasnije pljuvao po žutoj štampi. Kada mu nisu dali pare koje su mu obećali, poslao mi je poruku da su ga izigrali i da se kaje što je to uradio. Ali tada sam već počeo da se osvešćujem i znao sam da se jedino kajao jer mu nisu dali pare. Onda mi je pukao čir i pošto mi je, kao i svim sportistima, tolerancija na bol pomerena do krajnjih granica, danima sam krvario i trpeo bol. Lekari su se borili za moj život i dali mi nekoliko boca krvi. Dan posle, dok sam još bio u šok sobi, zvali su iz neke organizacije za davanje krvi da dok sam još u bolnici napravim reklamu. Ja sam inače jedan od najvećih davalaca krvi u Srbiji", kazao je Divac.

I porodična tragedija je duboko potresla čuvenog košarkaša, kada mu je početkom 2014. poginuo otac u saobraćajnoj nesreći kod Čačka. U večernjim satima tog dana, stigla je vest da je Milenko Divac stradao u prevrtanju vozila, a da je za volanom bila Divčeva majka Rada, koja je zadobila povrede.

"Ipak mi je bilo najgore kada mi je otac poginuo, što ja u tom trenutku nisam znao, kada sam došao u bolnicu a doktorka mi sa vrata, čim me ugledala, kaže: 'Vaš otac je preminuo.' Nije bilo ni 'sedite'. A onda, pred sahranu, zamolim ljude u pogrebnom da mi otvore kovčeg, da se pozdravim poslednji put sa mrtvim ocem, kada ugledam ženu (ona misli da je novinarka) sa foto-aparatom koja hoće da slika. Znate da se i neprijateljima dopusti da sahrane svoje, a meni u mojoj zemlji ni to nisu dali da dostojanstveno uradim, a da ne zarade na meni".

I nekoliko dana nakon sahrane, Divac je doživeo neprijatnost koja ga je razočarala i povredila.

"Prošlo je nedelju dana i još sam bio u šoku šta se desilo i skrhan bolom, majka mi je još bila u bolnici, vraćao sam se iz Prijepolja i brže sam vozio, kada me je zaustavio policajac, dečko od tridesetak godina. Ja mu kažem, ponudim da platim kaznu, a on me natera da ostavim kola i da peške hodam nekoliko kilometara, gde sam sačekao prijatelja da dođe po mene", kazao je Divac.

Spletom okolnosti, tog policajca ne nekoliko meseci kasnije opet sreo.

"Prođe šest meseci i taj dečko dođe sa bolesnom majkom, da me moli da joj pomognem jer ima leukemiju, pa su čuli da sam pomogao već nekoliko ljudi. Ja vidim poznat mi je, ali ne mogu da se setim odakle, dok mi njegova majka nije rekla da je policajac.

"Ubrzo mi je pukao i žuč, od sve gorčine koja se bila nakupila u meni. Tada sam shvatio da služim za dve stvari – da me prikazuju kad dolaze državnici iz sveta, jer nemamo mnogo poznatih i priznatih svetskih faca, i kada im treba pomoć", dodao je Divac i zaključio:

"Ja sam uvek predstavljao narod, tako da je i ovo što mi se dešavalo nešto što su mnogi ljudi u svojim životima na razne načine osetili. Što bi Duško Radović rekao: 'Jadna je to zemlja kada je njena deca vole više nego ona njih…'.

Bonus video:

(Espreso)