NENAD ČANAK: Košarka mi je bila svetlo na kraju tunela! Od Partizanove stipendije sam hranio porodicu! Džile mi je dao slobodu! (VIDEO)

Da se vratimo na početak Vaše košarkaške karijere i selidbu iz Zagreba u Beograd?

- Živeo sam u Zagrebu najnormalniji život do rata, kao i svi moji vršnjaci. Košarku sam doživljavao kao ljubav, nikada nisam imao bolesnu ambiciju. Potičem iz porodice intelektualaca, škola je uvek bila na prvom mestu. Sticajem svih tih nesrećnih okolnosti i dolaskom u Beograd, gde je egzistencija bila malo ugrožena, svetlo na kraju tunela mi je bila košarka. Moje igranje u kadetima i juniorima Partizana i ta stipendija koju sam dobijao je maltene hranila porodicu.

Nakon što niste dobili pravu šansu na početku seniorske karijere u Partizanu, usledila je selidba u Kikindu, pa potom u Spartak iz Subotice?

- Ne bih rekao da nisam dobio pravu šansu u Partizanu. Ja sam imao dobar status, ali su tu bile ale od igrača, Partizan je bio mnogo jak. Usledio je period u Kikindi, pa zatim i u Spartaku iz Subotice i tamo sam se afirmisao i kao igrač i kao čovek. Usledio je povratak u Partizan, postao sam i kapiten i to mi je najdraži period u karijeri.

Koje utakmice u dresu Partizana su vam najdraže i kako sada, 15 godina kasnije gledate na trojku protiv Olimpijakosa?

- Ta trojka je bila bitna, jer smo dobili utakmicu, ali sama utakmica kao utakmica je bila jedna od mnogih. Pamtim utakmice protiv Budućnosti u finalu plej-ofa, kada smo konačno vratili titulu 2002. godine. U tim utakmicama sam odigrao korektno bio neki X faktor.

Najbolji saigrač sa kojim ste igrali?

- Haris Brkić je bio najtalentovaniji, ali kada sam bio klinac u Partizanu su bili Lončar, Berić, Stevanović...ali ajde da kažem Mića Berić.

Najteži igrač za čuvanje?

- Demarko Džonson iz Skavolinija.