NIKADA NE BISTE POGODILI ŠTA SLUŠA ŽELJKO OBRADOVIĆ! Rado zapeva NARODNJAKE, ali ovo je muzika za njegovu dušu

Trener Partizana Željko Obradović je jedan od najomiljenijih i najtrofejnijih u evropskoj košarci, a njegov povratak u Evroligu sa crno-belima je oduševio ljubitelje košarke.

Obradović je imao živopisnu karijeru koja je čak uobličena u dokumentarnom filmu "Željko Obradović - više od trenera".

U Turskoj uživa status legende, pa ni ne čudi što je bio glavni akter knjige dvojice tamošnjih novinara.

Gokan German i Hamit Turhan su novinari koji su, insipirisani popularnošću srpskog trenera u ovoj zemlji su napisali knjigu čiji naziv glasi "Živa legenda Obra".

Knjiga se bavi Obradovićevim odrastanjem, karijerom, životom u košarci, životnim lekcijama i otkriva neke od nepoznatih detalja.

Dilan i Kusturica

Navikli smo da Obradovića viđamo kako se veseli u kafani i kiti muzičare parama, ali to nikako nije njegov muzički ukus.

Voli filmove, rokenrol, da čita...

Obradoviću je omiljeni filmski reditelj Emir Kusturica, veliki je fan rok legende Boba Dilana, voli savremene evropske pisce, ali ni za šta na svetu ne bi se odrekao Dostojevskog.

Očinska figura

Dve godine nakon smrti oca, on opisuje svoju tugu: Ako mogu išta da promenim, onda bih želeo da moj otac ponovo bude tu. Bio je najvažnija osoba u mom životu. Sve bih uradio da ponovo provedem bar sat vremena sa njim.

Tito

- Titova era je bila savršena. Jugoslavija je bila najsigurniji deo Evrope. Moram vam dati primer. Svakog dana od raspada Jugoslavije slušamo vesti o ubistvima.

- Zločini su postali deo života. Pre toga, ubistvo je bilo ozbiljan zločin, o kome se pričalo cele godine. Bili smo slobodni. Mogli smo da pričamo o svemu, osim naravno, jedne teme.

Nesreća

- Ne mogu da zaboravim tu nesreću. U februaru 1997, na putu Albasete-Madrid, dogodila se saobraćajna nezgoda sa tragičnim ishodom.

Mislio sam da sam umro na nekoliko sekundi i onda se vratio u život. Nakon toga sam shvatio koliko je život važan. Od tada, rođendan slavim dva puta godišnje.

Pouka koju stalno ponavlja...

Nikada neću zaboraviti reči profesora Nikolića. Kada dolazite u novi klub, morate se prilagoditi igračima po svaku cenu. Sećam se kada sam došao u Huventud, sve je bilo drugačije nego u Partizanu. Igrači su za ručkom bili pivo i vino. Niko im ništa ne bi rekao.

Gledao sam njihove nastupe u prethodnoj sezoni i pronašao način kako da iskoristim iste te igrače. Morate se prilagoditi novim okolnostima. Samo budale se ne menjaju…

(Espreso)