KAKAV CAR! Znate li koliko dece ima Željko Rebrača? Razlika između nastarijeg i najmlađeg je 25 godina

Legendarni košarkaš Željko Rebrača ne govori često o privatnom životu, ali je u jednom opširnom intervjuu otkrio koliko mu znači porodica i koliko je ponosan na to što ima petoro dece.

Rebrača pre nešto više godinu dana dobio je peto dete.

- Sada imam petoro zlatne dece. Sinove Filipa (25) i Vojina (15) i ćerke Katju (22) i Alisu (19) iz prvog braka, kao i malog Tadeja, koji je nedavno napunio godinu dana - rekao je Željko priču za "Hit Informer" i dodao da je oduvek želeo veliku porodicu:

- Obožavam decu! Možda ću ih imati još, kod mene se nikad ne zna, sve je moguće. Ne želim da se ograničavam, već da živim život punim plućima. Ljudi planiraju mnogo toga, pa i koliko će dece imati. Kao da žive u nekoj kutiji. Meni se svaki dan događa nešto novo, ne volim da živim po klišeu.

Bivši košarkaš ističe da je ponosan na svoju decu.

- Najstariji sin Filip je u Americi. Trenutno je na master studijama i trenira košarku na Univerzitetu u Ajovi. Kada je počeo da se bavi košarkom, stalno su njegovu igru posmatrali kroz mene, a on igra totalno drugu poziciju. To mu stvara dodatni pritisak. Međutim, on to odlično podnosi i skidam mu kapu, jer da sam na njegovom mestu, ne bih mogao da se izborim s tim. Pre pandemije korona virusa odlazio sam u Ameriku da gledam njegove utakmice i mogu vam reći da je odličan - priča Rebrača i nastavlja da hvali sina:

- On je poseban momak, veliki je radnik. Često me pita za savet u vezi sa košarkom. Završio je fakultet za tri godine i upisao master, vrhunski je student.

Rebrača je jednako ponosan i na ostalu decu.

- Obe ćerke studiraju i rade. Starija Katja trenutno boravi u Majamiju. Mlađa Alisa već godinu i po dana povremeno odlazi u Kinu, gde se bavi modelingom. Vojin je ovde u Beogradu i trenira u mojoj košarkaškoj akademiji - ispričao je Željko, koji je dodao da njegovim naslednicima nije bilo lako da izađu iz senke slavnog oca:

- Nije im lakše u životu zbog toga što im je otac poznati košarkaš. Uvek su morali trostruko više da se dokazuju da bi izašli iz moje senke. Svi idu u pravom smeru, ponosan sam na njih. Školuju se, rade, vredni su. Nisu razmaženi i hiroviti. Imaju zacrtane ciljeve i želje, gaze napred i pružam im svu podršku. Nezavisni su. Često smo se zbog mog posla selili i navikli su da se brzo adaptiraju na nove sredine. Od njih zavisi hoće li živeti u inostranstvu. U Srbiju uvek mogu da se vrate. Često im kažem: "Imajte velike snove i želju da ih ostvarite. Šta ćete ostvariti, zavisi samo od vas."

Sportista priznaje da mu nije uvek bilo lako da uskladi profesionalne obaveze sa roditeljstvom:

- Ne može sve da bude idealno. Nisam mogao da sedim po deset sati kod kuće, treniram jedan sat i postanem vrhunski sportista. Koliko god sam mogao da budem uz decu, bio sam. Teško je bilo da uskladim profesionalne obaveze sa roditeljstvom, ali uspeo sam!

Rebrača nije mogao da sakrije emocije kada je 2005. odigrao poslednju utakmicu u dresu reprezentacije:

- Igrali smo četvrtfinale Evropskog prvenstva sa Francuskom u Novom Sadu. To je Dejanu Bodirogi i meni bila oproštajna utakmica. Međutim, nije se završilo onako kako smo zamišljali. Izgubili smo od Francuza i to mi je mnogo teško palo. Emocije su mi se pomešale i tada sam plakao.

(Espreso)