LEVANDOVSKI: Već u 27. godini sam počeo da se spremam za život posle karijere fudbalera!

Ako se gledaju isključivo timski uspesi – Žoržinjo. Ako se svetski moćnici odluče za veliko ime – Lionel Mesi. Ako ćemo po pravdi sportskoj, da ne napišemo Božijoj – Robert Levandovski.

Ono što mu je izmaklo lane, kad se Frans fudbal pozvao na uticaj virusa korone, fenomenalni Poljak bi trebalo da dobije ove godine. Status najboljeg na svetu, u vidu nagrade Zlatna lopta. Tačno, nema Ligu šampiona (bar ne ovog leta) da pokaže da je bio najbolji na kontinentu, niti veliki rezultat sa državnom timom (samo bod iz tri meča EP), ali ima statistiku kojom se probija među favorite.

Duboko udahnite: u 2021. utakmica 40, golova 50.

„Na pitanje kakve su mi šanse da prigrabim Zlatnu loptu neka odgovore moja dostignuća“, pun je samopouzdanja as Bajerna, svestan da mu je lane uskraćena šansa karijere. „Poslednje dve sezone su bile sjajne u tom pogledu. Ponosan sam što sam uopšte u prilici da osvojim Zlatnu loptu. Ako pogledate šta sam sve uradio, ne samo ove sezone, već i prethodne, kad je ceremonija otkazana: osvojio sam veliki broj trofeja, postigao dosta golova, značilo mi je što sam podigao konačno pehar Lige šampiona, što smo bili najbolji u Superkupu Evorpe, kao i na Prvenstvu sveta za klubove. Uz to sam oborio rekord Gerda Milera po broju pogodaka u jednoj bundesligaškoj sezoni. Impresivno. Zbog toga sam ponosan i srećan. Svi su videli šta sam uradio i tako želim da nastavim“.

U intervjuu za špansku Marku ne želi da se bavi pretpostavkama, pa i na pitanje da li sudbina duguje igraču njegovog kalibra najvrednije individualno priznanje u svetu fudbala uvraća oprezno, ali samouvereno.

„Stvarno ne znam. Čim i ja imam šansu da osvojim Zlatnu loptu. Pokazao sam da nije važno odakle ste, dokazao sam da uprkos teškom početku karijere možete da budete uspešni. Da dostignete vrh“.

Priznanje da nije mogao sa zaspi noć pred meč sa Augzburgom maja ove godine, kad je 41. put u bundesligaškoj sezoni poslao bubamaru u mrežu.

„Iskren da budem – ne. Sedam dana pred utakmicu sam čuo da se otvorila mogućnost da srušim rekord Gerda Milera. Sve dotad nisam shvatao važnost dostignuća, ne samo u okvirima Bundeslige, već fudbala uopšte. Pokušao sam više puta da pogodim cilj, pomislio koliko je to zahtevno psihološki, jer su svi o tome pričali. Znao sam da sam nadomak istorije, bilo mi je teško kad lošta nije htela unutra, ali kad sam u završnim sekundama susreta napokon pogodio, rekao sam sebi: „Ovo je kao holivudski film“. Bio sam ponosan na sebe, ali i saigrače, jer su mi pomogli da oborim veličinu poput Gerda Milera. Iskreno govoreći, i dalje ne shvatam rzamere uspeha, ali razumem šta znači ljudima, pošto je prethodni rekord bio na snazi 50 godina“.

Tokom cele karijere Leva je prebacio kotu od 550 golova, a i dalje ima onih koji ga ne cene dovoljno ili koji okreću reflektore ka drugim fudbalerima.

„Nije mi potrebna medijska pažnja da bih se osećao bolje. Srećan sam zbog samog sebe, zadovoljan onim što radim, ništa od ovoga ne činim da bih se pokazao, ne radim ni zboga drugog, najmanje zbog novinara. Svi smo ljudska bića, vodimo privatne živote. Jasno mi je da je narod uglavnom zainteresovan za one koji se prikazuju ili rade neobičlne stvari, međutim, želim da o meni pričaju povodom učinka na terenu, zbog golova i pehara“.

U avgustu je napunio 33, kako živi i koliko je način oporavka produžio karijere modernim sportistima, logično je pretpostaviti da će Robert igrati bar još tri, četiri sezone. A za deset, gde vidi sebe?

„Već u 27. godini sam počeo da se spremam za život posle karijere fudbalera. U ovom trenutku ne mogu vam reći hoću li biti trener ili ne. Možda u ovom času ne želim da se bavim tim pozivom, a možda bi dve ili tri godine posle penzionisanja sve bude nedostajajalo. Pripremam se, izabraću najbolju opciju, onu koja me ćini srećnim“.

Za vanvremenske uspehe, naročito ispisane poslednjih godina, zasluge pripisuje otvorenom umu.

„Sve je to zato što sam igrač prilagodljiv svakoj taktici, svakom treneru, svakoj ekipi. Želim da budem moderni napadač, sposoban da puca desnom, levom glavom, završava kontranapade ili portiv rivala koji se brani u niskoj zoni i ne ostavlja mnogo prostora. Oduvek sam smatrao da mogu da budem raznovrstan, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti. Želim da budem špic koji može da radi sve, a ne samo da primim loptu ili trčim kontre“.

Kad bi vremenskom mašinom mogao da se vrati u tinejdžersko doba, šta bi Leva savetovao samom sebi, sa 18 leta?

„Budi siguran u sebe 100 odsto. Što je utoliko teže ako dolaziš iz zemlje poput moje, koja na međunarpodnom planu baš i nije imala veliki broj kvalitetnih fudbalera. Svima pokaži da nije bitno odakle si, nego koliko si dobar. Ta misao mi je oduvek bila u glavi“.

Čak i kad Leh nije verovao u njega. Sve posle toga je istorija. Titule sa Borusijom iz Dortmunda i selidba u najveći nemački tim.

„Transfer u Bajern za mene je iskorak u karijeri. Sećam se zahtevnih treninga sa Filipom Lamom, Frenkom Riberijem, Arjenom Robenom, Ćabijem Alonson, Manuelom Nojerom ili Tomasom Milerom. Sve vreme sam hteo da učim, napredujem, savladam stepenice ka vrhu. Posebno mi je drago kako smo igrali i kako smo Ligu šampiona osvojili bez poraza, niko pre nas nije to uspeo“.

Uticaj Pepa Gvardiole hvali na sva usta.

„Naučio me je da posmatram fudbal iz drugačije perspektive. Da ga razumem na osnovu pokreta i taktike. Potpuno na drugačiji način gledam na igru posle saradnje sa Gvardiolom, baš zbog tog ugla gledanja, razumem ko je pogrešio, ko mogao bolje i kako da uvek budete makar za korak ispred protivnika. Objasno mi je: „Ne mogu da ti pomognem da budeš bolji centarfor, jer si veoma dobar, ali mogu da pomognem ekipi da ti donese loptu u zonu gde znaš šta da radiš s njom“.

Ne zna gde će igrati narednog leta. Ili zna, samo vešto krije.

„Stvarno o tome ne razmišljam. Tek se zahuktala ova takmičarska godina, a pritom su mi ostale dve godine ugovora sa Bajernom“.

I ove godine, ustremljenom na osvajanje Lige šampiona

„Svake godine smo u krugu najužih kandidata. Tu smo, među favoritima, baš kao još neki klubovi. Najbitnije je kako ćemo da izgledamo u martu, aprilu i maju“, opominje Robert Levandovski i kaže da mu ne predstavljaju problem ogromna očekivanja javnosti. „Morate da se saživite sa pritiskom, da shvatite da vam on nije problem, već ispomoć. Naravno da su očekivanja velika, a pritisak ogroman, ali za Bajernovog fudbalera bi to morala da bude motivacija. S tim se živi. Tako mora, ako želite da budete na vrhu. U suprotnom, mora da je dosadno igrati fudbal bez pritiska i velikih očekivanja“.

(Espreso/Mozzart sport)