ŠILJONATOR - POSLEDNJA VERZIJA PANČEVA I APSOLUTNI LJUBIMAC NAVIJAČA: Kopačke mu nisu potrebne, golove daje glavom!

Dalibor Šilja Marjanović, poslednji izdanak starih fudbalskih ”devetki” na terenima u Srbiji, polako odlazi u legendu. Zato valjda svi navijači i dalje poskakuju kada je centaršut u šesnaesterac protivnika a u njemu se nalazi popularni Šilja, jer znaju da sledi gol ali i da neće doveka uživati u istim, ali će priče o ovom golgeteru ostati još dugo, dugo. Jer to je on, poslednji fudbalski mohikanac, dečijeg osmeha, i sa željom da samo igra fudbal i postiže golove.

Karijera za svako poštovanje, osećaj za gol za divljenje, a na sve to i dečačka volja da i da dalje juriša travnatim tepisima duž Zone Jug. Kada se od prvog trenutka pojavila mogućnost da Marjanović obuče dres FK Svetlost iz Badnjevca kod Žitorađe euforija među navijačima je rasla, jer su bili svesni toga ko je ovaj ubica golmana dečijeg lica.

Svaki navijač Svetlosti o Marjanoviću iliti popularnom ”Šiljonatoru” zna sve, i gde je igrao, kad, koliko je golova dao, i sa ponosom ističe činjenicu – ”Šilja je počeo fudbal da kotrlja u Badnjevcu.”

Te se činjenice priseća i sam Marjanović:

- Da, kao klinac sam počeo u Svetlosti, sa 15 ili 16 godina, igrao tu neko vreme i onda prešao u tadašnji Zadrugar. Sada sam u 39. opet ovde, gde planiram i da završim karijeru. Da zaokružim krug, i stavim tačku na jednu lepu priču.

A dalje, fudbalski hleb je Šilju vodio iz Žitorađe u Pukovac, OFK Niš, Vlasinu, gde posle četiri godine drugoligaškog fudbala, u kome je bio kapiten Vlasotinčana, prelazi u Metalac iz Gornjeg Milanovca, zatim u Topličanin, Slogu Petrovac na Mlavi, Radnički Svilajnac, da bi se odatle vratio u Žitorađu, tadašnjeg srpskoligaša.Onda odlazi u Naša Krila iz Belotinca, gde se zadržava kratko i ponovo oblači dres Žitorađe ovoga puta kao kapiten, da bi na zimu 2020. obukao dres Svetlosti, gde pored statusa pravog fudbalskog božanstva uživa u zvanju zamenika kapitena i najboljeg golgetera ekipe.

Iako bi bilo za očekivati da posustane sa golgeterskim učinkom s obzirom na godine, Marjanović je i dalje ”najomraženiji” igrač kod protivničkih golmana. Mnogi kažu da je poslednja unikatna "devetka", profila kao što su Pančev, Inzagi i sl, međutim ono što Šilju razlikuje od njih dvojice jeste igra glavom koja je njegov zaštitni znak. A u prilog tome govori podatak da je više od polovine golova u karijeri postigao upravo glavom.

- Znate kako, za napadača vam je pre svega potrebno ”njuh” za gol, sa kojim ja mislim da se napadači rađaju, to je nešto što se ne uči više ni u jednoj školi fudbala. Naravno, dobra koncentracija u završnici i u situacijama 1 na 1, kao i igra glavom, u kojoj mi nema ravnog – kroz smeh nam otkriva Dalibor Marjanović.

Danas, kako kaže, u Badnjevcu živi drugu igračku mladost, a za to odaje zasluge dobrom kolektivu, i organizaciji u klubu, podršci navijača…

- Pre svega, priču o mom sadašnjem klubu počeo bih sa trenerom, Draganom Stankovićem – Šimijem. Legendom leskovačkog fudbala, i definitivno mojim velikim prijateljem i trenerom iz dana provedenih u Vlasini, koji i danas sa isto žara voli fudbal i bori se da uvek pobedi. Zatim, ne mogu a da ne spomenem i navijače, za koje tvrdim da od njih, nema većih fudbalskih fanatika u zonskom fudbalu. Zaista su sa nama uvek u velikom broju kada smo domaćini, i na gostovanjima ih je uvek dvadesetak. Kada podrška ne izostane u Bujanovcu, Kuršumliji, i drugim mestima, ne možete a da ne pobeđujete. I na kraju, ali i najvažnije, organizacija kluba. Ono što posebno izdvaja Svetlost od drugih kolektiva jeste organizacija kluba, na kojoj moram da odam i javno priznanje, Saletu, Dejanu i Belom kao i drugima, ali definitivno ovo je trojac bez kog ne bi klub mogao da funkcioniše. Kada sve to imate na jednom mestu, nemoguće da želja za fudbalom i uspesima ne postoji i dalje.

Nadavao se tokom karijere golova mnogim ekipama, međutim, kako kaže, još uvek je kada dođe vikend, gladan golova kao i na početku karijere.

- Zaista osećam da živim drugu igračku mladost u Badnjevcu. Toga sam postao svestan prošle sezone kada sam postigao petnaest golova i to samo iz igre, jer penale ne izvodim. Sada sam na koti od četiri pogotka iz šest utakmica, i siguran sam da ću do polusezone biti dvocifren, a to dovoljno govori o mojim apetitima. Imamo dobra krila, bekove, veziste, odbranu, svi igraju kao jedan, i u tom sklopu ja kao špic dolazim do izdražaja, što moram da priznam meni posebno prija, ali nisu samo moje zasluge za golove, već tu ima i uticaja celokupan tim.

Dalibor je uz četiri gola zabeležio i tri asistenciju, poslednju u pobedi nad Poletom 2:0 kada je predvodio ekipu kao kapiten i najkorisniji je i najbolje ocenjeni igrač tima. Tokom prethodne sezone 15 puta je matirao protivničke golmane, a u polusezoni 2020. godine, kada je prvenstvo prekinuto u drugom kolu, Šilja se na debiju protiv Jablanice iz Medveđe upisao u strelce het-trikom.

Marjanović je mogao da zaigra i u prvom rangu Republike Srpske kao član Modriče.

- Posle epizode u Metalcu gde sam igrao kod trenera Slavka Kuzeljevića, stiže poziv od ekipe Modriča Maksima iz Bosne. Međutim, odlučio sam da ostanem uz svoju porodicu, i nikada nisam obukao njihov dres i otisnuo se van granica naše zemlje.

Iako mu je najveći san bio crveno-beli dres sa Marakane, koji nije ostvario, ipak je ukrstio koplja sa svojim omiljenim klubom.

- Kao fudbaleru najveći cilj mi je bio da nosim dres Crvene Zvezde, međutim to nisam nikada ostvario ali sam zato u Kupu igrao protiv svog omiljenog kluba u dresu Vlasine, to mogu da kažem da mi je najdraži meč u karijeri, mada je konkurencija za taj naslov baš žestoka.

Mnogo poznatiji fudbalskoj javnosti je po nadimku Šilja, a kaže da ga je dobio još kao mali od navijača Žitorađe:

- ”Gledaj ga onaj mali, kao šilo je”. – govorili su navijači i otuda i nadimak – Šilja. – otkriva nam Marjanović.

Kaže da mu prijaju poređenja sa velikim napadačima, ali da mu je omiljeni kolega svakako Zlatan Ibrahimović. Takođe, objasnio nam je i da je teže bilo biti golgeter pre 10-ak sezona nego danas.

- Pre desetak godina je bilo mnogo teže postizati golove, jer se mnogo pažnje pridavalo defanzivi, i neretko se igrala i popularna ”bunkerica”. Danas se fudbal promenio, igra se napadački te je i meni lakše da radim svoj posao onako kako treba.

Kada je reč o Šilji neizbežne su i anegdote a jedna od njih vezana je za bivšeg štopera Obilića Zorana Bidžića Bidžu koji mu se pred kraj karijere pridružio u Žitorađi.

- Igrali smo protiv Železničara iz Beograda, Bidža mi je pred meč prodao neke kopačke, koje su posle starta štopera pukle, ja sam onda jurio Bidžu po terenu govoreći mu: ”Abre Bidžo, šta si mi ovo prodao”. Kao šlag na torti sutra u Žurnalu baš slika tog starta u kome su pukle kopačke – objašnjava nam.

A još jedna anegdota vezana za kopačke i Šiljinu igru glavom se sada već kao legenda prepričava među Žitorađanima. Naime, kada je jednom na treningu zatražio od uprave Žitorađe da mu kupi nove kopačke jer su se stare pocepale, dobio je odgovor od predsednika kluba ”Šta će ti kopačke, ti ih daješ glavom! ”.

Za najveći uspeh u karijeri Marjanović smatra igranje u saveznom rangu, odnosno Prvoj ligi Srbije, ipak kako kaže siguran je da bi njegova karijera bila drugačija da je bilo samo jedne stvari.

- Siguran sam da bih igrao još ozbiljniji fudbal da sam imao menadžera, sa svojim tajmingom za gol i igru glavom. Ali ne žalim se ni ovako. Lepo je bilo, zato još uvek i igram. – završava razgovor 39-godišnji golgeter Svetlosti.

I na kraju, šta reći drugo o Šilji osim da poslednja autohtona devetka stare škole ne namerava da stane. A to posebno raduje sve one navijače njegove Svetlosti koji prvo po dolasku na stadion u Pukovcu (gde Badnjevac igra svoje mečeve kao domaćin) pitaju – ”Će igra li Šilja? ”, a onda kada dobiju potvrdan odgovor, na miru gledaju utakmicu, čekajući trenutak kada će Šilja da postigne gol i onako dečački i zanesenjački krene u trk da proslavlja. A kako kaže i sam Marjanović, dečačka želja za fudbalom u njemu nikad nije prestala, zato i svi navijači mogu biti mirni, ovom ”mladiću” je tek 39 leta, a još uvek je ostalo previše majstorstva u njegovim nogama da bi se priča o ”Šiljonatoru” ovde završila. Nekako, svi oko njega imaju utisak, da je tek počela. A dokle će trajati, to samo Dalibor Marjanović zna, do tada, nama svima, zaljubljenicima u ovaj sport i prave majstore istog, ostaje da uživamo u toj jedinstvenoj golgeterskoj esenciji koju u sebi nosi Šilja, i da se prisećamo vremena kada su ”9” nosili samo odabrani.

(Espreso/Jugsport.net)