DA LI SE JOŠ UVEK TRESE ILI NE? Ta prečka, ta trauma, moja i svih nas - sećanja PEĐE MIJATOVIĆA pred EURO!

Predrag Mijatović je za crnogorske Vijesti opširno govorio o predstojećem Evropskom prvenstvu, ali i najznačajnijim trenucima svoje karijere.

Slavnom napadaču je žao što se ceo EURO ne igra u jednoj državi, ali ipak drago što se konačno održava.

- Nikada nije kasno za pravi fudbalski spektakl. Svi mi, koji volimo fudbal, sa velikom željom i iščekivanjem ćemo ispratiti Evropsko prvenstvo i nadam se da će biti na fudbalskom nivou. Možda će biti malo neobično, s obzirom na to da stadioni neće biti puni kako smo navikli, ali šta da radimo – takva je situacija. Vezano za format takmičenja u više država – mislim da to nije bila sjajna ideja. Međutim, kada se napravilo tako, onda treba ispoštovati. Za navijače je mnogo komotnije kada se evropska i svjetska prvenstva organizuju u jednoj zemlji. Nadam se da će se kasnije sve to vratiti u neki svoj tok.

Legedna Reala misli da se znaju favoriti, ali ne isključuje i jedno iznenađenje kao sa SP 2018.

- Na svim velikim takmičenjima, kako evropskim, tako i svetskim prvenstvima uvek su četiri, pet selekcija glavni favoriti. Svakako treba računati na aktuelnog prvaka sveta – Francusku, ne treba zaboraviti Nemačku, treba imati u vidu i Engleze. Naravno, tu su i Španci, Portugalci, koji su prvaci Evrope. Tako da je tu mnogo istorijskih ekipa, koje će pretendovati da budu prve. Treba računati i na neke ekipe, koje u ovom trenutku nisu favoriti, kao što recimo može da bude Belgija. U svakom slučaju, mislim da će se favorit tražiti manje-više u ekipama, koje su ovo takmičenje osvajale. Treba imati u vidu poslednje Svetsko prvenstvo (SP), gde je Hrvatska bila finalista, što je bilo potpuno neočekivano pre početka prvenstva. Kasnije, kada je sve počelo, imali smo priliku da vidimo da su oni jedna ekipa koja je zasluženo igrala finale. Može se desiti neko iznenađenje, ali u svakom slučaju očekujem jedno fenomenalno EP. Mislim da smo se svi uželeli takvog prvenstva, pogotovo posle svega što se dešavalo sa kovidom poslednjih godinu i po - smatra Mijat.

Poslednje EP na kom je Mijatović, a i Srbija (tada Jugoslavija) učestvovala, bio je EURO 2000. Posle burnog grupnog tiglo se do osmine finala, ali tu su "plavi" poniženi od Holandije 6:1.

- To je bilo jedno veliko iskustvo za nas. Možda su očekivanja bila mnogo veća, nego što smo uspeli da uradimo. Ali, za svakog reprezentativca, koji voli svoju zemlju i brani boje svoje zemlje, učešće na jednom EP ili SP je stvarno velika stvar i veliki podvig. Mi smo imali sjajnu generaciju. Taj turnirski način takmičenja je jako komplikovan – sve zavisi na koji način dođete, kako dođete, zavisi od umora, od psihičkog pritiska, koji je uvek prisutan…Mi smo na tom prvenstvu bili učesnici što je velika stvar, ali nismo možda bili na nivou na kom smo mislili da jesmo. I na kraju, u takvom nokaut sistemu takmičenja, svaka greška se skupo plaća.

Prethodno su jugoslovenski igrači zbog sankcija propustili velika takmičenja 1992, 1994. i 1996. Na SP u Francuskoj 1998. je ostavljen odličan utisak, ali se i tad u istoj rundi isprečila Holandija (1:2). Ali, tad je moglo biti mnogo drugačije...

- Imali smo jednu sjajnu generaciju sastavljenu od vrhunskih fudbalera, koji su igrali u jakim ligama i velikim klubovima. Nekako smo zbog te političke situacije izgubili tri velika takmičenja – nismo mogli da budemo ni u kvalifikacijama.To je jedan veliki hendikep. Pojavilo se SP, prvo veliko takmičenje, posle svih problema, koje smo imali. I mi smo se izborili za SP i na tom prvenstvu imali jako velike ambicije. Nismo počeli onako kako treba – već na prvoj utakmici smo videli da nam puno nekih fudbalskih stvari nedostaje, ali smo imali stvarno jednu talentovanu generaciju, koja je zavisila od početka utakmice. Ako sve krene kako treba, onda smo bili kadri da uradimo nešto nemoguće. Ukoliko krene sa problemima, onda je to mučenje. I do te utakmice sa Holandijom kad smo imali jedan pozitivan rezultat, penal i ta prečka, ta trauma, moja lična i svih nas kasnije, koja se nikada ne zaboravlja. Uvek u fudbalskoj karijeri jednog igrača postoje dva momenta – jedan najlepši, najbriljantniji i drugi najtraumatičniji. Prvi je svakako finale Lige šampiona u Amsterdamu sa Real Madridom, kada smo bili prvaci Evrope posle 32 godine. I kasnije, mesec dana posle, praktično negativna trauma, koja obeleži karijeru, a to je promašen penal i povratak kući. To je fudbal, to su stvari koje se dešavaju. Da li se prečka još uvek trese ili ne? Mislim da ne, ali svakako moja najveća fudbalska trauma - iskren je Peđa Mijatović.

(Espreso)