dočekasmo ga
HEROJ KOGA JE SRBIJA ČEKALA: Marakana ti skandira, a nisi igrao za Zvezdu? Pa, ti si pakao od igrača! (FOTO) (VIDEO)
Već je postala mit priča o Duletu Saviću kao fudbaleru koji je prvi kome su navijači skandirali i ime i prezime na stadionu Crvene zvezde, iako ima onih koji tvrde da su pre njega istu počast dobijali i Dragoslav Šekularac i Dragan Džajić, ali većina ljubitelja fudbala tvrdi da je to ipak bio golgeter zbog koga je ućutao London.
Tadić o naklonu Marakane: Malo je falilo da zaplačem! (VIDEO)
A kako je on igrao znaju i navijači Crvene zvezde i istinski ljubitelji fudbala, neustrašivi centarfor koji je za crveno-bele "metnuo" 120 golova, a činio jedan od najboljih tandema sa Vladimirom Petrovićem Pižonom u istoriji fudbala na prostoru nesrećnog Balkana.
Svi to kritikujemo, ali Tadić je upravo zbog toga dao pobednički gol? Da li ste primetili? (VIDEO)
Ipak, prošlo je od toga više od trideset godina, a Marakanom su protutnjali mnogi veliki majstori fudbala, zarađivali aplauze, a opet tek poneki imali zadovoljstvo da slušaju kako njihovo ime odzvanja o zidove i sa tribina tog kultnog mesta.
Uglavnom su to bili oni koji su pronosili slavu crveno-belog dresa, međutim, takve stvari su se promenile. Ni kljub iz Ljutice Bogdana nije ono što je bio, a sve manje je genijalaca poput Roberta Prosinečkog, Dejana Savićevića, Dragana Stojkovića Piksija, Dejana Stankovića, koji su uspeli da kupe takvu vrstu ljubavi kod navijača.
Kad nema rezultata, barem onih u Evropi, nema velikih pobeda, kao što ih nema u Zvezdi u poslednjoj deceniji, onda nema ni prilika da se neko istakne, da zablista toliko jako, da pokaže svetsku klasu zbog čega bi bio na taj način nagrađen.
A publika i ljubitelji fudbala su željni velikih trijumfa, velikih uspeha koji nisu česti i, pre svega, željni heroja, onoga koji će pokrenuti naš fudbal sa mrtve tačke na kojoj tavori godinama.
Usled takvih posledica počeli su da se rađaju junaci širokih narnodnih masa, koji nemaju veze sa nekim od dva najveća kluba u ovoj zemlji, nego su igrali drugde, a divljenje i ljubav su stekli igrama u nacionalnom dresu.
"Poslednji Mohikanci" srpskog fudbala su bili momci koji su poslednji i predstavljali Srbiju na velikom takmičenju. Bila je to ekipa Radomira Antića koja je otišla na Mundijal u Južnoj Africi, a koja je poslednja koja je ujedinila naciju i čijim je članovima nacija klicala.
