PAKAO, SMRT I MRŽNJA SU GA SAMO OJAČALI: Šahtjor je PROTERAN, a redom lupa ŠAMARE! Priča o 7 godina KRVAVE BORBE!

Godine 2012. prosečan ljubitelj fudbala u svetu nije mogao da pretpostavi šta se sprema. Ukrajina je tada bila jedan od najvećih planetarnih centara, kao jedan od domaćina Evropskog prvenstva i sa dva kluba koja su beležila velike uspehe na međunarodnoj sceni - Šahtjorom i Dinamom.

Sama država je bila u priči oko ulaska u Evropsku uniju i činilo se da dolaze neka nova vremena... Ali, kao što se to i prečesto dešava, sudbina je imala drugačiji plan.

Dve godine kasnije izbio je haos u istočnom delu zemlje i region je goreo. a gori i dan danas. Velelepna Donbas arena, stadion koji je ugostio polufinale Evropskog između Portugala i Španije, je utišana, a njen vlasnik, Šahtjor, bio je prinuđen da beži.

No, krenimo redom.

Ukrajina i Rusija su u zategnutim odnosima još od raspada Sovjetskog saveza. Iako Ukrajinci stiču nezavisnost 1991. godine, jak ruski uticaj je bio i dalje prisutan.

Brzo ćemo premotati na tu 2014. godinu kada se Rusi "vraćaju", nezadovoljni dešavanjima tokom i posle Evromajdana. Tadašnja vlast, sa predsednikom Viktorom Janukovičem na čelu, bira prisnije odnose sa Rusijom, a suspendiju dogovor o pridruživanju Uniji. Mirni protesti povodom takvog poteza su prerasli u nasilje i ulične okršaje proevropskih demonstranata sa policijom i pripadnicima vojske. Poginulo je 113 osoba.

Sa druge strane, Vladimir Putin nije sedeo mirno, već je zadao udarac novim ukrajinskim vlastima, i to na Krimu. Admiral Denis Berezovski je prebegao sa 9000 trupa, ruske snage zauzimaju parlament i na vlast dolaze "njihovi ljudi". Danas je poluostrvo potpuno integrisano u Rusku Federaciju.

Naravno, to nije bilo sve. Rat je buknuo na istoku zemlje, a proruski separatisti su se raširili po celom regionu, pre svega u domu junaka naše priče - Donbasu.

Šahtjor je u vreme Sovjetskog saveza bio na marginama, "sportska propaganda" je radila svoje. Svi najtalentovaniji ukrajinski fudbaleri završavali su u redovima Dinamo Kijeva, ali 1995. godine spletom crnih okolnosti se sve menja. Predsednik kluba Ahat Bragin biva likvidiran, a situaciju koristi Rinat Ahmetov i tada kreće priča o novom istočnoevropskom gigantu.

Njegove milijarde su preokrenule sve. Ogroman novac je ulagan u infrastrukturu i dovođenje novih fudbalera. Godine 2009. se osvaja se u Kup UEFA, pobedom nad Verderom od 2:1, kao šlag na tortu uspešnih godina.

Slično kao u Srbiji, zbog vremenskih uslova i u Ukrajini postoji zimska pauza koja kreće od ranog decembra i traje to početka marta. Fudbal se nije igrao dok se haos zahuktavao, ali se vratio na veličanstven način.

Oko 18.000 najvatrenijih ultrasa je došlo na Donbas Arenu da gleda svoj tim kako sa 3:1 tuče Marijupolj. Strelci su bili Luiz Adriano i Daglas Košta. Kakva imena!

Tenzija u regionu je nastavljena, a eskalirala je samo dva dana kasnije. Zastava samoproklamovane Donjecke Republike zaviorila se iznad sedišta policije, a ukrajinska vlast je one koje su je doneli označila teroristima. U to vreme kreće pravi rat u u Donbasu, a separatisti tri nedelje kasnije zauzimaju gradsku ispostavu ministarstva unutrašnjih poslova.

Zbog golog života i opstanka, šampion je morao da napusti svoj dom. U godinama koje su usledile, Donbas Arena je granatirana dva puta, a u jednom od napada umalo je poginula i devojčica. Staklo se sručilo iza nje, ali je imala sreće. Za razliku od nekih svojih zemljaka. Tačnije, 10.000 njih. Toliko ih je poginulo, a raseljeno još dva miliona.

Ta čuvena 2009. godina i osvajanje evropske titule izgledalo je toliko daleko... Čekalo se da velike zvezde dignu ruke i napuste sve...

Šahtjor je morao da bude domaćin nekoliko hiljada kilometara daleko od Donjecka, u Ljvovu. Neke zvezde su otišle, ali situacija je bila daleko bolja od očekivane.

Zbog svojih dubokih veza sa istokom zemlje, Šahtjorovi igrači nisu nosili majice u znak podrške ukrajinskoj vojsci i to im nikad nije oprošteno. Iako su klub evropskog renomea, u Ljvovu nisu imali veliku podršku. Umesto 50.000 duša na Donbas areni, u novom domu bi ih gledalo tek oko 13.000 ili daleko manje.

Činilo se kao da je ceo svet protiv njih, i iako sezonu 2014/15 započinju sa pet vezanih pobeda, protivnici su namirisali krv. Dinamo je video priliku da prekine dominaciju dugu pola decenije.

Petog oktobra odigran je veliki derbi dva giganta, ali kakav. Rat kao da se porpuno preneo na teren. Videli smo deset žutih kartona i jedan crveni. Na kraju Domagoj Vida donosi trijumf u Kijevu. Na kraju sezone, Dinamo postaje šampion. Ipak, najveće poniženje za Rudare desilo se u Ligi šampiona, takmičenju u kojem su toliko puta blistali.

Prošli su dalje u grupi sa Portom, Bilbaom i BATE-om, a u nokaut fazi naleću na Bejern. Prvi meč u Ukrajini je bio solidnih 0:0, a onda potop. Bavarci su slavili sa 7:0, sa čak šestoricom različitih strelaca.

Naredna sezone (2015/16) je bila teška od starta. Tim biva desetkovan, a napuštaju ga Luiz Ardijano (Milan), Fernando (Sampdorija), Daglas Košta (Bajern)...

Kreće se sa tri pobede iz prvih pet mečeva, ali onda sledi ono pravo - osveta Dinamu. Rasturaju ih sa 3:0 i stavljaju ih u niz od 12 trijumfa. Egzodus igrača je nastavljen, a na zimu je otišao najbolji strelac Aleks Tešeira, za 50 miliona evra, u Kinu. Taj udarac nisu preživeli i Dinamo osvaja novu titulu.

U Evropi je bilo nešto bolje. Ispali su iz Lige šampiona u Ligu Evrope gde ih je na kraju eliminasala Sevilja, ali tek u polufinalu. Ponos je bio vraćen, uprkos teškim danima. Ipak, to nije zadovoljilo apetite i posle 12 godina iz kluba odlazi Mirčea Lučesku. Njega menja Paulo Fonseka.

On je uspeo da udahne neku novu energiju u priču i uspeo je da 10 meseci ostane neporažen! Titula je spakovana, a na ekipu nije uticala ni nova selidba, u Harkov. Sve to opet pada u vodu zbog vanfudbalskih stvari.

Svih 17 klubova iz prvenstva ponovo oblači majice u znak podrške vojsci, za razliku od njih. Ponovo su razapeti...

Naredne sezone (2016/17) Fonsekina ekipa lagano dolazi do domaćih trofeja. Lagano se osvajaju prvenstvo, Superkup i Kup, a i u Evropi je bilo berićetno. Žrebom je odlučeno da se sastanu sa Fejenordom, Napolijem i Mančester Sitijem. Nisu imali previše šansi, ali...

Dve utakmice su bile ključne. Prva je duel na domaćem terenu sa Napolijem. Slavili su golovima Fakunda Fereire i Tajsona sa 2:1, a druga, na papiru nemoguća misija.

Stadion Metalista je rasprodat (33.000 karata), a narod je raspalio Bernard u 26. minutu. Šest minuta kasnije je pogodio levi bek Ismaili i zemlja se otvorila. Sve što je Siti uradio bio je gol Aguera pred sam kraj. U nokaut fazi bolja je bila Roma, ali to nije ni bitno. Evropa je ponovo videla giganta sa istoka!

Fred nakon te sezone odlazi u Junajted za rekordnih 59 miliona evra, Darijo Srna u Kaljari, Bernard u Everton, Fereira u Benfiku, a Jaroslav Rakitski odlazi u Zenit. I tu nastaje nova bura.

Momak koji je celu karijeru proveo u Šahtjoru je već bio na meti ukrajinskih nacionalista kada je odbio da peva himnu igrajući za reprezentaciju. Odlaskom u klub koji sponzoriše Gazprom je samo dodao ulje na vatru. Kompanija koja je u delimičnom vlasništvu Rusije je "zavrnula" gas Ukrajini od izbijanja rata, ostavljajući hiljade bez energije.

Sezona 2018/2019 je bila poslednja Fonsekina u klubu, ali kao da je najbolje sačuvao za kraj. Te sezone ligu su završili na prvom mestu, sa samo jednim porazom. Pogađate, od Dinama.

Pred početak naredne sezone Fonseka odlazi, a nasledio ga je zemljak Luis Kastro i to na veoma uspešan način. Uopšte se nije ni u igri ni u rezultatima osetila promena. A onda, COVID-19...

Kao i u celom svetu, fudbal u Ukrajini je stopiran, a njegov povratak nije bio tako veličanstven kao što smo se svi nadali. No, to je za neku drugu priču...

Ekipa dolazi do titule, ali ove sezone je ipak Dinamo bio bolji. Što se tiče Evrope, dva puta je poražen Real Madrid u grupnoj fazi Lige šampiona, ali katastrofalna izdanja protiv Menhengladbaha su ih izbacila u Ligu Evrope. Šahtjor je u međuvremenu i po četvrti put promenio dom, selidbom u Kijev.

I posle svega što se desilo, i dalje su tu, i dalje nižu uspehe. Ne samo da su spašeni od uništenja, nego su i dalje u vrhu fudbalske planete. Svi ljudi iz kluba su zaslužni za to - od ekonoma i čistačica do trenera i predsednika.

Jedan je Šahtjor i poželimo mu da se brzo vrati kući.

E, tada će mnogi još više da drhte!

(V.Š)