PARTIZANOVA SEZONA - NIJE SVE TAKO CRNO: Pozitivnih stvari je DOSTA, ali plaća se cena zbog POGREŠNE INVESTICIJE

Davno beše ta 2017. godina kada je Partizan poslednji put bio šampion države. Te sezone može se reći Partizan bukvalno oteo titulu Crvenoj zvezdi, jer je tokom celog trajajnja prvenstva imao zaostatak od šest bodova. Ali, je uspeo da slavi u dva od tri derbija i sačeka i kiks rivala i dođe do, kako svi kažu, najslađe titule u svojoj istoriji.

Međutim, od tad je debela suša u Humskoj ulici, navijači su nezadovoljni stanjem na tabeli i pogotovo posle poraza na poslednjem derbiju.

U tri od prethodne četiri godine fudbaleri Partizana su se morali zadovoljavati osvajajem Kupa govoreći da je to u tom trenutku spasilo sezonu, ali i ako ih u tom trenutku obasipaju osećaju zadovoljstva i sreće, svima njima ostane neka knedla u grlu zašto i titula prvaka države nije u njihovim rukama.

Crno-beli su i ove godine u trci za oscajanje Kupa jer se u polufinalu sastaju sa Vojvodinom koja ih je porazila u prošlogodišnjem finalu. Partizan je u prethodne tri sezone kada nije mogao do titule igrao finala Kupa, uz to ga je osvajao dva puta u sezonama 2017/2018, 2018/19.

I ova, kao i prethodne tri neće proći onako kako su svi navijači očekivali. Početak sezone je bio dosta optimističan, jer su iz vrha kluba stizale optimistične poruke da je jedini cilj ove sezone osvajanje titule i da ako se to ne dogodi smatrati velikim neuspehom. Prve utakmice ovogodinšnjeg šampionata su protekle dosta nesigurno, prvo je posle preokreta savladan Napredak, a prvi kiks je stigao već posle drugog kola kada je Partizan poražen od Novog Pazara. A kap koja je prelila čašu tadašnjem treneru Savu Miloševiću je bio poraz od Vojvodine u šestom kolu posle koje je on podneo ostavku. A ubrzo je na to mesto zaseo Aleksandar Stanojević, koji je svim onima kojima je Partizan u srcu ostao u lepom sećanju, zbog titula, pobede u derbijima i naravno - Lige šampiona.

Popularni Stanoje je odmah uspeo da zavede red u svlačionici i pre svega uvede jednu disciplinu u igri koja se brzo prenela i na rezultate, jer od kad je on na klupi klub iz Humske je ostvario 21. pobedu uz dva remija i isto toliko poraza. Oboreni su rekordi po broju ostvarenih pobeda u seriji, čime je postao najuspešniji trener po tom parametru u istoriji Superlige, a uz to je ušao i u ''klub 100'' po pitanju broja nastupa sa klupe Partizana.

Što se tiče igračkog kadra, početak sezone je maltene nepromenjeno jer je rupu odlaskom Strahinje Pavlovića popunio Maki Banjak koji je stigao iz ljubljanske Olimpije.

I tako je bilo sve do dolaska novog trenera, tačnije Stanojević je odmah po dolasku predao listu želja upravi kluba koju su mu oni do tančina ispunili. Vraćeni su Miloš Jojić, Ivan Obradović, Svetozar Marković i Aleksandar Miljković dok je na poziciju špica kao zamena za Umara Sadika koji se otisnuo u Španiju, doveden Žan Kristof Bajbek koji je stigao potpuno nespreman i ostaje nejasno kako su ljudi iz jednog od najvećih klubova na ovim prostorima mogao da napravi takav potez i dovede takvog fudbalera.

Potpunu afirmaciju kod Aleksandara Stanojevića su doživeli pre svega Igor Vujačić koji je posle partija u dresu Crne Gore u istom ritmu zaigrao i za Partizan i sa Markovićem postao neprobojan štoperski par. Dok su fudbaleri poput Jojića, pa i mladog Jovića igrali sve bolje i bolje, Aleksandar Šćekić je postao pravi zadnji vezni fudaler sa još i dobrom dugom loptom kojom je upošljavao isturenije saigrače. Filip Holender je isto, može se reći, ispunio očekivanja znajući da on nije igrao na svojoj poziciji i da je morao da bude u špicu napada, što nije njegova prirodna pozicija.

Takođe i Aleksandar Miljković je prema sudu navijača potpuno drugi fudbaler od onog kojeg smo gledali pre skoro deset godina, sad je dosta zreliji, ozbiljniji bek, koji podjednako može da odradi i ofanzivne kao i defanzivne zadatke.

I na golu je mladi Popović lepo iskoristio ovo pravilo o bonusima i sada već posato ozbiljan golman koji je spreman uvek da uskoči kada Stojković nije.

Ali već i vrapci na grani znaju da je Partizanu, neophodan klasičan špic jer kao što smo ranije napomenuli Bajbek nije izgleda više za profesionalan fudbal, dok je Nikola Štulić još previše mlad po rečima trenera Stanojević za neki ozbiljan fudbal.

Mi smo ovaj sud dali dok je sezona nije još nije ni završila, ali ovo je ono što smo imali prilike da gledamo ove sezone od strane fudbalera u crno-belim dresovima. Kao glavni cilj do kraja ostaje borba za Kup, Partizan će u polufinalu igrati protiv Vojvodine.

(Espreso/ Srđan Novaković)