PIŽON ISPRIČAO RAZNE ANEGDOTE IZ VREMENA DOK JE BIO IGRAČ: A na jedno pitanje je i pustio suzu!

Crvena zvezda ima pet igrača koji su iznad svih drugih. U pitanju su Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon i Dragan Stojković Piksi.

Pižon je stupio na veliku scenu posle Dragana Džajića, po mnogima najboljeg srpskog fudbalera svih vremena. Zvezdi je bilo potrebno novo ime oko kojeg će se stvarati mit, a tadašnji trener Miljan Miljanić odabrao je Vladimira Petrovića Pižona, koji je iako najmlađi, bio najtalentovaniji i "gurnuo ga je u vatru" još kao tinejdžera.

Pižon se za kamere Zvezda TV-a prisetio legendarne prijateljske utakmice protiv Reala na Marakani, kada je postigao dva gol. Sutradan opustio s društvom, pre podne je igra košarku, da bi kasnije u toku dana krenuo ranije na stadion pešice, jer nije imao novca za dve tramvajske karte. Nije ni poneo kopačke, jer je mislio da neće igrati. Kada je stigao na stadion, nije mogao da veruje da će ipak igrati. I sam dok priča posle ovoliko godina otvoreno priznaje da ne može da objasni kako je trojici zaredom proturio kroz noge i na kraju postigao gol slabijom levom nogom, što je faktički izveo zatvorenih očiju.

- Uvek kada je pravio trening Miljan namesti kako ćemo igrati, da svako stane na svoje mesto. Svako stao na svoje mesto, ja i Cole smo bili na svojoj strani. I Miljan mi kaže, vidiš onog čiku tamo na klupi za rezerve, idi tamo sedi pa ćeš doći kad završiš s njim. I ja odem, a to je bio Ljubiša Vukadinović, najveći sportski novinar tog vremena, koji je pisao za Politiku, koji je obožavao Džaju i Zvezdu i mnogo je lepo pisao. Sad su oni hteli da on stvara i o meni mit. A to je sve Miljan smislio. I ja dođem, mi pričamo, pričamo i jednog trenutka Miljan završi trening. Jao, ja shvatim da neću igrati. Pavika iza leđa i više "Sine sutra ćeš dva komada da im daš". Ja rekoh neću ni da igram.

- Odem kući, ujutru imam vremena, nemam šta da radim, jedva čekam utakmicu i odem celo prepodne da igram košarku sa društvom. Odem kući, ne znam ni da li sam ručao i idem na stadion, šorts i majicu i idem od Gradske bolnice do Vuka pešice. Mogao sam na tramvaj sedam, ali nemam para za dva tramvaja, imam za jedan. Ulazim posle u tramvaj, prazan tramvaj, sedim i gledam moje noge, i kažem "Gde ja mogu da igram sa tim ljudima". Dođem na stadion i tu već kamere, Miljan kako je znao da napravi to je bio san snova. I sastanak u baraci, kaže Petrović. Ja kad sam video da igram, "umreću". Pavika mi kaže daćeš im dva gola. Ma rekoh daj mi kopačke neke tvoje. Ima baš moj broj. I on mi da neke njegove žute pumine kopačke. Kaže sad ćeš da ih ubiješ, da ne psujem kako je on to rekao.

Na kraju, kada je upitan šta za njega znači Zvezda, umalo nije zaplakao pred kamerama, a u očima su mogle jasno da se vide suze.

- Zvezda je moja kuća. Šta je Zvezda. Ovde sam kao kod kuće, tako se i ponašam. Ne bih mogao drukčije da kažem - zaključila je četvrta Zvezdina zvezda.

(Espreso/ Kurir sport)