SVE ŠTO SAM STEKAO MENJAO BIH ZA JEDNO ANDREJEVO 'ZDRAVO'! Srceparajuća izjava Predraga Mijatovića!

Naš proslavljeni reprezentativac Predrag Peđa Mijatović pre više od deset godina doživeo jezivu porodičnu tragediju.

Njegov sin Andrej preminuo je nakon teške borbe sa cerebralnom paralizom u 14. godini života.

Bol nakon smrti deteta traje večno. Iako je prošlo dosta vremena od tragedije koja ga je zadesla, Mijatović nije uspeo da ublaži bol koji oseća zbog nenadoknadivog gubitka.

- Sve što sam u životu stekao menjao bih za život, zdravlje ili samo jedno Andrejevo 'Zdravo, kako si' - rekao je jednom prilikom Mijatović.

Podsetimo, Mijatović je sina Andreja dobio u dok je bio u braku sa bivšom suprugom Elenom Karić, sa kojom ima i prvenca Luku (29).

Oni su se razveli 2001. godine, a najveća podrška proslavljenom fudbaleru Real Madrida u najtežem periodu u životu bila je njegova sadašnja supruga Aneta Milićević.

- Aneta je sve što jedan muškarac može da poželi. Jaka je, hrabra i inteligentna žena, koja na najbolji mogući način ume da me usmeri i pomogne mi da donesem pravu odluku. Volim da kažem kako je ona jedno kompletno, prelepo i predobro stvorenje. Prihvatila me je sa svim manama, a mog bolesnog sina kao da ga je sama rodila - rekao je u jednom intervjuu Mijatović.

Nakon igračke karijere Mijatović je odlučio da život nastavi u Valensiji, kako bi što više vremena provodio uz svog bolesnog sina, koji je bio smešten u jednoj ustanovi u tom gradu. Aneta ga je maksimalno podržala u toj odluci.

Tragedija koju je doživeo i nemoć da pomogne svom detetu uticali su na to da uvek čvrsto stoji na zemlji.

- U nekoj mojoj najvećoj fudbalskoj slavi, kad sam bio u zenitu, a to je od 1994. do 1999, sve je išlo odlično i što se tiče profesije osećao sam se moćno. Istovremeno, bolest moga sina me je stalno vraćala na zemlju, u normalu. Išlo je kroz glavu: 'Vau, kako ti to dobro radiš i kako ti daješ te golove, pa gde je tebi kraj, druže?' Znaš kad ti krene i pomisliš, i to se svima događa u zenitu, pa dođe otprilike ono: 'Sad da se popnem na ovu zgradu, možda bih mogao i da letim.' Toliko se dobro i moćno osećaš. Kad god bi počela da mi kroz glavu prolazi ta euforija i ludilo navijača, moj sin, pokojni Andrej, imao je neku krizu. Često je završavao u bolnici i to su bile opomene. Opomene u smislu: "Sve je to super, bato. Sve ti, druže, dobro radiš, ali život je nešto potpuno drugo." I mislim da mi je sin bio balans da shvatim šta je život. Da život nije samo segment neke karijere. Ta nemoć da pomognem svom detetu, a pomoći nema - tužno je završio priču Mijat.

(Espreso.co.rs/Kurir sport)