KO JE BIO DIJEGO MARADONA: Kokain mu upropastio život, ali on će zauvek biti najbolji igrač istoriji fudbala!

Dijego Armando Maradona rođen 30. oktobra 1960 godine je najslavniji argentinski fudbaler. Podelio je titulu najboljeg fudbalera 21. veka sa brazilskim fudbalerom Peleom.

Kao peto od osmoro dece u porodici Ćitora i Tote Maradona. Rođen je u Avellandi, radničkoj četvrti Buenos Airesa, u nedelju - sveti dan svakog Argentinca. Dan za fudbal. Fudbal mu je, napisaće hroničari, morao biti u krvi. Na Diegovu karijeru najviše je uticao njegov ujak Cirilo, nekad golman malog kluba Corrientes, pravi fudbalski zavisnik. Za ujaka ga vezuje i scena koja nema dodirnih tačaka s fudbalom. Mali Diego je jedne večeri upao u rupu na nezgodnom mestu. Ujak Cirilo je bio blizu: Evo me, Diegito, samo drži glavu iznad ! Francisco Cornejo, skaut Argentinos Juniorsa, prvi je uočio Diegov talenat: Sve, baš sve je mogao napraviti s loptom. Glava ili noga, svejedno. Lopta se jednostavno lepila za Diega. No, Cornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, morao je ojačati da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Diega lekaru sumnjive reputacije. Cacho Paladino injekcijama je podignuo mišiće buduće zvijezde. Paladin je to 1995. godine, nakon penzionisanja, priznao pred novinarima rekavši: Kad sam okončao tretman, Diego je izgledao poput najboljeg trkačkog konja. Pritom uopšte nije pocrveneo, a trebao je, jer je tim činom odveo Maradonu u svet dopinga.

Početak karijere:

Dana 20. oktobra 1976. (10 dana pre 16-og rođendana) Deigo je odigrao svoj prvi susret za seniore Argentions Juniorsa. Tada je postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala. Naredne godine odigraće prvu utakmicu za seniorsku reprezentaciju Argentine. Ipak, 1978. selektor Luis Cesar Menoti nije ga uvrstio u nacionalnu selekciju za Prvenstvo sveta u Argentini rekavši kako je Diego premlad da bi izdržao pritisak. Godine 1979. bio je kapiten reprezentacije Argentine koja je u Japanu osvojila naslov juniorskog prvaka sveta. Tada su se Juventus i Barselona počeli raspitivati za malog zelenog, kako su ga zvali. No, nisu bili jedini - u igri su bili Arsenal i Šefild Junajted. Brzo su odustali kada su čuli početnu cenu od 800.000 funti. Tada je to bio prilično veliki novac. Diego je ostao u Argentini i 1981. s klubom Boca Juniors osvojio je naslov prvaka Argentine. Godinu dana kasnije nastupiće na svetskom prvenstvu u Španiji i potpisati za Barselonu.

U Barseloni je prvi put probao kokain. To je kasnije obrazložio ovako: Ništa posebno. Želeo sam se osećati živahnijim. U klubu svi su sumnjali ali su ćutali jer Maradona je bio prevelika investicija. Čak je nastupao u anti-droga TV reklamama i to dobro plaćenim. Godine 1984. potpisao je za italijanski Napoli s kojim će osvojiti dva naslova prvaka Italije (1987. i 1990.), a 1989. osvojiće i kup UEFA - prvi evropski naslov Napolija.

Gol rukom

Na XIII. Svetskom prvenstvu u Meksiku (1986.) dvostruki je strelac u utakmici Argentine s Engleskom. Prvi njegov go na toj utakmici i dan danas se prepričava. Reč je o pogodku koji je Diego kasnije nazvao Božjom rukom. Tada je s Argentinom osvojio naslov prvaka sveta u dramatičnom dvoboju s reprezentacijom Zapadne Nemačke (3:2). Tri godine kasnije dva je meseca proveo u Argentini i nije se pojavio na početku italijanskog prvenstva. Zatražio je ispisnicu iz Napolija zbog transfera ali je zahtev odbijen. Na svetskom prvenstvu u Italiji (1990.) s reprezentacijom je došao do finala, ali su poraženi od SR Nemačke 1:0.

Skandali

Godine 1991. bio je pozitivan na doping kontroli (otkriven kokain) te je kražnjen s 15 meseci zabrane igranja. Iste godine, nakon povratka u Argentinu, uhvaćen je zbog posedovanja kokaina. Sudska presuda je glasila - kontrolisan medicinski tretman. Godinu dana kasnije nakon doping skandala odbio se vratiti u Napoli i ultimativno je zatražio transfer. Novi klub bila je španska Sevilja. Godine 1993. vratio se i u reprezentaciju i to s kapitenskom trakom. Iste godine napušta Sevilju i potpisuje za argentinskog prvoligaša Njuvels Old Bojs. Već naredne godine (1994.) otpušen je iz Njuvel Old Bojsa jer je uporno izbegavao treninge. Te godine ponovo je došao na naslovne stranice nakon što je iz vazdušne puške gađao (i pogodio) jednog novinara. Na svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Državama nastupio je na prve dve utakmice za argentinsku reprezentaciju jer je na doping kontroli opet bio pozitivan i morao je napustiti selekciju uz 15-mesečnu zabranu igranja. Pored toga, fudbalskim rečnikom rečeno: izgubio je i utkamicu sa ženom koju je voleo, majkom sina kojeg nikada nije imao hrabrosti da prizna

Kraj fudbalske karijere

Godine 1995. nakon dve neuspešne trenerske avanture (Rasing klub i Deportivo Espanjol) vratio se u Boca Juniors kao igrač, uz najavu da se rešio kokaina. No, već sledeće godine sam je potražio pomoć u jednoj švajcarskoj klinici. Utakmicu s kokainom još nije dobio. Nakon tretmana 1997. godine ponovo je u dresu Boka Juniorsa. No, u prvoj utakmici sezone (protiv Argentinos Juniorsa) još jednom je pozivitan na doping kontroli. Opet kokain. Na svoj 37-i rođendan, 30. oktobra 1997., telefonom se javio TV stanici Amerika Z. Oni koji su slušali kažu da se gušio u suzama. Rekao je: Fudbaler u meni stigao je do kraja staze. Sutra će biti najteži, najgori i najtužniji dan u mom životu. U januaru 2000., dolazi na Kubu kako bi se ponovo pokušao izlečiti zavisnosti od droge. Svi raniji pokušaji očigledno nisu bili uspešni.

Klubovi u kojima je Maradona igrao:

Seniorski klubovi: 1976 - 1981 Argentinos juniors - 166 utakmica, 115 golova 1981 - 1982 Boka juniors - 40 utakmica, 28 golova 1982 - 1984 Barselona - 36 utakmica, 22 gola 1984 - 1991 Napoli - 188 utakmica, 81 gol 1992 - 1993 Sevilja - 26 utakmica, 5 golova 1993 Njuels Old Bojs - 7 utakmica, 0 golova 1995 - 1997 Boka juniors 30 utakmica, 7 golova

Za reprezentaciju Argentine:

1977 - 1994: 91 utakmica, 34 gola

(Espreso.co.rs)