DŽIGI NINKOVIĆ IZ BOLNICE: Vratiću se u Partizan kad ovi odu! Izbrisao sam ih! Sećam se kako sam vrteo Hendersona!

Nikola Ninković, fudbaler Askolija, i dalje se oporavlja od teških povreda zadobijenih u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u Hrvatskoj kada je dolazio iz Italije za Srbiju.

Mladi vezista je imao veliku sreću i uspeo je da preživi, a ono što se za sada sigurno zna, za njega je ova sezona najverovatnije završena, makar su takve prognoze doktora, iako se on nada bržem oporavku.

Zasad je u bolničkoj postelji posle teških povreda glave, dozvoljeno mu je da se šeta petnaestak minuta dnevno, te ima dovoljno vremena da presabere misli i odredi u kom pravcu će mu dalje teći život i karijera.

U jedno je siguran, aktuelnu garnituru čelnika Partizana ne može očima da vidi. Ne toliko zbog utiska što ga niko nije kontaktirao posle udesa, koliko zbog Džigijevog uverenja da štete klubu.

- Već sam rekao šta sam imao o njima! Oni me ne zanimaju u životu, a nadam se da uskoro neće biti bitni ni Partizanu. Prolazni su, za razliku od moje želje da se vratim i jednog dana zaigram opet za klub koji volim i kome dugujem sve u životu - pojasnio je Ninković u razgovoru za portal "24sedam.rs", u kome emotivno govori o vezanosti za stadion JNA.

- Moja porodica najbolje zna koliko ga volim i šta mi znači. Znam da je preda mnom bar još deset godina karijere i nadam se da ću doći nazad, ali ne bilo kad, već onda kada budem u igračkom naponu, da pomognem u osvajanju trofeja, nešto i u Evropi da uradimo. Iskreno se nadam da će sa mnom biti još mojih drugova iz generacije. Sada je tu Markec, nadam se i Aci Mitroviću, Luki Stojanoviću…

To je ta čuvena klasa „1994“ oblikovana trenerskom rukom Zorana Popovića, dominantna u mlađim kategorijama, kasnije ovenčana titulama u prvom timu. Možda će se opet okupiti.

- Iskreno verujem u to. Sad sam odigrao najbolju sezonu u inostranstvu sa Askolijem. A znam da to nije sve od mene. Siguran sam da mogu još bolje nego što je bilo u Seriji B.

Trenutno, povratak Ninkovića na Topčidersko brdo nije izvodljiv. Ne zato što je ugovorom vezan za Askoli do juna, koliko zbog odnosa ljudi iz kluba prema svom detetu. Istom onom koje je među prvima oprostilo dugove prilikom transfera u inostranstvo.

- Ne znam i nije mnogo ni važno, jer mi nisu interesantni da pričam o njima. Izbrisao sam ih. Zvali su me ljudi sa kojima sam izgubio kontakt, za koje sam mislio i da su zaboravili da postojim. Neki bivši saigrači, treneri, ma neverovatno, neću da ih spominjem, jer ću izostaviti nekog, a stvarno mi je značio svaki njihov poziv i poruka. Ej, navijači Crvene zvezde su mi preko društvenih mreža poželeli brzi oporavak. Hvala i njima.

Nekadašnji vezista Partizana se prisetio i incidenta sa meča protiv mlade reprezentacije Engleske u Kruševcu kada je žestoko kažnjen zbog tuče na kraju utakmice i posebno pamti Denija Rouza koji je tada izazvao sve to.

- Nije nemoguće da je to delom uticalo da dosad ne pokažem sve što znam i mogu. Vratite malo film unazad, došao sam u Kruševac, jer je Darko Lazović bio prebačen u A tim. U tom trenutku nisam imao ni 18 godina, neki igrači su bili stariji od mene i po četiri. Dakle, dete sam. Ponela me atmosfera. Mnogo mi se dopao taj timski duh, dobio sam želju da pomognem momcima da dođemo do plasmana na EP. I mislim da smo bili bolji od Engleza na terenu, ali su oni bili bolji u drugim stvarima. Znali su da isprovociraju i nas i publiku - prisetio se Ninković i dodao:

- Ništa posebno. Njihov levi bek Rouz je nešto gestikulirao prema tribinama, a ja sam mu pokazao da prestane. Onda su se na mene zaletela tri ili četiri njihova igrača i nastala je gužva. Uključili su se svi.

Tadašnji direktor mlađih selekcija FSS, Savo Milošević, je posle celog incidenta zapretio da Ninković neće više igrati u bilo kojoj reprezentativnoj selekciji dok je on na toj funkciji.

- Da, nažalost! U redu, moguće da sam pogrešio, ali sam još bio dete. Reagovao sam tako kako sam reagovao ne zbog toga što mi je bilo svejedno, već zato što sam voleo dres reprezentacije. Bilo mi je izuzetno stalo da odemo na Evropsko prvenstvo i, ako se sećate, u nekoliko situacija sam imao lepe akcije za gol. Mogao sam kao najmlađi da pomognem, ali nismo ni imali sreće, a i njihov golman je odbranio nekoliko šuteva, ni on sam ne zna kako.

Na jedan detalj iz okršaja sa Englezima posebno ukazuje Ninković.

- Sećam se da sam se naigrao protiv njihovog kapitena Hendersona, a kad malo pričam sa prijateljima kažu mi 'kako si vrteo kapitena Liverpula', ja odgovorim im da ni sad ne bi bilo drugačije ako bismo se negde sreli jedan protiv drugog. Ne preterujem! Sećam se EP za U19 u Estoniji. Opet sam bio među mlađima, igramo protiv Engleza, a tamo Hari Kejn, Ros Barkli i još neki premijerligaški igrači i ja im dam gol direktno iz kornera. Znam da su u međuvremenu Kejn i Henderson postali igrači za Ligu šampiona, ali verujem da bih opet mogao s njima i da budem ravnopravan. Ne uobražavam ništa, vreme će pokazati - siguran je u sebe Nikola Ninković.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / 24sedam.rs)