UNIŠTENA JE JEDINA SVETLA TAČKA SRPSKOG FUDBALA: Nekada sila, a danas predmet podsmeha - Orlići razočarali naciju!

Nekada je mlada reprezentacija Srbije bila sinonim za uspeh i dobre rezultate. Orlići su godinama narodu pružali ono malo sreće i zadovoljstva, za razliku od blamaža i katastrofe njihovih starijih kolega.

Međutim, vremena su se promenila, pa će ova generacija biti prva nakon osam godina koja neće videti Evropsko prvenstvo. Ali, da ne grešimo dušu, nisu oni najgori. Već godinama unazad je ova selekcija izuzetno loša, da ne kažemo sramotna, sa obzirom na fudbalere koje ima u svojim redovima.

Ilija Stolica je nakon eksperimenta sa Neškom Milovanovićem stigao na klupu mlade reprezentacije i odmah zauzeo stav kao da je Pep Gvardiola lično.

- Meni je glavni cilj da igru, odnosno nivo igre podignemo na taj nivo da ljudi počnu da dolaze da nas gledaju i da se i interesuju jer znaju da će reprezentacija uvek ići na to da nadigra protivnika.

Niti su ljudi dolazili da ih gledaju, niti je reprezentacija nadigrala nekog protivnika. Naprotiv, Orlići su izgubili četiri boda u mečevima sa Letonijom, poraženi su od Bugarske, Poljske i Rusije - i to je bilo to. Evropsko prvenstvo će ostati bez selekcije Srbije, a možda je tako i bolje.

Podsetimo, prethodne godine se generacija pod palicom Gorana Đorovića predvođena Živkovićem, Jovićem, Račićem, Milenkovićem i ostalim igračima sa po nekoliko cifara u svojim ugovorima, propisno obrukala na šampionatu u Trstu, ostavši bez ijednog osvojenog boda. Nemačka im je sasula šest komada kao od šale, dok su Austrija i Danska zalepile šamar i vratile Orliće u realnost.

Godinu dana ranije je ekipa pod Nenadom Lalatovićem, takođe završila prvenstvo već u grupnoj fazi, pa slobodno možemo reći da od osvajanja zlatne medalje na Mundijalu za igrače do 20 godina, mlade selekcije srpskog fudbala znaju samo za neuspehe.

Zašto je to tako? Da li je za to kriv loš izbor selektora? Loš izbor igrača? Konstantne svađe i sukobi na relaciji selektor - igrač. Da li fudbaleri na terenu ne žele da pruže maksimum za razliku od toga kako igraju u svojim klubovima.

Čini se da se "boljka" seniora, polako širi ka ostalim strukturama reprezentativnih selekcija i sve više uzima maha.

Savez se i ne obazire na neuspehe i "pere" kroz najavljivanje nekakavih novih stadiona, kako nacionalnih, tako i ovih ostalih. Floskule poput "naredni ciklus je ključan", podsećaju malo na dr. Kona i famozne ključne dve nedelje, više nikome ne zvuče ozbiljno i sve je veći gard naroda prema onome što je do skoro bio jedini izvor nečega što je ličilo na nešto.

Poslednja velika pobeda mlade reprezentacije bila je ona sada već davne 2014. godine u Španiji, gde je "crvena furija" pala u Kadizu i tako ostala bez plasmana na EURO.

Kostić, Čaušić, Dmitrović, Stojković i drugari su herojskom partijom bacili na kolena evropsku silu kakva je Španija i otišli zasluženo na Evropsko prvenstvo. Nije delovalo da će oni biti poslednja ekipa za primer. Pogotovo posle izuzetnih rezultata tih godina i trofeja omladinaca na prvenstvima sveta i Evrope.

Takođe, setimo se svi generacije sa igračima poput Boška Jankovića, Baneta Ivanovića, Dragana Mrđe, Duška Tošića, Miloša Krasića i ostalih tada mladih igrača koji su samo igrali fudbal. Nisu se prepucavali po medijima, nisu birali kada će igrati, a kada ne. Zato su i postali igrači koje narod voli. Bez skandala i bez ijedne mrlje u igračkoj karijeri. To zaista postoji, ali to vreme ne može da se poredi sa sadašnjim.

Čuvena je utakmica protiv Švedske 2006. godine u baražu za Evropsko prvenstvo. Nakon ubedljivog poraza u Novom Sadu od 3:0, ama baš im niko nije davao ni promil šanse za plasman.

Ni selektor, ni igrači nisu se bavili pisanjima u medijima i ulazili u sukobe, već su otišli u Švedsku da naprave čudo. I napravili su ga. Pobedom od neverovatnih 5:0 na hladnom evropskom severu, zapušili su usta svima bez ijedne izgovorene reči i otišli na EURO.

Tamo su stigli do finala. Da, do finala. I izgubili su, ali to tada nije bilo ni bitno. Medalja je osvojena, a gotova cela ta postavka igrača je godinama kasnije igrala i za seniorsku reprezentaciju, igrala na dva Mundijala i ostvarivala milionske transfere.

Čisto sumnjamo da će polovina od generacije Ilije Stolice uopšte debitovati za "Orlove", a kamoli postati igrači kao neki njihovi prethodnici.

Ali, za to nisu krivi oni, već vrh našeg fudbala koji već godinama nema nikakvog rezona i racionalizacije u donošenju odluka, pa se ta priča svodi na lična poznastva, menadžere i one stare "usluga za uslugu".

Srpski fudbal je već dugo u blatu i to nije nepoznanica, samo su sada u to blato uvučeni i oni najmlađi, a to nikako nije dobro, ni za koga.

(Espreso.co.rs)