LEPOTA NOĆI, DVE MAŠINE ZA GOLOVE I ZLATNIH 12 GODINA: Ovo su najboljih 11 fudbalera u istoriji Poljske (VIDEO)

Kad kažemo "fudbal" i "Poljska" u istoj rečenici, svi odmah, naravno, pomislimo na Roberta Levandovskog, jednog od najboljih igrača na svetu.

Ali fudbal u Poljskoj je mnogo više od Levandovskog. On čak nije ni najbolji igrač u istoriji poljskog fudbala, i tu se slažu gotovo svi Poljaci...

Ali prvo rečenica-dve o fudbalu u Poljskoj. On je bez konkurencije najpopularniji sport u ovoj severnoevropskoj državi: redovno ga igra čak 400.000 Poljaka, prvi profesionalni klubovi osnovani su početkom 20. veka, a reprezentacija je odigrala svoj prvi međunarodni meč 1921. godine.

U Poljskoj postoje stotine profesionalnih i amaterskih fudbalskih klubova, organizovanih u 1. nacionalnu ligu, 2. nivo, 3. nivo, 4 paralelne divizije 4. nivoa, 20. paralelnih regionalnih divizija 5. nivoa i mnoge druge niže lige.

Fudbal u Poljskoj počinje da se igra krajem 19. veka, a prvi klubovi ovog sporta koji je začas postao popularan među ovim zapadnim Slovenima bili su Lehija Lvov (1903.), Čarni Lvov (1903.), Pogon Lvov (1904.), KS Krakovia (1906.) i Visla Krakov (1906.).

Nacionalni fudbalski savez, nazvan Poljska fudbalska unija (Polski Związek Piłki Nożnej, PZPN), osnovan je 20. decembra 1919. godine u Krakovu. Postali su član FIFA 1923. i UEFA 1955. godine.

Poljaci su na svetskim prvenstvima učestvovali ukupno 8 puta, a dvaput su bili treći na svetu - 1974. i 1982., u doba njihove "zlatne ere". 1978. godine u Argentini su bili 5, a 1938. godine 11. 1986. su bili 14, a 2002, 2006. i 2018. godine su imali Mundijale za zaborav - završavali su u prvom krugu.

Kad je reč o evropskim prvenstvima, 2016. su došli do četvrtfinala, dok su najuspešniji bili na Olimpijskim igrama: 1972. su uzeli zlatnu medalju, dok su 1976. i 1992. bili treći.

A evo kako je glasao Espresov žiri:

11. Jerži Dudek

Golman kojeg se svi sećamo iz prenosa Lige šampiona, koju je i osvojio 2005. godine sa Liverpulom. Pored 8 sezona na Ostrvu, proveo je i 4 godine u Real Madridu. Za Poljsku je branio 60 puta, a učestvovao je na Svetskom prvenstvu 2002. godine.

Zauvek će biti heroj navijača Liverpula, zbog načina na koji im je doneo Ligu šampiona te 2005. godine, protiv tada moćnog Milana.

10. Lukas Pišček

U svoje vreme je smatran jednim od najboljih defanzivnih igrača na svetu, mada je igrao i na poziciji zadnjeg veznog. Poslednjih 10 godina jedan je od stubova Borusije iz Dortmunda, a za Poljsku je zabeležio 60 nastupa, igrajući na Svetskom prvenstvu 2018. i tri Evropska prvenstva.

Odličan odbrambeni igrač, ali sa napadom uvek na umu, poznat je po svojim prodorima pored aut-linije i ulasku prema šesnaestercu, odakle uvek zna da dobaci nezgodne asistencije. Mnogi su govorili da je Pišček "dva igrača u jednom", zbog ofanzivnih i defanzivnih kvaliteta, ali i analitici koja je redovno pokazivala da je najviše pretrčao od svih igrača na terenu.

9. Vojčeh Ščešni

Još jedan, i poslednji golman na listi. Golman Juventusa i reprezentacije Poljske imao je burnu međunarodnu karijeru: veći deo karijere je proveo u Arsenalu, u čijem pogonu se i iskalio. Zajedno sa Petrom Čehom je proglašen za najboljeg golmana u Engleskoj 2014. godine, a 2015. je otišao na pozajmicu u Romu, gde su ga zapazili ljudi iz Juventusa, čije boje još brani, uzimajući trofej za trofejom i postavši najbolji golman Serije A. Za Poljsku je igrao 46 puta, učesnik je Svetskog prvenstva 2018. i 2 Evropska prvenstva, 2012. i 2016.

Poznat je kao golman sa oštrim refleksima i odličnom osnovnom golmanskom tehnikom, kao i smislom za pozicioniranje. Smatraju ga za psihološki jakog golmana, a kao slabosti mu izdvajaju izlaske sa linije i kupljenje visokih centaršuteva.

8. Andžej Sarmah

Bio je jedan od predvodnika "zlatne generacije", bio je vođa čuvenog poljskog napada na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1974., kada je Poljska bila najefikasnija reprezentacija, a po mnogima i moralni pobednik prvenstva.

Sarmah je u Nemačkoj postigao 5 golova, i završio je odmah iza sunarodnika Gžegoža Latoa, koji je bio prvi strelac sa 7 golova. Dve godine kasnije, Sarmah je bio prvi strelac i najbolji igrač Olimpijade u Montrealu, sa 9 golova.

7. Jakub Blaščikovski

Blaščikovski je još jedna legenda Borusije iz Dortmunda, u kojoj je odigrao 250 mečeva i uzeo pet trofeja. Dvaput je biran za poljskog fudbalera godine, a ukupno ima 108 nastupa za reprezentaciju, s kojoj je igrao na jednom svetskom i dva evropska prvenstva.

Karakterišu ga velika fizička snaga, brzina i odlična kontrola lopte. Zbog ovoga je uvek bio velika opasnost za sve odbrane. Pogotovo je "kvario" planove timova koji su imali jaku sredinu terena, zahvaljujući instinktu da pritiska protivnike sa loptom i ne da im da "igraju".

6. Vladislav Žmuda

Ovaj poljski reprezentativac bio je aktivan skoro 20 godina, i malo je onih koji su se za sve to vreme mogli pohvaliti da su ga prošli.

Sa skoro 190 cm visine, odličnim fizikalijama i visokim fudbalskim IQ-om, Žmuda je bio prototip savremenom odbrambenog igrača.

Za Poljsku je odigrao 91 meč, a čak 21 na Svetskim prvenstvima (igrao je 1974, 1978, 1982. i 1986. Više utakmica od njega odigrali su samo Lotar Mateus i Paolo Maldini.

1974. godine bio je najbolji mladi igrač na svetu.

5. Vlođimjerž Lubanski

On je bio Levandovski pre Levandovskog. Prava mašina za golove, koje je postizao obema nogama, glavom, kako je stigao. Između 1963. i 1980. igrao je za Poljsku 75 puta i dao čak 48 golova.

Osvojio je Olimpijadu 1972. sa poljskom reprezentacijom, a Sovjetski Savez mu je iste godine uručio zvanje majstora sporta, što je retko rađeno za strance.

Za Gornjik iz Zabža, Lokeren, Valensijan i Kimperoa odigrao je 519 utakmica i postigao čak 279 golova.

4. Gžegož Lato

Još jedan ubitačni golgeter, Gžegož Lato je odigrao čak 100 mečeva za Poljsku, i dao 45 golova. Vrhunac karijere bilo mu je Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj 1974. godine, kada je postigao 7 golova i bio najbolji strelac turnira.

Osvojio je zlato na Olimpijadi u Minhenu 1972, a završio je sa 3. mestom na Mundijalu u Španiji 1982. godine.

Krasila ga je nestvarna brzina na terenu, pogotovo ubrzanje, dar koji je koristio da ostavi odbrambene igrače daleko iza sebe, a zatim da plasira dodavanje, centaršut, ili šutira na gol. Saigrači su ga obožavali, pošto je bio konstantan i požrtvovan, a često je menjao pozicije na terenu - od krila do napadača.

3. Robert Levandovski

Levandovski je postao legenda 2015. godine, kad je Volfsburgu utrpao neverovatnih 5 golova za 9 minuta. A i bez toga, Robert je fudbalska veličina, jedan od najboljih svetskih napadača, kapiten Poljske i najbolji strelac u istoriji ove zemlje.

Čuven je po svojoj besprekornoj tehnici, pozicioniranju i egzekuciji, a statistika govori sve. Za Znic iz Pruškova odigrao je 59 utakmica i dao 36 golova, za Leh iz Poznanja odigrao je 58 mečeva i dao 32 gola, za Borusiju iz Dortmunda 131 utakmicu i 74 gola, a za Bajern, čija je i trenutno zvezda, neverovatna 162 gola u 190 uttakmica!

Za nacionalni tim Poljske igrao je 112 puta i dao je 61 gol.

Osam puta je bio biran za najboljeg igrača Poljske, a 2015. je izabran za 5. najboljeg igrača na svetu.

2. Kazimjerž Dejna

Najbolnije ime poljskog fudbala. Predvodnik "generacije fenomena" (slavnih 12 godina poljskog fudbala, 1972-1984), Dejna je bio igrač ispred svog vremena, ofanzivni "srednjak" sa neprevaziđenom vizijom i pregledom igre.

Dejna je najveći deo karijere proveo u Legiji iz Varšave, čiji je najbolji igrač svih vremena. Na 304 utakmice dao je 93 gola, što je toliko impresioniralo čelnike Reala iz Madrida, da su po svaku cenu želeli da ga vide na Santijago Bernabeu. Jednom su mu, "udvarajući" mu se, u Varšavu poslali dres sa njegovim prezimenom i brojem 14 na leđima.

Posle fenomenalne predstave na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, Dejna je imao ponude iz Reala, Monaka, Sent Etijena, Milana, Intera i Bajerna - svi su bili "ludi" za neverovatnim Poljakom.

Ipak, komunistički režim je sprečavao Dejnu da ostvari svoj san, i on je u inostranstvo otišao tek po kraju reprezentativne karijere, 1978. godine, zaigraviši za Mančester siti, u kojem je na 38 utakmica dao 12 golova. Posle toga je otišao u Ameriku, gde je igrao za San Dijego Sokers. Na 259 mečeva dao je 162 gola.

Za reprezentaciju Poljske odigrao je 97 utakmica i dao je 41 gol. Osvojio je zlato na Olimpijadi 1972, gde je bio i najbolji strelac turnira, sa 9 golova. 1974. godine izabran je za 3. igrača Evrope, iza Krojfa i Bekenbauera.

A onda, 1. septembra 1989. godine, Poljska i fudbal su zavijeni u crno. U saobraćajnoj nesreći u San Dijegu, poginuo je Dejna. Posle 23 godine, njegovo telo je sahranjeno u Varšavi, 2012. godine.

1. Zbignjev Bonjek

Stvarno najbolji. U svoje vreme jedan od najopasnijih igrača na svetu, a mnogi kažu da bi učinio i još više, da je bio disciplinovaniji na terenu i malo više "radnik".

Jer, kad bi Bonjeka striktno čuvali, oduzimali mu prostor i mogućnost da dođe do lopte, on bi znao da "miruje" na terenu.

Ali kad god bi neki tim "zaboravio" sa kakvim mađioničarem ima posla... Onda je to bilo nešto neverovatno. Brzi i snažni Bonjek je sa lakoćom ostavljao sve iza sebe, koristeći fizikalije, ali i savršenu tehniku koju je imao. U Juventusu, gde je igrao, često se desilo da zaseni Mišela Platinija, s kojim je činio najubojitiji tandem sredine 80tih godina u Evropi.

Anjeli, čuveni predsednik Juventusa, bio je toliko oduševljen Bonjekom, koji je iz nekog razloga uvek briljirao u večernjim terminima, da ga je prozvao "bello di notte" (lepota noći).

Čak je i Pele uključio Bonjeka u svoj izbor najboljih igrača svih vremena.

Bonjek je za reprezentaciju Poljske odigrao 80 utakmica i postigao je 24 gola, a igrao je na 3 uzastopna svetska prvenstva, vodeći Poljsku do 3. mesta na svetu 1982, postavši jedan od 11 najboljih na turniru.

Iako je bio igrač sredine terena, često je išao i u napad. Voleo je slobodu u igri, pa je često igrao i na poziciji ofanzivnog veznog, desnog krila, plejmejkera, centarfora... Mnogo je muke imao Đovani Trapatoni da mu nađe adekvatnu poziciju u ekipi.

Najveći kvaliteti su mu bili neverovatno ubrzanje i refleksi, ali i sjajna tehnika i sposobnost da prođe svakog odbrambenog igrača. Posebno se dobro slagao na terenu sa Mišelom Platinijem, čije lopte su "imale oči" i najčešće su završavale na Bonjekovim kopačkama.

Dijego Maradona je bio toliko impresioniran Poljakom da je rekao da je Zbignjev "najbolji igrač na svetu ako igrate kontranapad".

Bonjek je bio i jedan od najboljih tehničara i driblera svog vremena. Imao je "njuh" za golove i asistencije, a imao je "tendenciju" da postiže odlučujuće golove za reprezentaciju i Juve.

Ipak, bilo je i kritičara, i to s razlogom. Iako genijalan, Bonjek je bio taktički nedisciplinovan, statičan, nestalan i hronično nezainteresovan za igru sopstvenog tima.

Što se sve menjalo kad bi dobio loptu...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)