SAVIN ČOVEK IZ SENKE PO ODLASKU IZ HUMSKE: Partizan i Voša su favoriti za titulu! U 2. delu kao da smo odustali!

Deluje kao da su davno prošli oni dani kada su ljubitelji fudbala išli na stadion Partizana u strahu od dosadne utakmice, sa malo prilika i još manje postignutih golova. Podvlačimo ovo "deluje", pošto je od tada prošlo 15 meseci. Mali period kada se u obzir uzme 75-godišnja istorija crno-belog kluba sa Topčidera, ali u odnosu na ono što su navijači, simpatizeri, novinari, pa i huligani imali prilike da gledaju u nekim prethodnim godinama, veoma značajan...

Od bezidejne ekipe, sa veoma malo unapred promišljenih ofanzivnih manevara, bez skoro nimalo fudbalskog "bezobrazluka" i lukavstva, koja je više pretendovala sredini tabele u Superligi nego grupnoj fazi Lige Evrope, došlo se do one večeri u Hagu kada je bar na 20-ak minuta delovalo da su se sve kockice posložile.

Ličilo je da zaista imamo priliku da gledamo neki novi, "evropskiji" Partizan. Usledila je ta "fudbalska tragedija", nalik na onu Zvezdinu iz Strazbura, ali prvi deo sezone 2019/20, letnji i jesenji, pamtiće se među hroničarima crno-belih fudbalskih prilika kao period kada je "Partizan igrao najlepši fudbal u poslednjih 10 godina".

Nisu to naše reči, to su reči Milana Đuričića, čoveka koji je bio desna ruka i čovek iz senke Sava Miloševića tokom čitavih već pomenutih 15 meseci. Neki će reći - i više od desne ruke, pošto je praktično sve tehničke segmente u igri fudbalera Partizana upravo on svojeručnu pokušavao da poboljša.

Pre desetak dana je, nažalost, neki će reći, završio svoju epizodu u Humskoj, umesto njega je stručnom štabu pripojen bivši selektor Srbije Radovan Ćurčić, a sada se kroz veliki intervju za naš portal, popularni Đumi potrudio da razjasni sve što se dešavalo u Humskoj u prethodnom periodu.

- Napravili smo nešto što su svi primetili. Velika je razlika u odnosu na prethodni Partizan. Posebno u onoj prvoj polusezoni gde smo igrali Evropu. Iskreno, u Srbiji niko nije igrao bolji fudbal od nas u poslednjih deset godina. Po reakcijama ljudi koji nisu navijači Partizana slobodno to mogu da kažem. Izuzetno sam ponosan, jer ne može niko da igra na takav način, a da nije na tome radio, trenirao, sugerisao tokom celog procesa. Sa te strane sam vrlo zadovoljan i zbog toga bih želeo da se zahvalim Savu što mi je dao mogućnost da pokažem da može u Srbiji da se igra na taj način - počeo je Đuričić svoj intervju za Espreso.co.rs.

Među onima malo bolje upućenim u dešavanja oko ekipe Partizana prošlog leta vladalo je podeljeno mišljenje. Neki su bili skeptični prema Đuričićevim metodama, Miloševićevom postavljanju stvari kao da je premijerligaški menadžer, a ne trener u kontinentalnoj Evropi, dok se onim drugima takav "eksperiment" od prvog trenutka učinio kao radikalna, ali hrabra i pametna odluka.

Prethodnom Partizanu, sa poprilično sličnim igračkim kadrom, falilo je ofanzivnog potencijala, na čemu je popularni Đumi najviše i bazirao svoj trud u prvim mesecima rada u klubu, ali zbog toga je, bar prema kritičarima crno-bele struke, propatila defanziva. Segment igre koji, primera radi, kod Mirkovića, nije škripao ni blizu kao letargični napad.

- Želim jasno i odlučno da kažem, naš rad na ofanzivi ni na koji način nije uticao na neke tragično primljene golove. To su priče koje je neko pustio, a apsolutno ne stoje. Partizan je bio tim koji je postigao najviše golova u toj evropskoj polusezoni i tim koji je u tom periodu primio najmanje golova u ligi. Sa te strane, to apsolutno ne stoji. Radili smo stvar koja nije karakteristična za Srbiju. Od prvog dana smo znali šta hoćemo, šta želimo da se uradi, zato smo i bili nasmejani. Želeli smo da formiramo igračko mišljenje, što je jedan od najtežih segmenata u fudbalu. E, sad, mnogo stvari je značajno za taj segment. Pre svega mislim na intenzitet rada, na individualnu tehniku, na individualnu taktiku i kolektivnu taktiku. To je za nas bilo mnogo bitno kako bi se napravilo nešto što se ogleda u sledećoj stvari. Navijači Zvezde mi priđu i kažu "navijam za Zvezdu, ali ovo što vi igrate dugo se nije igralo u Srbiji". To su mi bile najdraže izjave. Privilegija je da ti suparnik daje komplimente.

Đuričić iza sebe ima ogromno iskustvo. Već i ptičice na granama znaju da je sa Ljubinkom Drulovićem osvojio Evropsko prvenstvo na omladinskom nivou, da je posle pet igrača iz te ekipe učestvovalo i u osvajanju Svetskog prvenstva, a sam za sebe kaže da je fudbalski čovek, a ne onaj koga vode navijačke strasti.

- Ja sam najveći zaljubljenik u igru koji postoji i mislim da se to videlo. Prošle godine na Zlatiboru sam vam u neformalnom razgovoru, ali i javno, rekao da garantujem da ćemo igrati najlepši fudbal u zemlji. Prvi nagoveštaj takvih stvari bila je utakmica sa Malatijom u Beogradu. Iako smo već dobro odigrali neke domaće utakmice, taj meč je skrenuo pažnju široj javnosti da se u Partizanu nešto pozitivno i mnogo ozbiljno dešava. Znam koliko sam poruka u tom periodu dobio. Samo pozitivnih - rekao je, pa dodatno razjasnio:

- Pre svega, bitno je stvaranje tog modela igre, koji zavisi pre svega od ideje igre, filozofije i ciljeva tima, od karakteristika i sposobnosti igrača koje imamo, sistema igre koji smo napravili i principa kojih smo se pridržavali u sve četiri faze igre. Kada to kažem, mislim na fazu odbrane, napada, fazu kad preuzimamo loptu i fazu kad gubimo loptu kod protivnika. E, faza zbog koje smo mi u drugom delu sezone primali neke golove koje nismo u prvom delu je ova četvrta faza. Momenat kada gubimo loptu. Tu smo imali lošu reakciju, čak bih ja i rekao da smo tu malo odustali od nečega. Ali, da ne širimo sad tu priču...

U dahu je nastavio da analizira vreme provedeno u Humskoj:

- Insistirao sam na tome da igramo brzo, tačno, da imamo fokusirano dodavanje. Ovo moram da podvučem. Nije bitan posed ili dodavanje iz prve, već je bitna namera koja se krije iza toga. Dezorganizacija protivnika. To je način kako ih dezorganizujete. To smo mi uradili u prvom delu sezone. Manipulisali protivnikom brzim pasovima. Moram opet sa žalošću da kažem da smo odustali od nekih stvari koje su bile kapitalno važne. Od toga se nije smelo odustati, jer jedno bez drugog ne ide. Kad pričam o tome, govorim o pozicionoj igri. Neko će reći, to je tika-taka, Gvardiola. Neko će reći i da je to vrtenje u krug bez zadnje namere, a mi smo to radili ustvari da bismo ostvarili brojčanu prednost, visoko na protivničkom delu terena. Sve smo radili da bismo dominirali sa loptom u opasnim zonama. U drugom delu sezone smo se vraćali u srednju zonu, što je prema mom mišljenju bilo pogubno. Naravno, da biste dominirali sa loptom u opasnim zonama, kreirali šanse visokog kvaliteta, što je evidentno bilo da Partizan stvara mnogo šansi, morali biste da istrajete u svemu tome. Mi nismo istrajali.

Nekoliko igrača je precrtano između sezona 2018/19 i 2019/20, ali neki koji su ostali su se praktično fudbalski preporodili i radili su neke stvari koje niko nije mogao da zamisli da rade pod prethodnim stručnim štabovima. Đuričić posebno ističe nekolicinu:

- Najviše su napredovali Zdjelar, Šćekić i Filip Stevanović. Kada smo mi došli i sad, Stevanović je potpuno neuporediv. To je ono o čemu sam već pričao, o kreiranju igrača koji razmišlja. To u Srbiji ne radi niko. To podrazumeva brzinu percepcije, brzinu čitanja igre, brzinu donošenja odluke, brzinu same akcije. Koji su to tehnički problemi koje smo mogli da rešavamo u toku takmičenja, a za neke možda nismo imali ni vremena zbog ritma "sreda-subota". Koji su to taktički problemi? Šta je to u individualnoj taktici, grupnoj, timskoj? Da bi neko igrao dobro, on mora da rešava tehničke probleme. Cela škola Barselone je zasnovana na tehnici. Jednostavno smo ušli u fazu koja je započeta, ali daleko od toga da je završena. Žao mi je što smo mogli da prođemo mnogo bolje, s obzirom na to koliko smo u tim evropskim utakmicama igrali fantastično.

Upitali smo ga i šta su članovi struke uradili kako bi od Sejdube Sume konačno izvukli ono što se još od dolaska iz Slovana očekivalo, a što ovaj nikako nije mogao da pruži. Šta je zapravo tajna njegovih dobrih igara prethodne jeseni, oličenih u onom "bacanju" najskupljeg štopera na svetu Harija Megvajera na zemlju u Humskoj ulici?

- Ovo što ću reći je vrlo važno. Suma je došao na nivo jer je Partizan igrao fudbal. Ako Partizan ne bude igrao fudbal, Suma neće biti onaj Suma iz prošle sezone. On u defanzivnoj orijentaciji kao igrač ne postoji. On mora da igra u organizovanoj ofanzivi. To nije obična ofanziva, mi kao nešto napadamo. To je mnogo veći nivo od onoga što su navikli ljudi kada je srpski fudbal u pitanju.

Jako je interesantan prošlog leta bio i dolazak Umara Sadika, koga je većina crno-bele javnosti dočekala sa podsmesima. Što zbog načina na koji se kreće, što zbog "nezgrapne" građe, što zbog ne preterano uspešnih epizoda u Rendžersima, Romi i nekim italijanskim niželigašima. On je svim kritičarima na kraju pokazao da je dorastao crno-belog dresa.

- On je mlad igrač, tek treba da napreduje. Pokazao je svoj potencijal, ali on da nije imao taj potencijal ne bi ni završio u Romi. Nije on došao iz Nigerije, već iz Serije A gde je igrao neke utakmice. Očigledno je da ima problem realizacije. Da ima malo bolju realizaciju on nikad ne bi video Srbiju. Na njemu je da radi i da u narednom periodu to poboljša. Što se tiče njegovog driblinga, trka, presinga na protivničke defanzivce, tu nema nikakvih problema.

Iako mnogima deluje da je fudbalski život poprilično jednostavan i lagodan, svaki posao sa sobom nosi neke poteškoće. Đuričić to vrlo dobro zna, a dobro je upoznat i sa radom stručnog štaba Veljka Paunovića, jedinog srpskog stručnog štaba koji je imao sportskog psihologa (Orlići na Novom Zelandu).

O toj instituciji se slabo govori, a na našu konstataciju koliko je to pitanje važno i koliko mu se malo značaja pridaje u našem fudbalu, sportskoj javnosti i među samim upravama klubova koje se bore za svaki mogući dinar u ova teška vremena, popularni Đumi je imao štošta da kaže:

- Igra je vrlo kompleksna stvar, ja sve gledam kroz nju. Moraš da sprovedeš svoja pravila, pa kad njih uvedeš i postaviš neke postulate, pa onda pričamo o taktici, strategiji, emocijama, fitnesu, isto tako moramo da pričamo o psihologiji koja je mnogo važna u fudbalu. Ona podiže taktiku, strategiju, stimuliše model igre, ona je nepredvidivost, što je vrlo važno. Interakcija između trenera i igrača, između igrača i igrača, za sve to je ona bitna. To je jedna neminovnost koju će za par godina svi morati da imaju. Kod nas se o tome ne priča jer mi i dalje mislimo da možemo sve. Niko od nas nije pametan kao što smo svi mi zajedno. Zato je važno uvesti ta pravila. Time dobijamo povratne informacije. Ako psiholog radi sa ekipom, on dobija neke povratne informacije koje mi ne možemo da dobijemo na drugi način.

Zadržali smo se na psihološkoj osnovi, a za nju je jako važno nepostojanje klanova unutar tima. Svi smo bili svedoci takvog ponašanja u skoro svakom našem superligaškom klubu.

- Postojanje klanova je nešto što ruši tim. Postoji jedna interesantna priča. Ako jedan orkestar svira, ne moraju svi da se vole između sebe, ali moraju da vole muziku koju sviraju. Tako je i u fudbalu. Ne moraju svi igrači da se druže zajedno, ali moraju da vole rezultat i igru koju igraju zajedno. Ako se klanovi prave bez ikakvog razloga, samo da bi ih tu bilo, onda tu nešto nije normalno. Zato je psiholog važan, da sruši te unutrašnje barijere koje su sticajem okolnosti i napravljene. Trenerski posao je u suštini nepravedan. Imate 25 igrača, može da igra 11. Generalno, možete da imate 12 zadovoljnih i 14 koji sigurno nisu zadovoljni. Oni moraju da budu spremni da doprinesu. Važno je kako se ulazi sa klupe, na koji način i sa kojim ciljem.

Pored psihologije, kondicija je posebno važan faktor za jednu ekipu. U Partizanu, o tom segmentu igre se starao profesor Marko Stojanović.

- Stojanović, koji je sa nama radio od samog početka u Partizanu, je najbolji kondicioni trener u Evropi. To stručno tvrdim. Za veliki deo postignutog uspeha je zaslužan upravo on.

Već od ranije je bilo poznato da će Đuričić na kraju ove sezone napustiti tim iz Humske, ali važno nam je bilo da raščivijamo zbog čega se možda nije predomislio.

- Na obostranu želju smo se razišli.

Postoje i priče koje se pojavljuju u srpskim medijima, gde se priča o ostanku Đuričića u Partizanu, ali na jednoj drugoj funkciji, a spominjala se i Vojvodina. Do sada je zagonetno odgovarao na te spekulacije, ali sada je odlučio da stavi tačku na njih.

- Klub mi je ponudio da ostanem. Tu nema šta da se krije. Želeli su da budem spona između prvog tima i omladinaca. Ostavio sam to da malo odleži, da razmislim. Mogućnost i dalje postoji, postoje i neki drugi klubovi, ali o tom potom... Što se tiče Vojvodine i priče za sportskog direktora, to me ne interesuje - otkrio je Đuričić ekskluzivno za Espreso.co.rs.

Može li Partizan do titule ove godine?

- Naravno. Mislim da će se za titulu boriti Partizan i Vojvodina, tačnije, ova dva kluba su po mom mišljenju favoriti.

Osvrnuli smo se malo i na aktuelne probleme srpskog fudbala. 20 ekipa u Superligi i Prvoj ligi, nastanak trećeg po rangu UEFA takmičenja, u koje bi naši klubovi bili "degradirani" od sezone 2021/22. Kada je ovo poslednje u pitanju, Đuričić ima optimistično mišljenje.

- Mislim da je korona prekinula sve te planove za treću ligu evropskog fudbala. Sada se razmišlja da li će uopšte biti Lige šampiona, Lige Evrope, nacionalna takmičenja, a kamoli ta Liga konferencija. Što se broja klubova u Srbiji tiče, 14 bi bila najoptimalnija mera. Ali, mnogo drugih stvari mora da se reši da bismo mogli da pričamo o broju članova Superlige. U ovom momentu, za mene je to potpuno nebitno. Mnogo preče stvari moraju da se dese, kako bi uopšte stigli da razmišljamo o tome. Ako cela Evropa uvodi VAR, zašto mi da ne uvodimo. Evropa gradi stadiona, mi popravljamo naše, a onda hoćemo da nas neko poštuje. Zato maksimalno podržavam izgradnju nacionalnog stadiona. Kad me neko pita šta će nam, po tom principu nam ne treba ništa, Nismo mi bogati, da stalno nešto popravljamo - rekao je Đuričić i onda se samo još jedno, za kraj, osvrnuo na svojih plodonosnih 15 meseci u Humskoj:

- U Partizanu sam proveo predivan period. Mislim da smo mogli još više nego što smo napravili. Pobedili smo Zvezdu u finalu Kupa, što je istorija Partizana. Igrali smo Ligu Evrope, plasirali se u grupnu fazu na spektakularan način. Mislim da smo sa malo sreće i još nekih stvari mogli da prođemo u nokaut fazu. Ali, pokazali smo kako treba da se radi u toj prvoj polusezoni - ostavio je Milan Đuričić Đumi tu rečenicu da zvoni za kraj.

Bonus video:

(Aleksa Radosavljević)