ZVEZDINE BOMBE BEZ EKSPLOZIJE: Najavljivani kao top pojačanja, a odlaze posle samo godinu dana i to punih džepova!

Završena je još jedna sezona u srpskom fudbalu. Crvena zvezda je i po treći put uzastopno potvrdila da je najbolji klub u državi i prilično ubedljivo i pomalo lako stiga do krune.

Igrala se Liga šampiona, pobeđen je Olimpijakos na Marakani, u Atini je evropsko proleće ostalo na prečki Tomanea i ruci Žandera, ali i pored svega toga se sezona može svesti pod uspešnu i to veoma.

Tema o kojoj ćemo pisati su stranci koji su ove sezone obukli dres srpskog šampiona.

Istina, skoro nijedan od njih nije bio preterano uspešan, pa se možemo složiti sa konstatacijom da su skauting službe srpskog šampiona ovoga puta zakazale.

TOMANE

Počećemo od Tomanea, napadača koji je nakon više od godinu dana natezanja konačno prihvatio da postane član najvećeg kluba na Balkanu i na Marakanu stigne pod oreolom velikog pojačanja i golgetera koji joj je bio potreban.

Međutim, Tomane se vrlo brzo po dolasku povredio, pa se na njegov debi čekalo još neko vreme. Navijačima se predstavio sa dva pogotka protiv Spartaka u Subotici i veliki deo njih je aplauzima pozdravilo novo pojačanje koje im je ulivalo nadu da će konačno nakon Boaćija u prvom mandatu i Aleksandra Pešića postojati neko kome postizanje golova neće biti problem.

Ali, ispostavilo se da je Tomane odigrao sezonu ispod proseka i po mnogima nije uspeo da zadovolji kritike armije navijača, ali ni Milojevića i posle Stankovića koji je preuzeo njegovu dužnost.

Imao je blistave trenutke poput onog protiv Spartaka kada je makazicama postigao maestralan gol, a da ga svi zapamte po nečemu što nije toliko dobro, potrudio se u Atini kada je pri rezultatu 0:0 sa penala imao da približi svoj tim proleću u Evropi. Prečka se isprečila ka tom putu, a Tomane je od eventualnog junaka postao doživotni tragičar.

Da li će i naredne sezone nositi dres srpskog šampiona je veoma opipljivo, pa nije isključeno da omaleni Portugalac neispunjenih očekivanja već ovog leta promeni sredinu.

MATEO GARSIJA

Pomama za Argetincem trajala je nekoliko dana, kao da će na Marakanu stići lično Leo Mesi.

Nakon sata i sata natezanja i pregovora, Mateo Garsija je "ispalio" Olimpijakos i odabrao Beograd kao narednu stanicu u svojoj karijeri.

Debi je imao u Bernu na meču plej-ofa protiv Jang Bojsa i uspeo da postigne gol koji je Zvezdi širom otvorio vrata Lige šampiona. Mnogi su govorili da se Garsija već tim pogotkom isplatio srpskom šampionu, a samo nekoliko dana kasnije je u Novom Sadu majstorijom još jednom bacio navijače u delirijum zbog načina na koji je pogodio mrežu.

Ispostaviće se da je tih par dana inspiracije i nadahnuća, bilo jedino što smo imali prilike da vidimo od omalenog Matea.

Usledile su blede partije bez rezultata, mečevi koje je proveo na klupi i tribinama, pa čak ni odlazak Vladana Milojevića nije uspeo da promeni njegov status u timu. Dolaskom Stankovića, činilo se da će Garsija uspeti da "ućari" koji minut u timu, a sve osim sjajne partije u poslednjem kolu kada je već sve bilo gotovo, nije bilo vredno pomena.

Ostaće zapisano da pojačanje od skoro 2.000.000 evra nije ostavilo dubok trag u ekipi sa Marakane, pa će se godinama njegov transfer svrstavati u rubriku promašaja.

RADŽIV VAN LA PARA

Šta tek reći za ovog fudbalskog fantoma? Holanđanin koji je na Marakanu stigao poslednjeg dana prelaznog roka je sigurno jedno od najvećih promašaja u istoriji srpskog fudbala.

Sa solidnim igračkim pedigreom kao fudbaler koji je igrao Premijer ligu, na terenu je delovao totalno suprotno - kao da je godinama tavorio u srpskoligaškom blatu.

Plaćen nešto više od 1.000.000 evropskih novčanica, a umesto golova i asistencija, uspeo je samo da iznervira navijače do te mere da ga već u prvom mesecu mandata u crveno-belom dresu nazivaju "Van la Prevara".

Jedini gol postigao je protiv amaterske Trepče u Kupu Srbije, ali i pored toga mu je Milojević ukazivao poverenje u mečevima Lige šampiona, na kojima nije pokazao apsolutno ništa.

Dejan Stanković je zamenio Milojevića i već na prvom delu priprema rešio da se otarasi "ukletog Holanđanina" zbog njegovog odnosa na treninzima i neprimerenim ponašanjem.

Tako je neuspešna misija vrlo brzo završena, a La Para će na kraju karijere bar moći da priča unucima da je nastupao za bivšeg šampiona Evrope i sveta.

ŽANDER

Brazilac je doveden kao alternativa Rodiću iz kiparskog Pafosa, a otišao je sa oreolom omraženog stranca.

Tom epitetu kumovao je penal koji je u poslednjem minutu skrivio u Atini i izbio iz džepa evropsko proleće svojoj ekipi. I dalje, nekoliko meseci kasnije, njegov potez deluje kao neshvatljiv, ali to je fudbal i neretko se takve greške dešavaju.

Da ne bude sve tako crno u njegovom slučaju, pobrinuo se u Kopenhagenu kada je ušao u drugom poluvremenu i podigao ritam Zvezdine igre, uspeo da iznudi crveni karton za protivnika, pa potom pogodio u onoj čuvenoj penal seriji i bude jedan od igrača najzaslužnijih za prolazak u nokaut fazu kvalifikacija za Ligu šampiona i samim tim obezbeđenu grupnu fazu evropskog takmičenja.

Međutim, retko ko će ga pamtiti po tom meču u prestonici Danske i svima će na pomen njegovog imena u pred očima biti ruka koja se isprečila ka novom velikom evropskom uspehu, a samim tim i produženog ostanka Vladana Milojevića koji je navijačima i dalje "sve i svja" među trenerima koji su sedeli na klupi srpskog šampiona.

HOZE ANTONIO KANJAS

Iskusni Španac je godinama gradio karijeru u jakim ligama. Nastupao je u Primeri, igrao za PAOK i u Zvezdu je stigao kao slobodan fudbaler i odavao utisak da bi mogao da bude ključni čovek u sezoni pred crveno-belima.

Solidno je započeo sezonu, a nakon povrede Branka Jovičića, ostao je jedini klasični zadnji vezni u ekipi i činilo se da mu nema adekvatne zamene.

Ali, kao i gotovo svi navedeni stranci i on je imao svoje "pomračenje svesti". U Londonu protiv Totenhema pokazao je svoju lošu stranu, gde je Son to besomučno koristio i uništavao Kanjasa, svojom brzinom mu je zadavao noćne more.

To je ujedno i bio njegov tihi odlazak iz prve postave, nakon čega ga je zamenio Njegoš Petrović.

Stanković je još po dolasku izjavio da na Kanjasa neće računati u nastavku šampionata i da može da napusti klub, ali to se nije desilo, pa je Španac ovu polusezonu proveo na tribinama, prilično nasmejan, jer je primao platu, a da nije bio na terenu.

Deluje da je ovo bio poslednji veliki klub za Kanjasa koji će uskoro napuniti 34 godine, pa se kraj njegove karijere polako primakao, a sigurno ni on ni Zvezda nisu želeli da se ova epizoda završi neuspehom.

SEKU SANOGO

I za kraj, pojačanje koje je odigralo samo jednu utakmicu za više od pola godine u klubu.

Vezni fudbaler iz Obale Slonovače je u smiraj 2019. godine stigao kao veliko pojačanje za srpskog šampiona. Čudnim spletom okolnosti je izborena njegova pozajmica iz Al Itihada sa pravom otkupa.

Predviđena mu je uloga lidera u ekipi, međutim, Sanogo se na pripremama u Antaliji povredio, a ta povreda je bila toliko ozbiljna, da je debitovao tek u poslednjem kolu šampionata.

Kružile su priče da su njegova kolena u katastrofalnom stanju i da niko nema pojma kako je on uopšte uspeo da prođe lekarske preglede, ali iz kluba su potvrdili da to i nije baš tako i da je njegova fizička sprema bila zadovoljavajuća.

Za razliku od navedenih stranaca, Sanogo će imati priliku u kvalifikacijama za Ligu šampiona da pokaže kvalitet zbog kog je doveden i bude X-faktor Dejana Stankovića za ponovni ulazak u elitu.

Što se njega tiče, tek je na početku i u podređenoj poziciji je u odnosu na njegove prethodnike koji su na Marakani proveli prethodnu sezonu.

(Espreso.co.rs)