PETKO JE OTKRIO ZAŠTO SMO SE RASPALI NA MUNDIJALU: Radili su šta su hteli, neću da imenujem, znaju oni dobro ko su!

Legendarni srpski stručnjak Ilija Petković preminuo je u 75. godini.

Petković je poslednjih dana bio smešten u Urgentnom centru na Bežanijskoj kosi, gde je bio na respiratoru. Njemu je pikao čir na dvanaestopalačnom crevu dok je bio sam kod kuće, zbog čega je izgubio veliku količinu krvi. U bolnici je ustanovljeno da je pozitivan i na koronavirus.

U to ime prisetićemo se jednog intervjua Petkovića za Novosti u kome je govorio o situaciju na Mundijalu u Nemačkoj.

Kako je atmosfera mogla da se poremeti preko noći posle sjajnog uspeha u kvalifikacijama?

- Ponašanje u timu i oko njega je s raspadom Jugoslavije odjednom postalo problematično i radio je ko je i šta je hteo. I ja nisam više mogao da ekipu držim na okupu i pod kontrolom. Bilo je i povređenih i uvređenih, svako je imao pravo da misli, a to je najgore.

Posle “šestice” od Argentine mediji, oni isti koji su vas veličali, obrušili su se na vas?

- Da, bio je to zaista za mene težak period. Niti sam pre toga bio najbolji trener na svetu, a pogotovo nisam posle bio najgori. Ali, ponavljam, nisam hteo nikoga da prozivam, ali je jasno kao dan da su igrači morali da imaju više poštovanja prema državi, iako je bila polovična, prema dresu, grbu...

Bilo je priča da su neki reprezentativci posle meča sa Holandijom, a pred duel sa Argentinom, molili da im date još jednu šansu?

- Ja sam hteo svima da učinim, ali u timu ima samo 11 mesta. Niko me nije prisiljavao, niti ucenjivao, niti mi je šta nudio, a pričalo se sve i svašta, ali je tačno da sam razmišljao o nekim promenama u timu. Međutim, niko nije mogao da ruši moje principe. Ja sam ispoštovao sve, do jednog, oni mi to nisu vratili na terenu.

Ljuti ste na neke, ali tvrdoglavo ih i sada čuvate, zar ne bi bilo pošteno da istina izađe na videlo?

- Išao sam na ljudski faktor, da oni koji su nas odveli u Nemačku završe svoj deo posla. Nisu mi to vratili, a tužno je što su posle 6:1 od Argentine svi pobegli, nisu se oglasili, mirno su čitali pljuvačine na moj račun. Niko nije rekao: pa ljudi, ne može jedan čovek da bude krivac.

Ceh ste, ipak, vi platili, morali ste da napustite reprezentaciju?

- Od tog poraza od “gaučosa”, a tada su sa klupe ušli Mesi i Tevez, ja nemam kod nas sreće, a uvek se pitam: koga sam to ja zavio u crno? Siguran sam u jedno: da smo Plavi Stevanović i ja nastavili da radimo u reprezentaciji, dominirali bismo na sledeća tri svetska prvenstva. Dobro, Radomir Antić je, takođe, odveo reprezentaciju na mundijal i njemu svaka čast, ali ja govorim o kontinuitetu koji je, po mom mišljenju, bez razloga prekinut.

Hoćete li reći ko su bili nosioci tih loših promena koje su kasnije bile pogubne na SP u Nemačkoj?

- Ne, neću da ih imenujem, prepoznaće se oni sami. Jer, ja nemam kratko pamćenje kao mnogi od njih, neću da ih sada prozivam jer su ti isti ljudi bili zaslužni za odlazak na Svetsko prvenstvo, što je, samo po sebi, predstavljalo magičan uspeh. Balon je pukao bez razloga, a ja sam neuspeh preuzeo na sebe. Možda je trebalo tada da sve obelodanim, ali hteo sam, ipak, da zaštitim igrače, pa bi licemerno bilo da sada, posle toliko godina, kažem koji su to reprezentativci zatrovali atmosferu.

(Espreso.co.rs)