OFK ODLAZI U POTPUNI ZABORAV: Nismo smeli da pustimo da potone na margine srpskog fudbala! Država je morala pomoći!

Iliju Petkovića, fudbalskog stručnjaka iz Srbije raduje informacija da se život polako vraća u normalu posle dva meseca borbe za virusom COVID-19.

Iako zbog starosnog doba nije mogao da prisustvuje sednici Odbora za hitna pitanja Fudbalskog saveza Srbije, čiji je član, bivši selektor reprezentacije ove zemlje podržao je odluku svojih kolega iz rukovodstva FSS da se prvenstvo nastavi 30. maja.

„To je prvi nagoveštaj fudbalskog proleća i izuzetno dobra odluka Fudbalskog saveza Srbije. Naravno, više bih voleo da su stadioni puni jer se publika uželela fudbala, ali dobro je i ovako. Svesni smo činjenice da je rizik od zaraze i dalje prisutan i da će se još izvesno vreme u celom svetu igrati pred praznim tribinama. Jedva čekam da se lopta zakotrlja. Iako smo skloni da potcenjujemo kvalitet fudbala koji se igra u našem regionu, tek smo sada videli koliko nam nedostaju utakmice i borba za bodove na terenima. Veoma mi je drago i nadam se da će klubovi spremno dočekati nastavak fudbalskog šampionata - rekao je za agenciju Anadolija Petković.

Iskusni strateg upozorava trenere da pravilno doziraju treninge, kako u prvih nekoliko dana po povratku na teren ne bi došlo do neželjenih povreda kod fudbalera.

- Mislim da je 25 dana sasvim dovoljan period da se forma podigne na optimalan nivo. Kao kod starih akumulatora, ako stavite klemu oni i dalje rade. To su sve mladi momci koji se sigurno nisu previše opuštali u vreme karantina. Nije to kao u naše vreme, pre 50 godina. Sada postoji mnogo veća doza samodiscipline, igrači su vrhunski profesionalci i znaju da vode računa o sebi. Siguran sam da je svako od njih našao načina tokom ove pauze da individualnim treningom ostane u ritmu i da će se vrlo lako prilagoditi zahtevima punog trenažnog procesa - istakao je Petković.

U nedostatku pravih poslastica na televiziji, pasionirani ljubitelji fudbala su u prethodna dva meseca uživali u arhivskim materijalima i majstorijama bivši asova. Tako je na društvenim mrežama osvanuo snimak sa golovima Ilije Petkovića koji, bez ikakvog preterivanja, podsećaju na bravure Lionela Mesija.

- Ni dok sam igrao aktivno fudbal, nisam voleo da gledam svoje golove na televiziji. Uvek sam više uživao posmatrajući druge velemajstore sa loptom. Nisam video taj snimak o kome govorite, ali mi je svakako drago. Nisam bio klasičan golgeter, iako je većina golova koje sam postigao tokom karijere stekla status antologijskih - smatra Petković.

Poput ona dva na debitantskoj utakmici sa Francuskom, 24. aprila 1968. godine.

- U to vreme, morao si propisno da se namučiš dok ne stigneš do dresa državnog tima. A zamislite onda kakav je osećaj debitovati sa dva gola u tako važnoj utakmici. Nas je ta pobeda protiv Francuza od 5:1 odvela na završni turnir Evropskog prvenstva u Italiji, na kome smo osvojili srebrnu medalju. Cela Jugoslavija je brujala o mojoj igri i nema sumnje da mi je to najdraža utakmica u karijeri - prisetio se Petković.

Zahvaljujući tom fantastičnom iskustvu sa prvog nastupa u dresu Jugoslavije, popularni Petko je kasnije umeo da pronađe adekvatne reči ohrabrenja za svakom novog debitanta u nacionalnom timu.

- Sećam se kada je Dejan Stanković ušao u reprezentaciju i trebalo je da debituje u prijateljskoj utakmici protiv Južne Koreje. Rekao sam mu da ne brine, jer su debitanti uvek najbolji na terenu. Tako je i bilo, Deki je postigao dva gola i zaslužio epitet igrača utakmice. Ja sam pred tu Francusku takođe imao podršku dva divna čoveka i vrhunska stručnjaka, Rajka Mitića i Branka Stankovića. Međutim, nije bilo tako prisnog odnosa između selektora i igrača. Stane je bio strog, Rajko dosta mekši, ali su obojica zračili autoritetom. Nisam imao tu olakšavajuću okolnost, kao Deki, da mi neko od trenera priđe pre utakmice i da mi razbije tremu - rekao je Petković.

Iako jedno od najzvučnijih imena u istoriji jugoslovenskog fudbala, Ilija Petković zrači skromnošću i ne želi da poredi sebe ni sa jednim asom iz sadašnje generacije srpskog nacionalnog tima.

- Potpuno su drugačiji sistemi igre. Bio sam klasično krilo, sa prevashodnim zadatkom da centaršutevima stvaram šanse za naše napadače. Danas to ne postoji. Nemate više uloge u timu, već isključivo različite zahteve u igri. Od bočnih igrača se traži da igraju u oba pravca, da ulaze u centralni deo terena i učestvuju u završnici svake akcije . Da sam ja u svoje vreme dobijao toliko lopti, oni bekovi verovatno ne bi imali snage da me čuvaju duže od pola sata tokom utakmice - mišljenja je Petković.

Petković je vrhunac selektorske karijere doživeo krajem 2005. godine, kada je pobedom protiv Bosne i Hercegovine odveo reprezentaciju Srbije i Crne Gore na Svetsko prvenstvo u Nemačku. Danas sa ponosom konstatuje da se dva kapitena te generacije nalaze na klupama dva najpopularnija kluba iz Srbije.

- Dekija i Savu poznajem već 30 godina, od momenta kada su zakoračili u mlađe selekcije Fudbalskog saveza Srbije. Sticajem okolnosti, bio sam član mnogih stručnih štabova naše reprezentacije i pratio sam njihov razvoj od supertalentovanih momaka do asova evropskog kalibra. Drago mi je da su se posvetili trenerskom poslu i da su čelnici Zvezde i Partizana osetili trenutak da im pruže šansu na tako odgovornoj funkciji. Oni pored neospornih fudbalskih i ljudskih kvaliteta, poseduju i izuzetne liderske sposobnosti. Voleo bih da svojim autoritetom utiču na smirivanje strasti među navijačima ljutih rivala i da svaki naredni Derbi bude istinski praznik fudbala u Beogradu. Iskreno, želim im obojici da jednog dana sednu i na klupu srpske reprezentacije - kazao je Petković.

Nedavna proslava zlatnog jubileja FSS pružila je priliku članovima najuspešnije generacije u istoriji OFK Beograda da se sretnu posle mnogo vremena i da evociraju uspomene na slavne dane romantike. Tom prilikom, Josip Skoblar je obećao Iliji Petkoviću da će vrlo rado učestvovati u renesansi ”plavo-belih”, ukoliko klub vrati staro ime – BSK.

- Ma pomogao bi Joška i da ostane sadašnji naziv kluba, ali šta vredi kada se nalazimo u jako teškoj situaciji. Nismo nikako smeli da dozvolimo da OFK Beograd potone u Treću ligu i da već tri, četiri sezone tavori na marginama fudbala. To je nedopustivo za klub takvog renomea i tako svetle tradicije. Tu je i grad morao da priskoči u pomoć, ovako je sve izvesnije da ćemo otići u potpuni zaborav. Boli me i teško mi je što niko više ne govori i ne piše o jednom Slobodanu Santraču, najboljem strelcu svih vremena na ovim našim prostorima. Da ne govorim o Paji Samardžiću, Gugleti, Krivokući, Stepanoviću, Milenkoviću, Đorđeviću… i još plejadi asova koji su proneli slavu jugoslovenskog fudbala - pričao je Petković.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)