NAJGORI DAN U ŽIVOTU MIROSLAVA ĐUKIĆA: Ostavio mi je ožljke, doživotno će me proganjati - ne volim da pričam o tome

Mogao je Miroslav Đukić da te 1994. godine bude doživotni heroj Deportiva iz La Korunje.

U meču protiv Valensije, dogodio se najgori trenutak u karijeri bivšeg trenera Partizana. Deportivu je bila potrebna pobeda za titulu, a Barselona je u isto vreme igrala svoj meč sa Seviljom.

Barselona je imala prednost, pa je timu iz La Korunje samo pobeda donosila pehar. Igrao se poslednji minut meča i imali su najbolju moguću priliku za to - jedanaesterac.

Lopte se latio Miroslav Đukić i promašio, a titula je otišla u Barselonu...

- Taj penal je deo mene. To je najgori trenutak moje karijere. Nešto što se dešava samo u filmovima.: Poslednji minut i penal koji odlučuje o šampionu. Tanka je granica između junaka i tragičara, a ja sam osetio ovu drugu stranu. Ne želim da sebe mnogo samosažaljevam, ali to je nešto što je u meni i ostaće tu. Taj penal će me proganjati celog života, ali sam pokušao iz njega da izvučem pouke. Ostavio mi je ožiljke, ali me je i ojačao kao osobu. Morao sam da ga pregrmim i da nastavim da igram. Sa ove vremenske distance i ne volim mnogo da pričam o njemu - kaže Đukić.

Danas trener Sportinga iz Hihona kaže da su dani posle tog penala bili mnogo teški.

- Bio je kraj sezone i nisam više imao utakmica na kojima bih mogao i pokušao da se iskupim. Otišli smo odmah posle toga na odmor i bilo je to leto kada nisam želeo nikoga da vidim. Vodio sam tu unutrašnju borbu i onda sam izašao u spoljni svet i podelio muku. Bilo je to baš dugačko leto, ali sam uspeo da prevaziđem tugu. Najviše mi je pomoglo kada sam opet počeo da igram. Tada sam bio mirniji sam sa sobom. Uradio sam sve što sam mogao kako bi stvari bile bolje i to saznanje mi je bila najveće uteha. Greške su sastavni deo utakmice, a čovek posle njih nastavlja da uči i napreduje.

Da li je bilo utehe?

- Ništa nije moglo da me uteši. Nije bilo moguće. Moralo je da prođe vreme da bih i ja prešao preko toga. Svi su želeli da mi pomognu, ali to jednostavno nije bilo moguće. Prvo moraš da raščistiš sam sa sobom. U sebi. Kasnije mi je to pomoglo da utešim mlade fudbalere koji su prolazili kroz teške periode. To je lekcija koja može da te učini jačim i da shvatiš da se greške preživljavaju samo gledajući unapred.

Čega se još sećate posle tog penala?

- Sećam se reči Paka Lijanja: "Svi smo mi sluge koje se sresti na našima putovanjima“. Mala satisfakcija je bila kada smo ih sledeće sezone pobedili u finalu Kupa kralja. Ali ne volim da pričam o tome penalu. Da me ljudi povremeno ne pitaju, ja ga sam nikad ne bih pomenuo. Ne volim da opet prolazim kroz to i da se sećam.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)