PANČEV TVRDI DA MESI I RONALDO NE BI DAVALI OVOLIKO GOLOVA U NJEGOVO VREME: Dao je i dobro objašnjenje!

Legendarni Darko Pančev smatra da Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo ne bi postigli toliko golova da su igrali u njegovo vreme, jer se u defanzivi tada igralo znatno grublje. Takođe, uveren je i da bi njemu daleko više odgovarao aktuelni trenutak za postizanje golova. Pančev je dao intervju za francuski "Goal", a priredio ga je "Mozzartsport".

Ipak, nekadašnja Zlatna kopačka Evrope nema nameru da ospori dvojicu najboljih igrača današnjice.

“U pitanju su dva sjajna igrača koja su obeležila svoju eru. U isto vreme, u pitanju su dvojica različitih igrača i teško ih je uporediti. Ronaldo je bolji strelac, a sa druge strane Mesi je krativniji, sa boljim osećajem za igru i više asistencija. Mislim da su obojica sjajni igrači”, kaže Pančev za francuski Gol.

Osnovni razlog za mišljenje mnogih bivših igrača da napadači, čak i kalibra Ronalda i Mesija, ne bi postigli ovoliko golova u “ono vreme” leži u činjenici da su sadašnji golgeteri mnogo više zaštićeni.

“Tako je, svaka osoba koja je pratila fudbal u poslednjih 20-30 godina može jasno prepoznati razliku i primetiti da u moje vreme, ali i do 2005. godine rekao bih, igrači nisu bili toliko zaštićeni. U današnje vreme igranje u napadu je veliko zadovoljstvo, jer se promenio način odbrane, dueli su manje grubi, pa je lakši način za postizanje golova. U tom pogledu, sa karakteristikama koje sam imao i osećajem za gol, siguran sam da bi mi bilo bolje da sam igrao u ovo vreme”, dodaje popularna Kobra.

Koji je bio najbolji period vaše igračke karijere?

“Tri godine sam bio u Crvenoj zvezdi. Tokom svih sezona smo igrali veoma dobar fudbal. Imali smo veoma veliki tim i bio sam gol mašina u svom timu”.

U Francuskoj se sa potpuno drugačijim osećanjem sećaju finala u Bariju.

“Sećam se da je to bila komplikovana i ne baš spektakularna utakmica. Priznajem. Bilo je vrlo malo šansi za gol, veliki taktički oprez sa obe strane. Psihološki teška borba. Zbog toga naš tim, koji je obično igrao atraktivan fudbal, nije igrao na svom nivou. Ali, najvažnija je bila pobeda na kraju”.

Te sezone Pančev je bio Zlatna klopačka Evrope.

“Naravno, to je posebna nagrada. Presećan sam što sam jedan od igrača koji su bili najbolji evropski strelci u jednoj sezoni. Voleo bih da iskoristim ovu prilku da se ponovo zahvalim celoj našoj ekipi na igri koju smo proizveli, jer mi je to omogućilo da postignem toliko golova”.

Utisak je da su povrede drastično usporile dalji razvoj karijere Darka Pančeva.

“Tokom prvih 10 godina moje karijere sve je bilo sjajno i obeleženo je mnogim uspeslima. Ali, tokom poslednjih godina karijere doživeo sam i teške trenutke. Napravio sam pogrešan izbor što sam otišao u Inter. Zbog mog neredovnog treniranja desile su se povrede. Naravno, kraj moje karijere nije bio tako uzbudljiv kao uvodne godine”.

Da nije bilo povreda karijera bi izvesno bila na nivou one koju su imali Savićević, Šuker, Boban i drugi igrači iz te generacije.

“Mislim da je tako. Naravno, moja najveća greška uglavnom je bilo to što sam se pridružio Interu. Otišao sam u tim gde je bila veoma loša atmosfera, u ekipu koja je igrala previše defanzivno. Kao stranca su me gledali drugačije, uslovi nisu bili dovoljno povoljni da se lako prilagodim. Ali, greška je moja, jer sam mogao da odem u druge timove, poput Real Madrida, Barselone i Mančester junajteda. Svi su me tada želeli. Povreda je stigla tokom moje druge godine u Interu. U ovom ovom timu nisu bili dobri međuljudski odnosi. Neki direktori u klubu su uticali na trenera Osvalda Banjolija, koji je bio pod pritiskom, da Salvatore Skilaći igra u špicu. Kao stranac nisam bio podržan i prihvaćen. Nakon što sam razmislio razgovarao sam sa trenerom i upravom, bilo je jasno da moja karijera nije na pravom putu”.

Italijanska štampa je bila prestroga.

“Da, apsolutno. Nije bilo prijatno, ali, ponavljam, osvrćući se danas, ima smisla da njihovi novinari zaštite Inter, a ne mene. Bio sam žrtva svega toga”.

Ta generacija jugoslovenskih fudbalera je mogla mnogo toga da učini, da nije došlo do raspada države.

“Na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. završili smo napetom mestu i to je bila prelepa pozicija. Ali možda smo uz malo sreće mogli da stignemo, ne samo do polufinala, nego i do finala. Postoji velika žal, uz činjenicu da su spoljne sile, uz pomoć pojedinih elemenata u Jugoslaviji, uništile ovu zemlju, jer mislim da bi to bio najplodniji fudbalski period. Dobra generacija je bila na putu i siguran sam da bismo u toku jedne decenije osvojili barem dva velika međunarodna trofeja. S obzirom na generaciju koju smo imali, koja je trebalo da dominira svetskim fudbalom, žalosno je da je Jugoslavija uništena”.

Da je tako nešto bilo realno, pokazuje primer Evropskog prvenstva 1992. godine. Danska je zamenila suspendovanu Jugoslaviju i popela se na krov Evrope.

“U kvalifikacijama za ovaj turnir, Jugoslavija je bila najbolja i prva se plasirala na EP. Bio sam najbolji strelac u svih osam kvalifikacionih grupa sa 10 postignutih golova. Ali politika se umešala i prvi put u istoriji fudbala jedna država je zbog politike isključena sa velikog događaja”.

Ko vam je dao nadimak Kobra?

“Taj nadimak mi je dao trener Crvene zvezde, jer sam se, prema njegovim rečima, u kaznenom prostoru kretao brže od bilo koga. To ga je podsetilo na reakciju zmije u šumi”, poručio je Pančev.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)