STANKOVIĆ SE IZ KARANTINA OTVORIO ITALIJANIMA: Bio sam blizu PSŽ-a i Rome! Hoću da Zvezda igra kao Inzagijev Lacio!

Navršilo se tačni 9 godina od čuvenog gola Dejana Stankovića protiv Šalkea u Ligi šampiona kada je iz voleja sa pola terena savladao Manuela Nojera.

Setili su se te godišnjice i u Italiji, pa je tamošnji "Skaj sports" pozvao sadašnjeg trenera Crvene zvezde koji se uključio u emisiju putem video snimka iz kućne izolacije u Beogradu i odgovarao na brojna pitanja.

Očekivano, prvo je palo sećanje na taj čuveni pogodak na "Meaci".

- Taj gol protiv Šalkea je verovatno najčudniji koji sam postigao. Prošlo je tačno devet godina. Bilo je sjajno, ali tada se desilo veliko razočaranje. Šalke je odigrao sjajno. Sve trofeje smo izgubili za nekoliko dana - prisetio se Stanković.

Ipak, osmeh na lice mu sigurno razvlači uvek sećanje na čuvenu 2010. godinu kada je osvojena "tripleta". Pa su ga pitali da li mu je draža ta godina u Interu, nego ona 2000. kada je sa Laciom osvojio svoj prvi skudeto.

- To su dve lepe i teške godine. Razlika je skoro deset godina. Što više vremena prolazi sve više shvatam koliko smo lepu stvar napravili sa Interom. Osvojili smo tri krune. Juventus godinama igra sjajno, ulažu ogroman novac, ali to im nije pošlo za rukom - poručio je Stanković.

Setio se i kako su u završnici sezone igrači bili na izmaku snaga zbog igranja na tri fronta, posebno u poslednjih mesec i po dana.

- Veče povratka u Kijevu je bilo ključno te sezone. U poslednja dva meseca takmičenja imali smo na raspolaganju 13-14 igrača. Igralo se na svaka tri dana... Nemoguća situacija, Murinjo je izvukao više od nas. Međutim, razliku su napravili muškarci u svlačionici - seća se Stanković.

Legendarni bivši fudbaler je ovom prilikom i otkrio neke nepoznate detalje iz svoje karijere, pa se setio i samog dolaska u Italiju 1998. godine iz Crvene zvezde.

- Kada sam imao 18 godina bio sam blizu potpisa sa PSŽ-om, Glazgov Rendžersom i Romom. Na kraju sam potpisao za Lacio.

U međuvremenu je mnoge iznenadio ove zime kada je odlučio da se posveti trenerskom poslu i preuzme klub u kome je ponikao.

- Trenirali su me Erikson, Zakeroni, Manćini, Mihajlović, Zakeroni. Od svakog od njih trudio sam se da dobijem ono najbolje na osnovu moje fudbalske vizije. A ona je sasvim jasna. Na terenu su mi potrebni kvalitet, karakter i poštovanje - rekao je Stanković.

Dao je Stanković i svoje viđenje ovosezonske Serije A, do prekida zbog pandemije.

- Jaz između Intera i Juventusa se smanjio, što je bilo očekivano posle dolaska Kontea u klub. Sa još jednim ili dvojicom igrača top nivoa Inter može da bude ozbiljan kandidat za titulu. Malo im nedostaje. Inzagi sa Lacio radi sjajan posao. Sjajan je dečko, mlad trener. Voleo bih da moj tim igra kao Inzagijev Lacio.

Ipak, u Interu bi ponovo uskoro mogao jedan Stanković da bude redovan na terenu, u pitanju je njegov sin Aleksandar koji polako krči put ka mestu među stativama u prvom timu.

- On ima sopstveni put, izborio se za njega. Slušao je savete i bio je jako srećan što je mesec ipo dana bio u prvom timu. Jedini savet koji mu mogu dati je da sluša trenere. Dobar je karakter. Srećan sam zbog njega.

Pričao je i o Robertu Manćiniju.

- Sa njim sam se uvek osećao zaštićeno. U Laciju i Interu su me nazivali Manćinijevim sinom.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)