Zvezdo, pre 27 godina si pokorila Evropu! (VIDEO)

Punih 27 godina je prošlo od najvećeg uspeha u srpskog fudbala kada je Crvena zvezda pokorila Evropu.

Klub sa Marakane je tog 29. maja 1991. godine ostvario najveću pobedu u evropskom klupskom fudbalu i samim time doneo uspeh koji će generacije godinama i decenijama prepričavati i koji će teško biti ponovo ostvarljiv. Crveno-beli su pobedili u finalu Olimpik iz Marseja posle jedanaesteraca, 5:3, i postali poslednji osvajač Kupa evropskih šampiona (danas Lige šampiona) istočno od Minhena.

Put ka "ušatom" peharu počeo je 19. septembra 1990. godine u Beogradu utakmicom prve runde protiv Grashopersa na čijoj je klupi sede kasnije najuspešniji švajcarski trener i dvostruki osvajač Lige šampiona Otmar Hicfild. Duel u srpskoj prestonici završen je bez pobednika 1:1, ali je u revanš meču u Cirihu srpski tim dokazao da je spreman za velika dela postigavši čak 4 gola, a primio samo 1.

Naredni protivnik je bio velikan ostrvskog fudbala Rendžers koji je demoliran već u prvom duelu u Beogradu 3:0 autogolom Brauna i pogocima Prosinečkog i Pančeva. Dve nedelje kasnije u Glazgovu bilo je 1:1.

Žreb je u četvrtfinalu Zvezdi doneo susret sa šampionom Istočne Nemačke Dinamom iz Drezdena koji je prosto oduvan sa terena. I on je popio tri gola u prvom meču na Marakani, a onda je revanš prekinut pri vođstvu crveno-belih 2:1 zbog nereda nemačkih navijača, i kasnije registrovan 3:0.

Najveći ispit do tada stigao je u polufinalu gde je četu Ljupka Petrovića sačekao u tom trenutku, uz Real Madrid i Milan, najjači klub u takmičenju - Bajern Minhen. Prvi susret na Olimpijskom stadionu u Minhenu doneo je ples igrača u crveno-belim dresovima na terenu, pre svih Dejana Savićevića koga su defanzivci Bavaraca dobrano zapamtili, naročito posle onog trka preko pola terena za drugi pobednički gol u meču. Nakon što su prethodno mreže pogađali Pančev i Volfart.

Najuzbudljivija utakmica čitave sezone u Evropi viđena je u revanšu 24. aprila u Beogradu koji je obeležila dramatična završnica. Bajern je uspeo da anulira Zvezdinu pobedu u prvom meču i imao rezultat koji ga vodi u produžetke, ali je onda "neko sa neba" pogledao crveno-bele. U jednom od poslednjih napada na utakmici, Siniša Mihajlović ubacuje loptu pred gol Bavaraca, a Augentaler u želji da je ispuca, loše zahvata loptu koja dobije potpuno neverovatan pravac i završava u mreži minhenske ekipe za ogromnu eksploziju radosti domaćih fudbalera i navijača.

I na kraju to čuveno finalu na stadionu "Sveti Nikola" u Bariju, gde se Zvezda susrela sa tada evropskim "drim timom" u nastajanju - Olimpikom iz Marseja, u čijim redovima su igrale takve igračine poput Žan-Pjera Papena, Manuela Amorosa, Krisa Vodla, Abedi Pelea... Trener Petrović je odlučio da za finale potpuno promeni dotadašnju taktiku, koja se uglavnom zasnivala na nadigravanju, i postavi defanzivnu varijantu, što je doprinelo da prema mišljenju mnogih stručnjaka to bude jedno od slabijih finala. Ipak, to mu se isplatilo, pošto su njegovi igrači uspeli da izdrže 120 minuta rovovske borbe bez primljenog gola i domognu se penala, za koje su bili dobro ispraksovani kroz domaću ligu, jer su se tada u Jugoslaviji u slučaju nerešenog rezultata igrali jedanaesterci. Stevan Stojanović je već u prvoj seriji uspeo da ukroti šut Amorosa i tako donese presudnu prednost svom timu u nastavku serije. Nijedan od igrača srpskog kluba nije promašio, pogađali su redom Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović i Pančev koji je postigao odlučujući gol i doneo Crvenoj zvezdi titulu evropskog prvaka, koja će se teško ponovo obresti na ovim prostorima. CRVENA ZVEZDA - OLIMPIK MARSEJ 5:3 (0:0)

Crvena zvezda: Stojanović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Jugović, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (Stošić), Binić. Olimpik Marsej: Olmeta, Amoros, Di Meko (Stojković), Boli, Mozer, Kazoni, Žermen, Vodl, Papen, Abedi Pele, Furnije (Verkris).

(Espreso.co.rs)