U DERBIJU NE POSTOJE NI OTAC, NI MAJKA: Treba ti "ona stvar" da izađeš na teren pred 40.000 ljudi!

Kada navijači Crvene zvezde čuju ime Gorana Drulića, sigurno im prvo na pamet pada njegovo fantastično partnerstvo sa Mihajlom Pjanovićem, kada su ova dva napadača zajedno harala srpskim fudbalskim travnjacima.

Ovaj golgeter iz Negotina trenutno radi kao trener ekipe Saragosa 2014, koja se takmiči u četvrtom rangu španskog fudbala, ali kada smo ga kontaktirali pred 162. Večiti derbi, bio je i više nego raspoložen da se priseti nekih starih vremena, ali da sa nama podeli i svoja očekivanja od ovih koja nadolaze.

- Pre nego što počnemo da pričamo za derbi, moram da kažem da mi je mnogo drago bilo kada je trener Zvezde bio Nenad Lalatović, a sada, kada je tu Dejan Stanković, mogu slobodno da istaknem da mi je nenormalno drago. Došao je neko ko je isto kao Lala od malih nogu u Zvezdi. Iz dana u dan čitam njegove izjave, pokušava da napravi evropsku Zvezdu, ono što je nekada i bila, jer u srpskom prvenstvu crveno-beli očigledno da nemaju puno problema. Tu Zvezda preovladava. Mi nažalost nismo imali sreće da igramo prave utakmice u Evropi, doduše, Deki ih na početku karijere jeste igrao nekoliko... Gledao sam sve utakmice koje sam mogao da gledam, maltene i neke treninge na internetu, na sve sam obraćao pažnju. Ponavljam, mnogo mi je drago zbog "Dekse". Čim sam video da on preuzima trenersku poziciju, odmah sam znao da će da gura mlade, da će da veruje u Zvezdinu decu kao što su mnogi ljudi verovali u nas, prvenstveno u njega, kada je kao mlad fudbaler dobio poverenje od Pižona i ostalih ljudi iz kluba. Stvarno mi je mnigo drago što je i on krenuo tim putem, što i on daje šansu mladim momcima na isti način na koji smo je mi dobijali - kaže Drulić za Espreso.co.rs.

Da li si gledao prvi trenerski susret Stankovića i Lalatovića, kada je Zvezda pre nedelju dana pobedila Vojvodinu na Marakani, a posle kog su njih dvojica zajedno držala pres konferenciju?

- Veliki smo drugari, mnogo utakmica smo prošli u omladinskom pogonu, a oni se sada susreću kao treneri. Kao što je Deki rekao u svom intervjuu, u tih 90 minuta nema otac, majka, brat, jer zarad kluba koji predstavljaš to ne smeš da dozvoliš. Kada se utakmica završi, sve ide po starom. Lepo je videti vaša dva druga kada se susretnu, verovatno je da su posle toga pričali telefonom i videli se, jer jednostavno - to smo mi. Mnogo smo dana i noći proveli zajedno po karantinima i treninzima.

Da li bi Zvezdina deca trebalo da budu ključ uspeha tvog voljenog kluba u narednim godinama?

- Malog Gavrića mnogo cenim, znam ga sedam godina, odličan je igrač, a fantastičan je i kao momak. On bi mogao da bude čovek odluke na Marakani protiv Partizana, pazite šta sam vam rekao. Čitao sam neke intervjue kada je Kovačević izjavljivao da maltene više nemamo talenata i zavisimo samo od stranaca... Evidentno je to da stranac ekipi daje plus, kao kad mi odemo negde u inostranstvo da igramo, ali nekada je bilo i po sedam, osam stranaca, a igrala su po dva, tri, četiri Srbina ili Crnogorca u Zvezdi. To nikako nije dobro. Ja isto razmišljam kao Deki, to nije to. Ostaviš stranca u koga veruješ da može da ti da plus, a dobro je što su njemu ljudi iz kluba dali odrešene ruke da forsira te mlade momke. Mislim da Zvezda treba tako da funkcioniše, a sramota je reći da mi kao narod nemamo talenata, jer smo ih mi prepuni. Imam želju da dođem u Beograd i da se vidim sa njim, jer mislim da će on ostaviti ozbiljan pečat. Znam ga od 13. godine i siguran sam da će biti dinamit od trenera. Nadam se da ću i ja jednog dana doći do stadijuma da ću moći da vodim tako ozbiljnu ekipu kao što je Crvena zvezda.

Znači, voleo bi da se jednog dana vratiš u Zvezdu u ulozi trenera, ili da kažem, sanjaš o tome?

- Kako ne bih voleo, naravno da sanjam... Mislim da je i ovo što je došao Deki prelepa stvar. Prvenstveno mi je drago što ljudi iz kluba, ponavljam, veruju u ono što će on da radi. Dali su mu da stvara mlade momke, a svega toga ne bi bilo da omladinska škola ne radi tako dobro kao što radi.

Dobra uvertira za naredno pitanje. Čini mi se da je na drugoj strani Topčiderskog brda upravo taj recept gde Savo Milošević ima odrešene ruke dao rezultat. On ima autonomiju pri radu, a u evropskim utakmicama se videlo da se to isplatilo.

- Savo je isto ceo svoj život proveo u Partizanu, isto je došao kao mali u Partizan, ljudi u klubu su mu dali šansu, nastala je dobra generacija, što upravo on sada radi. Kao što je nama bila čast da nas treniraju Toma Milićević. Vladimir Petrović Pižon, Vojin Lazarević. To su sve imena srpskog fudbala i veliki treneri, to mnogo znači za mlade igrače.

To je bitno i za reprezentaciju...

- Tačno, kao što omladinski pogon radi za prvi tim, tako klubovi rade za reprezentaciju.

Pamtiš li 116. Večiti derbi kada si dao gol glavom?

- Kako ne bih pamtio, to je jedini moj derbi na kom sam dao gol. Jedan novinar mi je rekao da nisam golgeter, slabo dajem golove u derbijima, ne ulazim u šanse, ali da zato pored mene ima neko ko daje golove u tim utakmicama, a to je Pjana. Ja mu kažem, neka Pjana da tri, samo da mi pobedimo, ja ne moram da dam nijedan. Pošto je taj novinar bio navijač Partizana rekao je: Daj ti jedan, a nek pobedi Partizan. I, eto, tako se desilo. To je derbi gde smo na 1:0 promašili penal, sve je moglo da bude drugačije, ali bože moj, dešava se da se izgubi utakmica. Sve derbije koje sam igrao, mislim da sam bio solidan. Doduše, ne samo da nisam dao više golova, već sam ukupno, ako se dobro sećam, na derbijima ukupno ušao u jednu šansu za sve vreme provedeno u Zvezdi. Nisam imao sreće jer me je čuvao Vuk Rašović, veliki štoper. Bio je fer, korektan, iako me je "tukao". Ali, razlika između nas i današnjih generacija je što se na terenu šalimo na račun jedan drugog, tučemo se, ali nije bilo da se posle vređamo i ne pričamo jedni sa drugima. Jednostavno, družili smo se i van terena, igrali zajedno u reprezentaciji, susretnemo se, pričamo, a ne gledamo se ispod oka kao da ćemo da se pobijemo. Ono što se dešavalo na terenu, ostaje na terenu.

Očekivanja od samog derbija? Može li Zvezda već da kapariše titulu?

- Poznavajući Deksu i poznavajući Sava, očekujem jednu pravu borbenu utakmicu. Svaki derbi do sada bio je utakmica bez ritma, da se plaše da ne promaše šansu, da ne pogreše. Želim da vidim utakmicu bez tuče, a ne kao ovo do sad da se napravi atmosfera čim počne derbi da krenu igrači da se psuju, vređaju... To nema veze sa fudbalom. Sada se, hvala bogu, pravi atmosfera koja će da bude fudbalska, nevezano za tribine. Nadam se da će se videti da neki novi igrači mogu da se istaknu i da zaigraju Evropu. Ako ne vidimo takav fudbal kakav priželjkujem, onda ćemo ga sigurno videti sledeće godine, jer očekujem da i Savo i Deki još dugo ostanu na Topčiderskom brdu.

Očekuješ li pobedu svog kluba ili misliš da Savov Partizan može da napravi dobar rezultat na Marakani?

- Derbi je uvek bio derbi, bilo bi mi veoma drago da vidim lep fudbal. Ako Zvezda može da postigne pet golova, neka ih postigne. Pobeda je bitna, ali ne toliko jer je bodovna razlika velika, a nadam se da će Deksa da nauči momke da igraju onako kako on želi. Slažem se sa njim da moraš da imaš "onu stvar" da bi igrao pred 40.000 ljudi. On je igrao pred 120.000 ljudi, e tada treba da znaš da igraš fudbal, daš pas, smiriš loptu. Neću više da ga hvalim, ali mislim da mnogo dobro radi. Vidi se kroz njegov rad kako prilazi igraču.

Šta misliš o Benu, treba li da mu dozvole da produži ugovor?

- Ne može niko da me ubedi da mi u Srbiji nemamo špica ili golgetera, Ne može niko da me ubedi da ne možemo da nađemo novog Darka Kovačevića, Sava Miloševića, Mihajla Pjanovića. Pjana je bio ono što Zvezdi treba.

Podsetimo, utakmica između Crvene zvezde i Partizana počinje danas od 18 časova, a mi se nadamo da ste prethodnih dana uživali uz Espresove najave 162. "svetkovine srpskog fudbala". Podsetite se šta smo vam sve pisali:

(Aleksa Radosavljević)