REKAPITULACIJA
OD OČAJA PREKO SJAJA DO HAŠKE TRAGEDIJE: Partizanovo leto koje je promenilo sve!
Odlučili smo da odradimo pregled crno-bele 2019. i prisetimo se šta se sve događalo u Humskoj tokom tek završene godine
Nije lako ove sezone bilo nikome u Partizanu, ali ni oko kluba. Strepelo se, jurili su se ogromni bodovni zaostaci, bilo je novčanih problema, ali utisak koji je ostao na kraju 2019. i nije toliko loš, za šta je najviše zaslužno osvajanje Kupa i plasman u Ligu Evrope. No, polako, doći će sve na red.
Tokom ove turbulentne godine, crno-bele su sa klupe predvodila dva trenera, čiji rezultati, ali i stil igre su bili gotovo dijametralno suprotni. Legende poslednje reprezentacije Jugoslavije Zoran Mirković i Savo Milošević bili su dva čoveka koja su živela pod najvećim pritiskom, prilikom čega se ovaj drugi bolje snašao donevši dosta radosti armiji Grobara koja pomno prati dešavanja u klubu.
Pa, da počnemo... ZIMA Godina je počela, utisak je, nikad teže. 15 bodova zaostatka za Crvenom zvezdom, posle jeseni bez Evrope koja je ostavila finansijske posledice po klub koji živi gotovo isključivo (posle ćemo objasniti ovaj prilog "gotovo") od prodaje igrača i UEFA nagradnih fondova. Liga Evrope i prodaja su čak i povezani, jer najbolji način da ispromovišeš ono što imaš u izlogu je upravo kroz evrokupove.
Dakle, crno-beli nisu imali bogzna kakvu polaznu tačku u januaru 2019. godine, čijim krajem su se zaputili na pripreme u turski Belek nadomak Antalije. Zoran Bata Mirković je tamo pokušao da vojničkom disciplinom izvuče najbolje iz svojih igrača, što mu, vreme je pokazalo, i nije baš najbolje pošlo za rukom.
Crno-beli su na početku priprema doživeli dva poraza rezultatom 0:1 - Slovan Liberec i Krakovija. Međutim, nešto mnogo važnije dogodilo se tokom tog prvog poraza, a što će se tek posle ispostaviti kao baš velika stvar. Prvi seniorski nastup ostvario je Strahinja Pavlović, jedan od klinaca promovisanih u prvi tim tokom januara.
- Velika je razlika u odnosu na omladinski fudbal. Mnogo je jače, moram brže da donosim odluke. Ja uvek tučem, to mi nije strano. I u omladincima sam tukao - rekao je tom prilikom, a iz ove rečenice prisutni novinari su zaključili da momak ima onu dozu drskosti koja je potrebno za uspeh na velikoj sceni, što se na kraju pokazalo kao tačno, oko 12.000.000 puta tačno.
Nije on jedini golobradi momak koji je upao u oči javnosti tokom zimskih priprema. Ko je gledao treninge crno-belih u Beleku, odmah je mogao da uoči kakvu magiju u nogama krije Filip Stevanović. On je neretko probacivao loptu kroz noge duplo starijim saigračima, postizao golove desnom, levom nogom, asistirao, delio lopte na stranu, jedino mu je falila snaga, s obzirom da je u tom momentu imao 16 godina.
Do kraja priprema, Partizan se "oprao" od poraza protiv Čeha i Poljaka trijumfom nad velikim Šahtjorom rezultatom 2:0, a junak je bio Nemanja Nikolić, čovek koji "zna fudbala", ali je očigledno da ima problem sa temperamentom, koji niko u crno-belom (a sada ni u Voši) nije uspeo da prenebregne. Odigrani su i mečevi sa Krila Sovjetovim koji sa klupe predvodi Miodrag Grof Božović, kao i generalka sa Mladosti iz Doboja. Sa Rusima je bilo nerešeno bez golova, slabašna Mladost je pobeđena, ali jedva, pa su nezadovoljstvo i zakopčanost Zorana Mirkovića tokom rekapitulacije priprema sa novinarima donekle i bili opravdani.
Što se prelaznog roka tiče, prethodni zimski bio je možda i najtanji u modernoj istoriji kluba.
Ekipu su pojačala samo tri potpuna promašaja - Musa Ndžaj, koji je došao potpuno nespreman i odmah povredio abdominalne mišiće, od čega je pitanje da li se i dan-danas oporavio, Radivoj Bosić, za koga se stiče utisak da je doveden samo da bi se napakostilo Zvezdi, kao i Dejan Georgijević, nekadašnji polaznik Partizanove škole, koji apsolutno ničime nije doprineo prilikom kratkog šestomesečnog boravka.
Što se prodaje tiče, novac je uzet samo od Marka Jankovića, a cifra koja je zarađena od njegove prodaje SPAL-u bila je nešto manja od 1.000.000 evra.
PROLEĆE Došla je i ta druga polusezona, -15 je bio preveliki zaostatak, koji ni pored plej-ofa u kom su se prošle sezone polovili bodovi nije mogao da bude stignut, iako je u februaru Partizan ostvario dve ubedljive pobede nad Bačkom i Proleterom od 3:0. Posle 1:1 u derbiju sa Zvezdom na Marakani, za Zorana Mirkovića sve je palo u vodu. Poraz kod kuće od Radničkog rezultatom 0:1, a onda isti rezultat u gostima Voždovcu, kada je pogodak postigao Dragoljub Srnić, brat čoveka koji je poslednji uzeo Partizanu trofej Kupa, onomad sa Čukaričkim, za Mirkovića je označio kraj.
On je podneo ostavku, posle čega je ekipu nakratko preuzeo Žarko Lazetić, koji je tim vodio u četvrtfinalu Kupa protiv Napretka, ostvarivši možda i neočekivano veliku pobedu od 4:0 u Kruševcu.
Doduše, u narednom superligaškom meču poražen je od Spartaka sa 1:3, kada je jasno bilo da će morati neko drugi da "ugasi vatru". Taj neko bio je legendarni napadač jugoslovenske reprezentacije Savo Milošević.
- Istina, često sam govorio da nikada neću biti trener, to se promenilo posle četiri - pet godina, kada sam radio u UEFA sa najvećim trenerima u Evropi. Direktno sam analizirao dvanaest utakmica i neke mečeve Lige šampiona i Lige Evrope, a predsednik te komisije je ser Aleks Ferguson. Jedan od tih ljudi, ali i sam Aleks Ferguson, tada su govorili da bi trebalo da razmislim da budem trener. Prva inicijalna kapisla je bila od ljudi iz UEFA, oni su me nagovarali. Od pre tri godine i ja sam doneo tu odluku. Poslednje dve godine u Savezu nisam imao direktna zaduženja, jer sam se pripremao za ovu ulogu. Imao sam ponude za druge funkcije, ali uži krug mojih ljudi je znao da sam se opredelio za ovo. Čekao se pravi momenat da počnem da radim, ali spremam se duži niz godina - pojasnio je Milošević donekle šokantnu odluku da se uhvati u koštac sa nagomilanim problemima. On je promešao karte i u stručnom štabu, za pomoćnika je doveden Milan Đuričić - Đumi, koji je radio sa Zlatnim Orlićima tokom velikog uspeha na Novom Zelandu.
Nije Savo dobro započeo svoj trenerski put. Uz povike sa tribina "Savo, odlazi" poražen je od istog tog Napretka u Kruševcu sa 0:1, a u narednih šest mečeva, ostvario je samo tri trijumfa i tri poraza.
Jedan od tih trijumfa bio je veoma važan, jer je sa 1:0 u Humskoj pao Radnički u polufinalu Kupa, pa je posle 1:1 u Nišu zakazano veliko finale sa Crvenom zvezdom.
Tada je, može se reći i počeo uzlet ove crno-bele generacije. Rezultati u Superligi postali su sporedni, a u junaka proleća isprofilisao se iskusni štoper Bojan Ostojić, koji je bio na izlaznim vratima kluba, jer mu je isticao ugovor. Dao je gol Milanu Borjanu i tako sebi obezbedio još jednu godinu u Humskoj, doneo trofej crno-belima nasred Marakane i sprečio Crvenu zvezdu da dođe do prve duple krune u ovoj deceniji. Ta pobeda bila je značajna i iz razloga što u evrokvalifikacijama Partizan nije igrao od prvog, već od drugog kruga.
LETO Pobeda u Kupu kupila je još vremena Upravi na čelu sa Miloradom Vučelićem, protiv koje su navijači neprestano pevali tokom cele polusezone, a novu vatru ugasila je genijalnost stručnog štaba Sava Miloševića.
Kada se sa ove distance pogleda, on je na prvim pripremama u trenerskoj karijeri uradio upravo suprotnu stvar od Zorana Mirkovića.
Igrači gotovo da nisu radili sa loptom, kondicioni trener profesor fizičkog vaspitanja Marko Stojanović "drilovao" je igrače iz dana u dan, ponekad i sa dva naporna kondiciona treninga u slovenačkom Pohorju nadomak Maribora, što je naišlo na podeljene stavove među pripadnicima "sedme sile". Jednima nije bilo jasno zašto se ne radi sa loptom gotovo uopšte, drugi su mislili da će ovoliki broj fizički zahtevnih treninga dovesti do velikog broja povreda u već poprilično skraćenoj rotaciji, ali bilo je i onih koji su uvideli da bi ovakve neortodoksne metode mogle da donesu rezultat.
- Ljudi, verujte mi, Savo ima tu dozu sportske sreće, videćete. Ima da uđe u Ligu Evrope - rekao je tokom letnjih priprema jedan kolega čiji identitet će ostati sakriven.
Još jedna stvar koja se promenila od vremena dok je tim predvodio Mirković bila je dosta opuštenija atmosfera među samim igračima, koja se ogledala u mnogo stvari, a najviše se videla na terenu, kada se ekipa koliko-toliko uigrala. Treća stvar koju je ovaj stručni štab potpuno "ubo" bio je letnji prelazni rok: Milošević je prvo precrtao nekoliko nosilaca igre iz prethodne sezone, između ostalih Nemanju Nikolića, Gorana Zakarića, Marka Valijentea, Gabrijela Enakea... Onda je sa pozajmice vraćen otpisani Sejduba Suma, na istu je iz Rome doveden Umar Sadik, a upravo njih dvojica već na pripremama su nagovestili kakav bi tandem mogli da budu, posebno tokom pobede nad Bordoom od 2:1.
Prodati su Rikardo Gomeš u Al Šaržu za 3.000.000 evra, Svetozar Marković u Olimpijakos za duplo manje, a otišao je i Ognjen Ožegović i to za 400.000 u Darmštat. Tih pet miliona od letnjih transfera pomoglo je klubu da prebrodi katastrofalni novčani period, kada je klupska kasa bila praktično prazna. Ekipu su pojačali i Petar Gigić, Dominik Dinga, Aleksandar Lutovac, Periša Pešukić, Igor Vujačić i Rajko Brežančić, ali tim je kompletiran tek posle priprema.
Dovedena su dva kolosalna i nimalo jeftina pojačanja u vidu Takume Asana i Bibrasa Natha, verovatno najboljeg veziste koji je igrao Superligu u poslednjih 10-ak godina. Javnost već zna da je u ovim poslovima donacijama donekle pomogla i država (otud onaj prilog "gotovo" sa početka teksta), ali ključ je objektivno bila u snalažljivosti Sava Miloševića, koji je Asana izdejstvovao gotovo potpuno sam (priča se da u danima pred realizaciju transfera nije silazio sa telefona). Još jedan bitan "posao" odradio je Milošević davanjem samopouzdanja Slobodanu Uroševiću na poziciji levog beka, koji je odigrao fantastičnu polusezonu kada se upario sa Asanom na toj strani terena. Sve ovo pokazalo se kao odlično poslovanje, a to se najviše ogledalo u letnjim kvalifikacionim utakmicama.
Padali su redom Konahs Ki, platežni moćna Malatija i taktički potkovana i uigrana ekipa Moldea, kojoj je presudio onaj pogodak Nemanje Miletića posle Tošićevog kornera i uigrane akcije u petercu.
JESEN Taj gol označio je kraj novčanih problema, bar do zime. Od cele evropske jeseni na kraju je zarađeno 6.480.030 evra, s obzirom na to da su crno-beli slavili (580.000 evra za trijumf) u dva meča nad Astanom, a dva sa AZ Alkmarom odigrali nerešeno (190.000 evra za remi).
Što se Superlige tiče, tu je situacija bila promenljiva, ponajviše zbog kratke rotacije, jer uprkos dobrom lenjem prelaznom roku, Partizan nije imao novca da kupi dovoljan broj igrača za rotaciju, pa je praktično ceo teret pao na 13, 14 momaka od krvi i mesa.
Pored toga, nisu se svi dolasci pokazali kao uspešni, jer transfer Periše Pešukića i dalje nikom u široj javnosti nije jasan, a i Petar Gigić je precrtan krajem jeseni jer, kako je rekao Milošević, nema ono što je potrebno za ovakav klub. Takođe, Dinga je promašaj, pošto praktično da nije ni igrao u prvom delu sezone 2019/20.
Dakle, u Superligi, su crno-beli u 20 mečeva u domaćem prvenstvu ostvarili čak četiri poraza uz još dva remija, pa im Crvena zvezda beži čak 11 bodova, a podsetimo, na kraju sezone nema prepolovljavanja bodova, tako da je to isto kao da je tokom prošle zime večiti rival imao +22.
Međutim, i pored zaostatka, Grobari će uvek iz ove polusezone pamtiti osam osvojenih bodova u Ligi Evrope, sjajnu partiju protiv Mančestera u Beogradu i nesrećan poraz rezultatom 0:1, kao i trijumf nad Crvenom zvezdom u Humskoj 22. septembra, kada crveno-beli nisu uputili nijedan šut u okvir Stojkovićevog gola. Pamtiće se, nažalost, i ona tragedija u Hagu protiv AZ Alkmara, koja je srpski fudbal ostavila bez predstavnika u nokaut fazi Lige Evrope.
Možda i najvažniji posao ove jeseni, Partizan je ostvario prodajom Strahinje Pavlovića u Monako za 10.000.000 + 2.000.000 evra potencijalnih bonusa, čime je klub sebi obezbedio stabilno poslovanje bar do narednog leta, kada bi novi plasman u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja mogao da donese još novčanih i sportskih benefita velikanu iz Humske.
ZAKLJUČAK Savo Milošević je od prvog dana u klubu, kada je bio propraćen ozbiljnim skepticizmom od strane navijača, ali i pojedinih kolega novinara, naglašavao da želi da njegova ekipa igra ofanzivan fudbal, na gol više, što je na kraju krajeva i sprovedeno u delo.
Dobro, jeste da je u nekim situacijama takav stil igre naneo i štetu crno-belima (čitaj porazi od Voždovca, Čukaričkog i Napretka, kada su crno-beli jurili pobedu, povukli sve u napad, pa su iz kontri kažnjeni), ali je u dobroj meri vratio navijače na tribine stadiona.
Takođe, iako se mnogo priča o fantastičnoj učinkovitosti napadača i ofanzivnih vezista, pa i Saše Zdjelara koji je odigrao polusezonu karijere na poziciji zadnjeg veznog, mora da se naglasi da sa ovakvom odbranom crno-beli nemaju šta da traže na velikoj sceni, pošto praktično nijedan standardni prvotimac nema adekvatnu zamenu - Nemanju Miletića je na desnom beku menjao krilni fudbaler Aleksandar Lutovac, Slobodana Uroševića menjao je vremešni Rajko Brežančić, štoperi kao "bekap" imaju samo Vujačića, a Strahinja Pavlović je, kao što svi već znate prodat i od narednog leta više neće biti deo crno-bele porodice. Pojačanja, osim u špicu napada, gde je Sadik usamljen, a Asano se nije snašao na toj poziciji, treba tražiti u celom defanzivnom redu, ali i na zadnjem veznom, jer je poznato da za Šćekića ponude već pristižu, posebno iz Turske u kojoj je ovaj fizički nadmoćni crnogorski vezista već igrao.
Suma je zabetoniran na narednih par sezona, Sadik će biti otkupljen u junu za 1.700.000 evra, postaće najskuplji fudbaler u istoriji kluba, Natho će biti tu još dve i po sezone, a i Asano ima dugoročan ugovor. Osnova postoji, sada treba na njoj da se izgradi ekipa za najviše domete u domaćem prvenstvu, ali i za prezimljavanje u Evropi po prvi put od februara 2017. godine i onog poraza u Plzenju od Viktorije.
Šta će se sve dešavati u tek otvorenom zimskom prelaznom roku, ali i na pripremama crno-belih u Beleku od 13. do 27. januara, moći ćete da pratite ekskluzivno uz Espreso.co.rs, koji će vas kao i uvek prvi obaveštavati o svim dešavanjima sa lica mesta.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!