TRULEŽ I TERMITI POJEDOŠE REPREZENTACIJU: Da li je možda bolje ni da se ne plasiramo na EURO?

Srpska fudbalska reprezentacija se posle svih bolnih krošea, aperkata i niskih udaraca koje neprekidno prima i dalje nekim čudom nalazi u igri za plasman na Evropsko prvenstvo na kojem nismo bili još od 2000. godine i Belgije i Holandije. Kako to da nismo, verovatno bi upitao neko ko nije iz Srbije? Razloga je mnogo - trulež i kojekakvi termiti nataložili su se u sve moguće strukture našeg fudbala, kao što je slučaj i u svim ostalim delatnostima u Srbiji u kojima se može doći do neke veće zarade. Ozbiljna mafija u odelima, kao i sitni žickaroriši koji uništavaju karijere talentovanih fudbalera vedre i oblače i iznad naše najvažnije sporedne stvari. Nerezonske odluke vođene ličnim interesima, prodaja praznih priča, malverzacije, guranje takozvanih menadžerskih igrača, postavljanje nestručnih kadrova na odgovorne funkcije, skandali van terena, prepirke i ostale, nažalost, svakodnevne stvari su redovno dovodile do toga da naši najbolji igrači ili uopšte ne igraju za reprezentaciju ili kada igraju nisu ni bleda senka onih momaka iz najvećih klubova. Čast izuzecima.

Kada bi se nekako i plasirali na taj EURO, šta bi tamo mogli da očekujemo? Nove petarde, šestarde? Optimizma u neki ozbiljniji rezultat je sve manje. Čak i kada bi se možda i ostvario neki uspeh on bi bio slučajan, a ne plod nekog ozbiljnijeg rada ili plana. Koliko smo samo selektora izmenjali od samostalnosti? Koliko nam se igrača vrti kroz reprezentaciju i kakav to oni kvalitet poseduju da bi imali mesto ispred nekih daleko kvalitetnijih fudbalera? Novac u današnje vreme je ključni faktor, a zna se da se igrač veoma brzo afirmiše kroz reprezentaciju i da mu na taj način skače cena. Dolazi potom do transfera od nekoliko stotina hiljada ili miliona evra i tu se ugrade i ljudi i određeni ljudi iz senke dobijaju svoj udeo. U takvoj postavci stvari jasno je ni da onih 11 na terenu ne mogu da daju ni m od svog maksimuma, ali to je samo delić ovog našeg nesrećnog fudbalskog sistema.

Ako smo već pričali o bledim izdanjima naših vrhunskih fudbalera u nacionalnom timu (opet, čast izuzecima), ima tu nešto i do njih.

Znate ono, dođu iz inostranstva, malo posete familiju, malo drugare, malo potope splav i ajde ti, brale, treniraj ili igraj utakmicu sledeći dan? Kako kad ti se pečenje i pivo i dalje komešaju po stomaku od prethodnog dana?

Dalje, našim reprezentativcima treba da šefuje neko ko nema nikakav integritet, ko je tu jer je podoban i sluša, a ne jer je ne znam kakav fudbalski znalac.

U redu, od nošenja dresa sa nacionalnih grbom ne bi trebalo da ima veće motivacije, ali kad bi to bilo dovoljno selektori i treneri ne bi ni postojali, zar ne?

Ljudi koji su bili toliko jaki i koji su uspevali da u ovom raspadu iznesu selekciju na pravi način su neslavno završili. Zašto? Zar nije očigledno?

Iz određenih centara smo imali i pokušaje satanizacije tih koji su znali da rade svoj posao, za razliku od nekih.

Uspeh se ne prašta u našem slučaju. Primera je toliko da ih nema potrebe navoditi. Setimo se i izjava igrača koji su pričali da je od njih tražen novac kako bi nastupili za reprezentaciju.

Kult reprezentacije ne postoji još odavno, polako mu se gubi svaki trag. Postoje tu neki momci koji dođu i ne čuvaju se, koji poginu na terenu, a njihova manje slavne kolege zableje. Iako to neće priznati, naši najvredniji asovi gore u sebi zbog toga, verovatno i oni imaju granicu kada će recimo poput Nemanje Vidića reći - dosta je bilo ovoga!

O igri i da ne pričamo. Menjaju se formacije, i pozicije igrača kao od šale. Novi selektor za sada ima alibi, čovek rekao da hoće sve da isproba. Ali, opet se postavlja pitanje - zar ne bi čovek kojem je poverena reprezentacija već trebalo da ima znanje i ideju kako da unapredi priču? No dobro, sačekajmo, možda i sve to i donese neki rezultat. Koliko god situacija bila kriminalna, svakako da se ne bi trebalo ni predavati unapred.

Sve u svemu, ne miriše na dobro. Ukoliko prođemo taj baraž idemo na noge Englezima, Hrvatima i Česima. Eto i ti Česi su dobar primer. Većina vas ne bi znala ni da nabroji par igrača te ekipe, a kako stvari stoje, i oni će biti favoriti protiv nas ukoliko se plasiramo.

Jednoj mašineriji kakva je Engleska ne bi trebalo da predstavljamo veći problem na papiru, a na kraju dolazimo do Hrvata.

Potencijalni duel bi sa sobom nosio veliki nacionalni naboj. Tako iskusan tim i tako kvalitetan, ekstra motivisan protiv nas, koji nemamo odbranu. Ljudi, mi nemamo odbranu! Šta reći dalje... Možda bi bilo bolje da sačekamo još malo pre nego što se plasiramo na EURO. Da porastemo i da ponovo budemo poštena selekcija, ako je to moguće i dalje. Zapitajmo se da li nam je mesto tamo...

BONUS VIDEO:

(V.Š)