POGINUO CEO FUDBALSKI KLUB IZ REPUBLIKE SRPSKE: Loptu zamenili puškama, pa dali život za otadžbinu!

Javnosti i ljudima sa ovih prostora je prilično nepoznata činjenica da je ceo jedan fudbalski tim iz Podnovlja kod Doboja, položio život za Republiku Srpsku i srpski narod.

Reč je o Fudbalskom klubu Polet, gde je poginulo je čak dvanaest igrača tokom rata 1992-1995.

- Početak rata je bio i neka vrsta mobilizacije za fudbalere. Kada je srpski narod bio ugrožen, oni su loptu zamenili puškom. Čekao ih je najvažniji meč, u kojem je ulog bio mnogo veći od tri boda. Svi su se uključili u borbu, i veliki broj ih je izginuo braneći veru i otadžbinu - kaže, za "Novosti", Jovo Vukeljić, trener FK Poleta.

Sa početkom ratnih dejstava došlo je do prvih žrtava taj niz nije stao do kraja rata.

- Prvi je stradao, 1992. godine, Nebojša Grabovac (28), igrač sredine terena, neoženjen. Iste godine poginuli su i Dragan Bosić (24), igrač odbrane, neoženjen, pa Slavko Vukmirović (25), levi bek, otac jednog deteta, Dragan Radulović (27), igrač odbrane, Miloš Narić (29), igrač odbrane, otac dvoje dece koja danas igraju u istom klubu... Šesti igrač koji je izgubio život 1992. je Dragan Maksimović (23), napadač, otac jednog deteta, potom Slobodan Narić (23), igrač odbrane, i Đoko Narić (31), takođe odbrambeni igrač, otac dvoje dece - ispričao je Vukeljić.

- Svoj život za Republiku Srpsku dali su i Slavko Grabovac (22), desni bek, otac jednog deteta, pa Siniša Šaporac (25), igrač sredine terena, čije dete se rodilo mesec dana posle njegove pogibije. Zdravko Narić, u timu odbrambeni igrač, neoženjen, nestao je u bici na Vozući 1994. godine, i njegove kosti još nisu pronađene. Dvanaesti igrač Poleta koji je dao život za rodnu grudu je Zoran Tomušilović (27), otac dvoje dece. Kao komandir interventne jedinice "Vučijački orlovi", poginuo je od muslimanske ruke - po završetku rata. Ubijen je u Modriči 1996. godine - priča Jovo Vukeljić za Novosti.

Osim spomen-ploče na prostorijama kluba, nažalost, ništa drugo ne podseća na herojstvo ovih mladića, od kojih je najstariji imao 31, a najmlađi samo 22 godine. Ova priča o junaštvu Poletovih fudbalera ostala bi nepoznata široj javnosti da se za nju nije zainteresovalo Udruženje gardista Prve gardijske motorizovane brigade Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.

- Iz ovog primera jasno nam se oslikava celokupan odnos prema onima koji podneše najveću žrtvu za narod. Primer FK Polet govori o poziciji i odnosu države prema borcima i njihovoj žrtvi. Mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da se to promeni - kaže, za "Novosti", Mijodrag Ivanić, član Predsedništva Udruženja gardista Prve gardijske motorizovane brigada GŠ VRS.

Prema Ivanićevim rečima, boračka populacija nikada nije dobila status koji zaslužuje u RS, pa je upravo zbog toga pre nešto više od šest meseci osnovano Udruženje gardista Prve gardijske motorizovane brigade GŠ VRS. Za to kratko vreme njegovi članovi obavili su mnogobrojne aktivnosti u cilju poboljšanja uslova života nekadašnjih članova Garde, ali i održavanja plamena sećanja na heroje iz drugih jedinica VRS koji su svoje živote ugradili u temelje Republike Srpske.

- Formiranjem Udruženja gardista i preuzimanjem aktivnosti na prikupljanju informacija o broju pripadnika brigade, broju poginulih i ranjenih, njihovom posleratnom životu, za ovo pola godine postojanja došli smo do šokantnih podataka. Samo u okviru brigade, živote za Republiku Srpsku dalo je više od 250 njenih pripadnika. Posle rata, usled raznih uzroka, a najviše posttraumatskog sindroma, nastradalo je 50 pripadnika Garde. Skoro polovina ranjenih je na ivici egzistencije, a iza dvadesetak poginulih ostalo je pusto ognjište. Njihove kuće danas su zarasle i puste, kao nemi spomenici naše sramote - kaže Ivanić.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Novosti)