rekapitulacija
NESTALA JE ZVEZDAŠKA KRV: Kad novac i strani pasoš zamene ljubav prema klubu - dogodi se Bajern!
Neko će se složiti, neko ne, ali Vujadin Savić i Filip Stojković su bili stub svlačionice i glavni pokretač Zvezdaštva u svakom trenutku....
Crvena zvezda je deklasirana od strane minhenskog giganta i to je već svima dobro poznato.
Šest golova u mreži Milana Borjana jasno oslikava stanje na terenu, ali moglo je da bude i gore, mnogo gore.
I sam čuvar mreže crveno-belih koji je iako zvuči paradoksalno jedina svetla tačka ovog tima, svojom izjavom nakon meča je prilično slikovito dočarao svim ljubiteljima fudbala i navijačima kako stoje stvari.
- BIlo je ovde u prve dve godine dosta igrača koji su igrali srcem, nisu igrali za pare, kad igraš srcem mnogo više doprinosiš i imaš veću želju. Ima dosta igrača koji ne znaju šta je Crvena zvezda i da budemo realni, sve je to fudbal, ali realno oni su vanzemaljci. Igraju vrhunske utakmice, a kod nas dosta igrača uhvati i strah.
Eto, sve ono što jedna Zvezda treba da ima, preko noći je nestalo i upravo je to glavni razlog ovakvih evropskih izdanja.
Postavlja se pitanje ko je i zašto dopustio da to što je krasilo ekipu od dolaska Vladana Milojevića u klub jednostavno iščezne i onaj duh i borbeni stav postanu misaona imenica za ovaj prilično uplašeni sastav srpskog šampiona.
Neko će se složiti, neko ne, ali Vujadin Savić i Filip Stojković su bili stub svlačionice i glavni pokretač Zvezdaštva u svakom trenutku. Savić je nakon svakog teškog poraza prvi izlazio pred novinare i podignutom glavom govorio o problemima, tražio rešenje, priznavao krivicu, stajao iza svakog saigrač, a onda je sklonjen.
Još na letnjim pripremama u Austriji videlo se da nešto ne štima. Za izjave nije bio dostupan, po njegovom pogledu i ponašanju videlo se da to više nije to, da je blizu kraja, ali on je dostojanstveno "progutao" sve i za samo par meseci od kapitena tima je postao višak.
Slična situacija je i sa Filipom Stojkovićem. Skrajnut je u stranu, a na njegovo mesto došao Marko Gobeljić. Dobijao je Žule šansu početkom sezone, a bezbolan meč u Helsinkiju je bio i njegov konačan kraj. Ipak, znao je i on da će Marakanu morati da zameni nekim novim stadionom, ali njegova ljubav prema klubu se savršeno pokazala nakon utakmice sa Jang Bojsom i ulaskom u Ligu šampiona.
Iako van protokola, Stojković je pri poslednjem sudijskom zvižduku prvi uleteo u teren i uspeh proslavio sa takvom količinom emocija kao da je i on sam igrao tu utakmicu. Nakon meča, defileom na borbenom vozilu upriličen je ulazak u Ligu šampiona, a Stojković je opet bio glavni veseljak i sa šlemom na glavi po ko zna koji put pokazao prižvrenost svojoj drugoj kući. Već sutra, potpisao je za Rapid i svoje poslednje veče u Zvezdi je obeležio kao i dve prethodne godine - emocijom i strašću.
Od njihovog odlaska, svlačionica nema takve figure. Ne može Marko Marin koji je ceo život proveo u Nemačkoj da shvati onoliko koliko bi trebalo šta znači Zvezdin grb, ne može da oseća isto što i Vujadin Savić, niti da se raduje kao Filip Stojković.
Ne, ovo nije nikakva kritika upućena Marinu on je zasluženo kapiten ovog tima i poseduje ogroman kvalitet, već samo činjenično stanje. Zvezdina deca su jedna, a sve ostalo je druga priča.
Crvena zvezda u prvoj postavi više nema nijednog fudbalera iz svoje omladinske škole, a u celom timu samo su dva Veljka prošli kroz taj "dril" - Simić i Nikolić.
Ne mogu neki Portugalac, Argentinac, Holanđanin, Brazilac da ponesu teret koji nosi Zvezdin dres. Ne shvataju oni Večiti derbi, ne razumeju ni pesmu sa tribina, jednostavno ne vide svet oko sebe istim očima kao domaći igrači.
Jedino možda Boaći i Ben "razumeju" celu situaciju, tu su već poprilično dug period i oni znaju veličinu jedne Crvene zvezde.
Ali, stranci u klubovima su jedan deo modernog fudbala, to je i budućnost fudbala i sa tim ne možemo da se borimo. Zvezdi samo ostaje da ponovo uspostavi borbeni duh i sve ono što je imala u generaciji Savića, Stojkovića, Krstičića, Srnića i ostalih fudbalera koji možda nisu imali neki preveliki kvalitet, ali su svojim srcem i fanatičnom ljubavlju prema Zvezdi to kompenzovali.
Novac, strani pasoši, profesionalizam polako uzimaju fudbalu onu draž zbog koje smo i zavoleli ovaj sport - emociju, a Zvezda to nikada ne sme sebi da dopusti, ma šta god da se desi, jer onda to više neće biti Zvezda već nešto sasvim drugo.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!