ČOVEK KOJI JE UMRO DVA PUTA: Primio je dva gola, pa 50 godina ispaštao zbog zločina koji nije ni počinio!

Svetsko prvenstvo 1950. godine igralo se po prvi put bez finala. Glavni krivci za to bili su upravo sami Brazilci koji su od FIFA tražili novi sistem. Da se oforme 4 grupe, samo pobednici oformiće novu gde će svako imati po tri utakmice, onaj ko ima najviše bodova uzima titulu.

Utakmica sa tog takmičenja koja je najduže upamćena definitivno je ona između Urugvaja i Brazila. Meč još nije ni počeo, a Brazil je slavio, na ulicama fešta, gradonačelnik Rija održao je govor kao da je Brazil već pobedio, preko 175 000 ljudi došlo je na "Marakanu". Počelo je sjajno po njih, poveli su sa 1:0 u 46.minutu, a zatim je usledio preokret koji i dan-danas boli ceo Brazil.

Kod oba gola, a posebno kod drugog golman Brazila Moasir Barbosa je morao mnogo bolje da interveniše, ali da li je samo on zaista krivac? Bilo kako bilo, više nije bio živ za svoj narod.

Ni jedan jedini muk ne može da se poredi sa tim iz 1950. Jeziva tišina vladala je na stadionu.

Jutro narednog dana bolje da nije svanulo. Preko dvadeset samoubistava i nekoliko pokušaja. Barbosa danina nije izlazio iz stana. Miljenik navijača Vasko de Game poželeće da se nije probudio tog jutra. Kada je skupio hrabrosti da izađe na ulicu, nema čoveka koji mu nije dobacivao. Žene su deci govorile ''Vidiš sine, ovo je čovek zbog kojeg je ceo Brazil plakao.''

Nakon završene karijere u nižerazrednom klubu Kampo Grande vratio se u svoj Vasko u potrazi za novim poslom. Dobio je ulogu domara. Svaki dan je skidao mrežu sa prokletog gola gde je primio dva komada. Nakon što je donešena odluka da se drvena konstrukcija zameni čeličnom, Barbosa je uspeo da se preko svog prijatelja koji mu je jedini ostao iz Brazila dokopa konstrukcije gola. Narednog dana pravio je roštilj u svom dvorištu. Podložio je vatru konstrukcijom gola, i već sutradan sa svojom suprugom napustio grad.

Već u starosti, davne 1994. uoči Svetskog prvenstva u Americi odlučio je da posetio svoju reprezentaciju na jednom treningu i poželi im podršku. Doživeo je najveće poniženje u životu tada. Kada je mislio da su se ljudi malo smirili, i da na njega već u godinama gledaju drugačije, selektor Brazila Zagalo nije mu dopustio da uđe na stadion uz reči da je on čovek koji donosi nesreću.

Tog 7.aprila 2000.godine bio je vedar i raspoložen opisuje njegov prijatelj koji je proveo ceo dan sa njim. Prvi put od te nesrećne utakmice koja mu je život okrenula imao je osmeh na licu. Pomilovao je fotografiju svoje žene koja je umrla godinama pre njega, i zaspao sa osmehom. Više se nije probudio.

Na sahrani Barbose okupilo jedva 50 ljudi. Barbosino ime je indijanskog porekla i u bukvalnom prevodu znači ''onaj koji zadaje bol.''

U Brazilu najveća kazna za krivično delo je 30 godina zatvora. Za zločin koji nije počinio ispaštao je 50 godina...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/VAR tehnologija, Fejsbuk stranica)