saopštenje
"MARIN PREKO MILION EVRA, BORJAN 700 HILJADA... Zvezdin darodavac je uhapšen na aerodromu, a posle se samoubio"
Vuletić opleo po Crvenoj zvezdi
Potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan Vladimir Vuletić objavio je saopštenje u kojem se osvrće na brojne teme koje su interesantne srpskom fudbalu.
Saopštenje prenosimo u celosti:
- FK Partizan je otposlao Disciplinskoj komisiji FSS disciplinsku prijavu protiv sportskog i generalnog direktora FK Crvena zvezda zbog kršenja čl. 87. Disciplinskog pravilnika u vezi sa komentarisanjem i sudijskih odluka na poslednjem 161. Večitom derbiju. Držim da je ovaj član Pravilnika belodano i nedvosmisleno prekršen. FK Partizan će pomno pratiti rad ove Komisije posebno usled okolnosti da su prošle godine predsednici oba kluba bili kažnjeni, a klubovima oduzeta po dva boda u prvenstvu.
Ništa manje skandalozno nije ponašanje člana sudijske komisije Igora Radojčića, koji, pre nego je ova komisija uopšte održala sednicu, na jednoj sportskoj tv iznosi svoj stav u vezi sa spornom situacijom na utakmici. Ovo ponašanje je ozbiljno kršenje Etičkog kodeksa FSS i posao za njegovu Etičku komisiju.
„Samoobmana je“, veli Njegoš, „pogubna po ljude i po narode.“ Biblijsko samokažnjavanje jednog uvaženog doktora i njegovih sledbenika u kostreti, usled lošeg rezultata na poslednjem derbiju, deluje cinično u kakofoniji zaglušujućih glasova kako je FK Crvena zvezda „pokradena“. Ako je pokradena, čemu samokažnjavanje? Ako nije, čemu to bacanje zvezdane prašine javnosti u oči? Da li su izrazito skupo plaćena pojačanja FK Crvena zveda ostala bez registracije za Ligu šampiona? Da li se Marko Marin plaća preko milion evra po sezoni a Borjan 700.000 evra? Da li je Kafu u prethodnoj sezoni bivao plaćen 800.00 evra? Da li je jedan „idi mi – dođi mi“ igrač plaćen 2.5 miliona evra? Da li je istina da je FK Crvena zvezda za tri igrača, dakle, platila 4.5 miliona evra? Gde su danas skupe akvizicije Jirka i Meleg ako nisu na pozajmicama? Šta bi sa Čaušićem, plaćenim milion evra koji, na posletku, završi u Arsenalu iz Tule za 500.000 evra ili Ebisiliom, plaćenim 600.000 evra sa platom još toliko? FK Partizan nema taj luksuz da mu igrači, poput Ivanića i Bena ne budu ni u protokolu za evropske utakmice.
FK Crvena je zvezda licencirala 23 igrača (umesto 28) budući da nema nijednog igrača iz Omladinske škole u svom sastavu a sada traži izmenu pravilnika koji bi joj omogućio dovođenje više od 4 stranca. Zanimljivo je pitanje zašto je Zvezda baš inicirala 8 stranaca, zašto ne 7 ili 9? Pre nekoliko godina, imali smo akciju „5 minuta za spas srpskog fudbala“ a sada imamo novu akciju „8 stranaca za spas srpskog fudbala“. Nisu Partizanovi funkcioneri, već Zvezdini, govorili o sadašnjem predsedniku saveza kao o čoveku koji je direktno iz vrtića otišao na fakultet. Kada govorimo o tome ko je i kako ulazio u prvenstva, podsećanja radi, u prošloj sezoni je jedan pritvarani predsednik jednog kluba, iz grada „u kom nema laganje“, savetovao javno Zvezdu da odmara igrače za Suduvu i ne brine za utakmicu protiv njegovog kluba. Skauti FK Crvena zveda, širom Srbije, rasipnički nude desetine hiljada evra talentovanoj deci ne bi li ih privoleli da zaigraju za Zvezdinu Omladinsku školu a onda ta ista deca ne mogu ni da privire prvom timu usled nagomilanih stranaca. Da li tako izgleda Zvezdina bitka za fudbalsku budućnost Srbije? Gde su Zvezdini Pavlovići i Stevanovići? Znamo gde su Savići i Stojkovići. Nosilac formalne titule predsednika FK Crvena zvezda bi trebalo prevashodno da se zapita kakve mu to prelazne rokove obavljaju generalni i sportski direktor pa se onda samobičuju nakon prve utakmice u kojoj šesnaesterac ne seže do centra igrališta.
Nešto i o revizionizmu istorije. FK Crvena zvezda se diči se titulom* beogradskog pašaluka iz 1946. godine, koja je osporena na Upravnom i Prvom osnovnom sudu u Beogradu, zlehudo optužujući FK Partizan za nekakve „šajberovske titule iz 1986. i 1987.“ prećutkujući okolnost da je te dve titule ne Partizanu, nego baš Zvezdi, dodelio Slavko Šajber, da ih je Partizan osporio na sudu i dobio pravosnažnu sudsku presudu, da je kasnije taj isti Zvezdin darodavac Šajber uhapšen na jednom stranom aerodromu sa punom kesom zlatnika a nakon toga izvršio samoubistvo. Partizanu, dakle, nije Šajber dodelio ništa već nadležni sud, kao što duboko verujemo da će i ova titula* iz 1946. godine poznata pod nazivom „Zvezda Srbija – nikad Vojvodina“ Zvezdi sudski biti oduzeta.
Partizanu se, iz suprotnog tabora, konstantno spočitavaju nekakve ranije situacije u kojima je država neumereno uticala na njegove rezultate. Međutim, istina je, dakako, znatno složenija:
U šest godina vlade Mirka Marjanovića (1994-2000) FK Partizan je osvojio tri titule, dve FK Crvena zvezda a jednu FK Obilić. U istoj toj Vladi, sa druge strane, veliki zvezdaši su bili i tadašnji ministar omladine i sporta i ministar informisanja.
U teškim vremenima Borisa Tadića, kako se vajka Mijailović, potpisan je ugovor sa Gaspromnjeftom, tržišno orijentisanom kompanijom sa sedištem u Sankt Peterzburgu, sa 4.5 miliona evra na godišnjem nivou, koji je i danas na snazi. Postavlja se pitanje koji je tržišni interes imala ova ruska kompanija da sponzoriše FK Crvena zvezda koja je do 2017. godine evropske utakmice najbliže Evropi igrala u Nišu i Subotici? Istovremeno u tim istim teškim vremenima za Zvezdu, Partizan je, kao učesnik Lige šampiona, igrao bez generalnog sponzora, od EPS-a prihodovao ukupno 800.000 evra i to u struji i bio osujećen da već tada završi rekonstrukciju svog stadiona.
Da su u Zvezdi malo bolje informisani a malo manje maliciozni, ustanovili bi da žalba FK Partizan Apelacionom telu UEFA nije mimo volje i neočekivano „došla do Srbije“. Ne znaju pravno neuki dužnosnici FK Crvena zvezda da je autor te žalbe nju javno objavio (pa je tako ona „stigla u Srbiju“) pre nego što su ti isti tviter istraživački mediji objavili da je „cinkarenje“ nešto što se u anglosaksonskom pravu (po kojem pretežno sudi Disciplinska komisija UEFA) naziva pravnim precedentom pa se na to svako može pozivati a posebno nakon što je zastarelo za bilo kakvo aktuelno sudsko gonjenje. Međutim, ignorantia iuris nocet – nepoznavanje prava škodi, ma koliko životnog iskustva imali – stoji u saopštenju koje je potpisao dr Vladimir Vuletić.
BONUS VIDEO:
(Esperso.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!