LEGENDA IGRICE FOOTBALL MANAGER ZA ESPRESO.CO.RS: Zašto nisam prešao u Zvezdu ili Partizan - vrlo je jednostavno!

Smatrate li sebe zaljubljenikom u igricu Football Manager? Ukoliko je odgovor potvrdan, a ne znate ko je Žarko Marković, moraćete da idete na dopunsku nastavu.

Štoper koji je ovog leta kao kapitalac pojačao Radnik iz Surdulice, posle svega 10-ak minuta u dresu Inđije, povratnik u srpski fudbal posle decenije provedene u Rumuniji (Gaz Metan) i Kazahstanu (Kairat, navijači Crvene zvezde ga se dobro sećaju) i jedne sezone pauze zbog teške povrede kolena, ustalio se u prvoj postavi novog tima, koji je od njegovog dolaska, na tri utakmice koliko je Marković odigrao, osvojio četiri boda, a na dva meča mreža je ostala netaknuta.

Pored njegovih magičnih ocena na nekim starijim verzijama već pomenute fudbalske video igrice, to je dovoljno svedočanstvo o njegovom kvalitetu, ali na početku razgovora koji je vodio sa nama, odmah je pokazao jednu osobinu velikih ljudi - skromnost:

- Iskreno, nikad nisam sebe kupio na Manager-u. Dosta sam igrao tu igricu, sve dok nije 2014. godine postala prekomplikovana, ali retko sam igrao sa našim klubovima, pa nisam imao priliku da dovodim sebe. Ne mogu tačno da ti kažem, ali mislim da su me 2014. godine kontaktirali sa jednog FM foruma, a ja sam na prvu loptu odbio da dam intervju, jer sam mislio da se neko šali sa mnom. Onda su oni meni poslali zahteve ljudi koji traže da čuju moju priču. Bio sam proglašen za "best buy" u celoj igrici, tek tada sam video koliko joj ljudi u Srbiji ozbiljno pristupaju. Iskreno, morao sam da prestanem i kada sam dobio porodicu, a do tada sam bio pravi zaluđenik za tu igricu. Igrao sam je šest godina zaredom. Iskreno, nisam ni obraćao pažnju na svoje ocene, bilo mi je glupo da to gledam.

Interesovalo nas je da li je on primetio da ga ljudi skautiraju za igricu.

- FM plaća ozbiljne skaute koji dolaze, gledaju mečeve. U to vreme kada su mi ocene, kako ti kažeš, bile najbolje, igrao sam u Gaz Metanu. I nisu samo skauti ti koji daju ocene, već postoje ozbiljne skauting platforme, koje koriste i timovi u pravom životu.

Njegova specijalnost u igrici bila je, osim sjajne igre u odbrani, odlične brzine za čoveka od 204cm, postizanje golova glavom posle kornera. Bilo je dovoljno staviti ga na prvu ili drugu stativu, "reći" izvođaču tamo da centrira i 15-20 golova u sezoni je bilo zagarantovano, u koji god tim ga doveli.

- Neke stvari nisu bile baš realne. Ja samo ponekad dajem gol, jer se dueli svode na držanje rukama, blokove. Što se tiče defanzive, siguran sam da su bili u pravu, a-ha-ha.

Na našu konstataciju da je komotno mogao da se "kupi" i u Barsu, Real, Mančester Siti i ostale bogataše modernog fudbala, samo se blago nasmejao. A, kada smo mu rekli da je veoma popularan širom sveta među zaljubljenicima u ovu igru, opet je pokazao ogromnu dozu skromnosti.

- Eto, to nisam znao. Drago mi je zbog toga, baš nisam imao pojma.

Vratili smo se malo i do stvarnog sveta. Prve korake Marković je napravio u Crvenoj zvezdi.

- Imao sam sreće, jer se u tom momentu ozbiljno radilo samo u Zvezdi i Partizanu, a crveno-beli su me odabrali kao klinca. Doduše, i nisam imao sreće, pošto me nikada nisu prekomandovali u prvi tim, ali sam odatle otišao u Sopot kod Vladana Lukića. Igrao sam Srpsku ligu godinu dana, pa prešao u BASK, tadašnjeg drugoligaša, odatle sam otišao pravo put Rumunije.

Kakav je bio rumunski fudbal za tebe, kako je u Gaz Metanu?

- Sjajan je, i veoma medijski propraćen. Imaju veliku dozu fanatizma prema ovom sportu i imaju čak tri televizije koje se bave samo sportom. Bave se baš ozbiljno, tamo svaki klub ima sredstva od TV prava. Svaka utakmica se prenosi, nebitno ko igra. Za svaku poziciju na tabeli na konto toga dobijaš novac, evo, ja sam dva puta bio šestoplasirani, klub je oba puta dobio skoro 2.000.000 evra. Pred svaku utakmicu imaš emisiju, posle svake utakmice isto, tereni su odavno unapređeni. Jako su organizovani. Pratim ih i poslednje dve godine, ali vidim da su uveli neka pravila da moraju da igraju mlađi igrači. U Rumuniji, kao što će, vidim, biti i kod nas, uvedeno je to pravilo da moraju da igraju dva mlađa domaća igrača mlađa do 21 godine, pa se sada piše peticija da se to ukine. Iskreno, mnogo puta se dogodi, pošto je poenta da ti igrači treba da počnu meč, a samo jedan ga završi, da trener izvede tog klinca u 10. minutu i uvede iskusnijeg igrača samo kako bi ispoštovao pravilo.

Nastavio je o Rumunima.

- To im je malo pokvarilo ligu, ali ja imam veoma lepa sećanja na nju. Imam puno prijatelja, i dan danas putujem tamo, dolaze oni kod mene. Stadioni su ispunjeniji nego ovde, ali veća je i zemlja. Ima ih 20.000.000.

Posle Rumunije, otišao je u kazahstanski Kairat, sa kojim je čak onomad izbacio Crvenu zvezdu u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

- Ljudi ovde, osim fudbalera, nisu znali gotovo ništa o kazahstanskom fudbalu pre nego što smo mi došli na Marakanu i pobedili. Tamo je liga imala samo 12 ekipa, sada je proširena na 14, a ulaže se mnogo. Jedini problem je ta klima, pošto do marta bude -10, pa je malo problem napraviti i održavati stadione.

Interesovalo nas je kako se uopšte dogodilo da igrač njegovog kalibra završi u Kairatu.

- Igrao sam u Rumuniji i počeo sam da pregovaram sa tadašnjim šampionom Kazahstana, Šahtjor Karagandijem. Trener je potencirao jako specifičan stil fudbala, sa tri visoka štopera od dva metra. Te sezone su izbacili Seltik iz Lige Evrope, on je imao taktiku da se bazira samo na prekide, da se sa svakog dela terena centrira, da se iz svakog auta ubacuje lopta ispred gola, a ja takav fudbal ne volim. To se u Srbiji zove "džokanje". Ja volim da igram fudbal, volim da spustim loptu, iako sam visok 204cm. Zato, malo sam odugovlačio, kada me je kontaktirao Kairat. Njihov tadašnji trener Vladimir Vajs insistirao je da dođe u Beograd da me upozna. Upoznali smo se, izložio mi je njihov projekat, sa čim sam se ja saglasio već posle pola sata. Ispostavilo se da je to pun pogodak. Taj klub je organizovan kao Real Madrid. Od baze za trening, preko putovanja, do opreme.

Malo nam je pričao i o samoj državi Kazahstan, u kojoj je baš u četvrtak gostovao Partizan i pobedio Astanu sa 2:1 golovima Umara Sadika.

- Mnogo je čudno, ali u dobrom smislu. Potpuno jedan drugačiji svet od naše zemlje. Almati je najveći grad, izgleda kao Los Anđeles, ali čim izađeš deset kilometara izvao njega, do obližnje varoši, izgleda kao da si se vratio deset godina u prošlost. Dobro, i tu po ulicama ima Rendž Rovera i takvih stvari, ali je neverovatna razlika. Velika su i bogata zemlja, iznajmili su pola teritorije Rusima i Amerikancima za razna istraživanja. Na gostovanje putuješ 2-3 sata avionom. Interesantno, pre par meseci predsednik Nazarbajev je dao ostavku, a oni su glavni grad, Astanu, nazvali po njemu Nursultan i sada je opet Alma-ata (Almati) glavni grad.

Kada je trebalo da igrate sa Zvezdom, po srpskim medijima bilo je čak i podsmeha.

- Bilo je tekstova koji su pozivali na oprez pre utakmice, a u 90 odsto slučajeva pisalo se jako potcenjivački. Prozivali su nas na bazi filma Borat itd. Pre utakmice, ja nisam želeo da dajem puno intervjua, jer sam baš želeo da odigram utakmicu. Nakon utakmice sam davao, čak sam i rekao da smo mi očekivali da pobedimo. Sam Grof Božović je rekao da je u obe utakmice trebalo da bude 8:1 za nas. Ovi iz Zvezde, kao i navijači, su tek kada smo izašli iz autobusa, uniformisani u italijanskim odelima, izašli na gledanje terena, uvideli da mi nismo toliko neozbiljni. Počeli su da nam zvižde, ali su vrlo brzo utihnuli. Kada smo poveli sa 2:0, publika je krenula da vređa sopstvene igrače, kao što to obično i biva ovde. Iskren da budem, to je glavni razlog zašto sam dva puta odbio da dođem u Zvezdu i Partizan - otkrio je ono što je kopkalo sve zaljubljenike u Football Manager sa naših prostora, pa nastavio:

- Drugo, bio sam veoma zadovoljan u Kairatu, finansijski ozbiljnom, navijači su me voleli, imao sam totalnu podršku i jako sam se dobro osećao. Sama situacija ovde, izuzimajući Zvezdu i Partizan koji sad prave velike uspehe, bila je alarmantna. Izgubio se taj mit o fudbalskim klubovima, a ja nisam hteo da dolazim da ginem za neki tim, a da me onda vređaju zbog lošeg dana, ili jednog lošeg poteza. U dogovoru sa suprugom odlučio sam da ostanem, cilj mi je bio da završim karijeru u Kairatu, što bi se dogodilo da se nisam povredio. Čak i kada sam pregovarao sa Zvezdom, gazda Kairata se usprotivio, ponudio mi novi ugovor, tako da sam ostao tamo. Međutim, imao sam taj peh, povredu, loše dijagnoze - rekao je Marković, pa objasnio kako su ga loši doktori gotovo koštali karijere:

- Jako dugo sam ostao povređen. Nadrljao sam, bio sam u Italiji, u Nemačkoj, svaki doktor mi je radio nešto drugo, a ja sam imao koštani edem. To je problem na hrskavici, svi su ga videli, pričali da to ne boli, a na tom mestu ti istruli koska. To sam uspeo da oporavim kroz krv, neke vitamine. Jedan mladi doktor iz Splita Zoran Tocilj dao mi je dijagnozu, izlečio me je bez operacija. Pre nego što sam upoznao njega, hteo sam da ostavim fudbal zbog nervoze i bola, ali kada sam video da je uspeo da me izleči, rešio sam da se vratim fudbalu, a zbog porodice odlučio da nastavim u Srbiji. Nisam bio preterano ambiciozan, bilo mi je daleko da se vratim u Rumuniju odakle je bilo nekih ponuda, jer u novembru dobijam još jednog sina. Potpisao sam za Inđiju, gde sam odigrao 12, 13 minuta protiv Napretka, prošao pripreme sa njima, ali oni su već imali ustaljen tim, pa sam odlučio da ne sedim na klupi polusezonu. Nešto nije bilo kako treba u konekciji između mene i glavnog trenera, pa sam rešio da odem u Radnik.

Imao je sreće što je došao kao slobodan igrač, pa je tokom istog prelaznog roka mogao drugi put da promeni sredinu.

- Sada do kraja sezone moram da igram za Radnik, pa sam odlučio da dođem ovde uz veliku želju kluba iz Surdulice. Odmah sam krenuo da igram, klub je jako organizovan, pozitivno sam iznenađen. Imaju lep stadiončić, nisam očekivao da u Srbiji može da bude tako organizovan klub. Našli su mi apartman tamo, tamo živim, dan ti se svodi na jutarnju kaficu, trening, jedan, drugi, ručak, odmor, šetnju. Lakše je skoncentrisati se, mnogo imaš više vremena za razmišljanje o utakmici, pa se malo prošetaš po Vlasinskom jezeru. Ne možeš da veruješ, otkako sam tamo došao, nikad nisam lepše spavao. Promenio nam se trener, videćemo kakva će biti reakcija ekipe.

Inače, njegov Radnik u subotu popodne od 18 časova u Surdulici igra meč sa TSC iz Bačke Topole, tako da, eto, iako Žarko nikada nije dospeo u redove "večitih" rivala, upravo bi na tom meču mogao da im pomogne i otkine koji bod vodećem timu na tabeli.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)