ESPRESO ANALIZA: Japanski brzi voz stigao na peron Prokopa, teniser Miletić je natčovek, Umar Krauč, a tek Suma...

Veliko veče za Partizan u Humskoj, pošto je sa 3:1 pala turska Malatija za koju igraju (doduše, nisu počeli meč) asovi poput Gohana Torea i Giljermea.

Navijači su uživali u rapsodiji crno-belih, neretko uzvikivali imena pojedinaca (Bojan Ostojić, Nemanja Miletić, Umar Sadik, Sejduba Suma), a samo par minuta pred kraj meča se strepelo da desetine šansi neće biti dovoljne za trijumf od dva gola razlike.

Kao što ste već i navikli posle velikih evropskih mečeva koje igraju naši klubovi, vreme je za Espreso analizu svih igrača koji su na ovoj utakmici učestvovali.

Prvo, prisetimo se najzanimljivijih detalja:

Vladimir Stojković - Nije imao puno posla, a kod gola koji je primio nije mogao mnogo da uradi. Bio je, kao i uvek, veoma aktivan u raspoređivanju svojih saigrača, sa kojima je pokazao zavidno razumevanje stavivši ih doslovno "na džojstik", pa u defanzivi crno-belih, osim u par navrata kada je u igru ušao Gohan Tore, nije bilo gotovo nijedne rupe.

Nemanja R Miletić - Crno-beli "teniser". Nekoliko dana pre ove utakmice, doživeo je tešku povredu skočnog zgloba na meču sa Mačvom, pa se na Instagramu "pohvalio" time da mu otok izgleda kao teniska loptica, bez preterivanja. Kako je sam rekao, zahvalivši se medicinskom timu Partizana, tri dana pred meč je radio na oporavku noge, a kada se pojavio na terenu, delovalo je kao da se povreda nikad nije ni desila. Odigrao je utakmicu kao natčovek, bio je čak i začetnik akcije kod prvog gola, kada je dodao loptu Sejdubi Sumi.

Bojan Ostojić - Dok je bio u igri, Malatija nije napravila gotovo nijednu šansu (osim one stative Torea). Na nesreću, povredio je primicač, ali kako je danas objavljeno, povreda nije teže prirode, pa se može očekivati i da zaigra u revanšu u Turskoj. Nekoliko minuta posle njegovog napuštanja igre, pao je gol za Turke.

Strahinja Pavlović - Uslovno rečeno, krivac za taj gol, jer nije dovoljno dobro skočio, pa je na taj način dozvolio Čebakeu da matira nemoćnog Stojkovića glavom sa nekoliko metara. Osim toga, imao je par nesigurnih poteza, ali ga je u tim slučajevima "pokrio" Urošević. Naravno, bilo bi potpuno pogrešno kritikovati dečaka od 18 godina, pred kojim je još mnogo napredovanja i učenja, a sama činjenica da se u ovako važnoj utakmici našao među prvih 11 mnogo govori i o njegovoj zrelosti, ali i spremnosti Sava Miloševića da se okrene klincima.

Slobodan Urošević - Možda i najbolja partija u crno-belom dresu. Osim što je u nekoliko situacija odlično pokrio Pavlovića, bio je dobar i u ofanzivi, izbacivši Sumu, koji je Asanu namestio zicer. Doduše, tek u drugom poluvremenu se potpuno ofanzivno opustio, ali defanziva je ovog puta bila besprekorna.

Saša Zdjelar - Tihi heroj ovog trijumfa. Kao i gotovo uvek kada se on ne primećuje, Partizan pojede protivnike na sredini terena. Zadnji vezni crno-belih je, osim besprekornog pokrivanja prostora i konstantnog "nerviranja" protivničkih veznjaka i napadača, imao i nekoliko "pirlovskih" dodavanja, od kojih će najzapamćenije ostati ono iz prvog poluvremena, kada je dijagonalom preko pola terena stvorio sjajnu šansu za svoj tim.

Aleksandar Šćekić - Savo Milošević je na fantastičan način iskoristio njegove fizičke karakteristike, što nijedan trener pre nije uspevao da uradi u tolikoj meri. Pored Zdjelara je stasao u jednog od najpouzdanijih igrača Partizana, koji je presekao toliko akcija u korenu da nismo čak uspeli ni da izbrojimo. Imao je nekoliko odličnih izleta i u ofanzivi, možda je mogao u nekim situacijama da bude malo odlučniji, ali ako ovako nastavi, on i Zdjelar bi mogli da budu novi Everton i Jevtović u napadu na trofeje i evropsku jesen ove sezone.

Zoran Tošić - Jedan od najboljih projekata prof dr Marka Stojanovića, kondicionog trenera Partizana. Popularni Bambi nije bio u ovako dobroj fizičkoj spremi još od dana provedenih u CSKA, a za to Grobari verovatno mogu da se zahvale neortodoksnim metodama već pomenutog Stojanovića, koji je gotovo svakodnevno radio sa njim na pripremama, kada je "fizika" u pitanju. Svih 90 minuta trčao je kao da ima 22, a ne 32 godine. U jednom momentu umalo da iznudi penal, ali ruski sudija se nije odlučio da pokaže na belu tačku, iako elemenata za to možda i jeste bilo.

Sejduba Suma (igrač utakmice po mišljenju naše redakcije) - Toliko osporavan, toliko puta je potencirano na njegovom slabom zalaganju na treninzima, toliko puta mu je prebacivano što je najskuplje pojačanje u istoriji kluba, ali sada možemo i zvanično da kažemo: Grobari, dočekali ste čoveka zbog koga će možda i veliki Leonardo da bude zaboravljen. Kada god je lopta bila kod njega, činilo se da je odbrana Malatije na pogrešnoj nozi, delovala je bušna kao švajcarski ementaler, što su krilni fudbaleri crno-belih na fantastičan način koristili. Njegovi pasovi na ovom meču imali su oči, a kod prvog gola mu se lopta koju je poslao Nema Miletić doslovno zalepila za grudi.

Filip Stevanović - Jedan od najvećih, ako ne i najveći biser srpskog fudbala dobio je priliku od Sava Miloševića (dobiće ih još mnogo) da po prvi put započne jedan ovakav meč. Videlo se da su mu se noge zbog pozitivne treme "vezale u čvor" u nekim momentima, a na poluvremenu je zamenjen iz dva razloga. Prvi je već opisan, a drugi je taj što je imao žuti karton, čime je trener rodom iz Semberije pokazao svoju taktičku zrelost, bacivši u vatru novajliju Asana. Svi već znaju kako se to završilo. Pred njim su još mnoge, mnoge ovakve utakmice, pa je jasno da

Umar Sadik - Momak koji posle ove utakmice zaslužuje nadimak "tamnoputi Piter Krauč". Njegov pogodak u prvim minutima bacio je ceo stadion u delirijum, a svaki njegov kontakt sa loptom u završnoj trećini bio je nerešiva enigma za defanzivce Malatije. Kako se neretko moglo čuti među okupljenim fudbalskim ljubiteljima, kada primi loptu deluje kao da će da se saplete, da padne (baš poput Krauča), ali onda napravi potez dostojan mnogo jačih fudbalskih sredina nego što je ova naša i matira celokupnu odbranu. Ume da igra leđima okrenut golu, ume da prodre i prsima unapred, a u momentu kada ga je jedan defanzivac sapleo u izglednoj situaciji, pokazao je veliku odlučnost jer je preorao gotovo 20 metara na "sve četiri", čime je zaslužio ovacije celog stadiona.

Izmene:

Takuma Asano (od 45. minuta) - Japanski brzi voz je konačno stigao na peron (već decenijama nedovršene) Železničke stanice Prokop, koja se nalazi tik uz Partizanov stadion. To je najbolji način da se opiše momak koji je u Humsku došao iz Partizana. Čovek koji je na 50 metara za samo 0.4 sekunde sporiji od Juseina Bolta najbrži je igrač koji je ikada kročio na srpske travnjake. Pre gola koji je postigao, ušao je u dve sjajne šanse, ali mu ih je golman Farnole maestralno odbranio. Međutim, da pored brzine ima i zavidnu fudbalsku inteligenciju pokazao je u trećoj zicer situaciji, kada je sačekao da tamnoputi čuvar mreže padne na zemlju, posle čega je jednostavno plasirao loptu u gornji deo gola i doneo velikih dva gola prednosti svom timu. Ako ovako nastavi, postaće jedan od najboljih Partizanovih poslova na transfer pijaci u trećem milenijumu.

Igor Vujačić i Ognjen Ožegović su na terenu proveli premalo vremena da bi se dao sud o njihovoj igri.

Za trenera Sava Miloševića i njegov način motivisanja, taktičke postavke, komunikacije sa ekipom imamo samo reči hvale. Na treninzima se više ponaša kao engleski "menadžeri", nego kao trener kontinentalnog određenja. Sa igračima glavnu reč tokom rada sa loptom vodi njegov pomoćnik Milan Đuričić, jedan od tvoraca generacije Zlatnih Orlića, što se za sada pokazuje kao dobitna kombinacija. Naravno, sezona je tek počela, tako da ćemo videti kako će se cela ekipa ponašati kada počnu prve oscilacije u formi, kojih će, jasno je, biti.

Naredni meč na programu je sledećeg četvrtka u Turskoj, a bitno je samo da igrači Partizana ne polete previše! To bi moglo da im se obije o glavu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)