Srušio je svoju Zvezdu u finalu, batalio fudbal i zaposlio se u pekari na Novom Beogradu! Razlog za to je genijalan

Fudbal neretko napiše priče dostojne holivudskih filmova. Takva je i ova - priča o čoveku za kog mlađe generacije ne znaju, a starije ga se verovatno sećaju po legendarnoj utakmici na stadonu Partizana, tadašnjem JNA, kada je Borac iz Banjaluke osvojio prvi i jedini domaći trofej u velikoj Jugoslaviji.

Bila je to 1988. godina, zvezdaši će zauvek pamtiti onaj penal koji je Dragan Stojković Piksi promašio, tačnije, pokušaj "Panenke" koji mu je odbranio pokojni Slobodan Karalić, što je bilo dovoljno za titulu Kupa tadašnje velike države.

Međutim, nije to tema, o tome se već mnogo pisalo, ali o "osmici" Borca Božuru Matejiću, ne zna se gotovo ništa. On je od 1984. do 1990. branio boje ovog kluba, postao njegova živa legenda, a na tom meču njegovo prisustvo na sredini terena donelo je značajnu prevagu Banjalučanima.

Nije postigao gol, nije ga ni direktno namestio, ali je svojim dugim nogama i velikim radijusom kretanja sjajno zatvarao prilaz ka svom golu, a otvarao ga prema protivničkom.

Uoči finala, na naslovnim stranama svih novina bio je upravo on. Pričalo se o njemu kao plavokosom klincu koji se divi Duletu Saviću, kao nekom ko je zajedno sa nekolicinom igrača te Zvezdine generacije skupljao lopte tokom seniorskih mečeva na Marakani.

Eto, deset godina kasnije dobio je priliku da predvodi banjalučki Borac protiv svog voljenog kluba u meču za najdraži trofej.

Iako rodom iz Prokuplja, omladinski pogon je prošao upravo u Zvezdi.

Po odlasku iz Borca prešao je u španski Kasteljon, gde se nije naigrao, ali je uspeo da zaradi dovoljno novca da skući sve članove uže familije, a odatle se vratio u Srbiju, tačnije u FK Zemun, u kom je i završio karijeru 1992. godine.

- Počeo sam igrajući za Crvenu zvezdu, od petlića do prvog tima. 1982. sam otišao u Rad, odatle sam se preselio u Banjaluku. Tadašnji trener Borca Đorđe Gerum me je doveom insistirao je da dođem, što sam prihvatio i ostao do 1990. godine. Taj period pamtim po osvojenom Kupu i pobedi nad Zvezdom u finalu. Najveći uspeh kluba u istoriji. Godinu dana kasnije smo ušli u Prvu ligu, koja je bila u rangu italijanske Serije A - rekao je u jednom intervjuu za klupski portal banjalučkog Borca.

Od tada, pa sve do sredine prve decenije trećeg milenijuma, gubi mu se svaki trag, da bi odjednom među žiteljima novobeogradskih Blokova, i to onim mlađim, počelo da se priča da fudbalska legenda stare Jugoslavije radi u jednoj lokalnoj pekari.

Da stvari budu još interesantnije, odabrao je noćnu smenu. Kada su ga lokalci upitali zašto se odlučio za život među radničkom klasom, umazan brašnom, kečapom i korama za burek, on je jednostavno odgovorio:

- Ne mogu da sedim kući i ne radim ništa. Dosadno mi je - preneli su meštani za Espreso.co.rs.

Kako smo saznali, u poslednjih par godina je odustao od noćne smene, ali ako su naše informacije tačne, i dalje je zaposlen u istoj pekari, samo što sada radi dostavu.

Do njegove izjave nismo uspeli da dođemo, kategorički je odbio da razgovara za beogradske medije (čuli smo da želi da priča samo za nekadašnji SOS kanal), ali se svojevremeno oglašavao za klupski sajt banjalučkog Borca.

Tu je pričao i o malom fudbalu, pošto se za njega tvrdi da je na petoparcu bio čak bolji nego na travnjaku.

- Igram rekreativno mali fudbal, par termina mesečno sa drugarima, ali to je sve što se tiče mog igranja ovog sporta. Nikad se njime nisam bavio profesionalno - istakao je Matejić u izjavi za klupski sajt.

Evo i njegove statistike iz profesionalne karijere koja je trajala deset godina.

FUDBALSKA KARTICA BOŽURA MATEJIĆA

Rođen: 20.12.1963. u Prokuplju. Pozicija u timu: vezni fudbaler. KARIJERA: - 1982/83: Crvena zvezda; - 1983/84: Rad; - 1984 - 1990: Borac Banjaluka; - 1990/91: Castellon (Španija); - 1991/92: Zemun. PRVOLIGAŠKA STATISTIKA: 33/3. - 1989/90: 28/3; - 1991/92: 5/0.

BONUS VIDEO: