ŠTA VAM JE, TO JE SVE NORMALNO: Pokušali smo da ih potisnemo iz sećanja, ali ovi porazi će nas boleti do groba!

Opet se desilo ono što mnogo boli. Težak poraz srpskog nacionalnog tima, koji nije ništa bezbolniji iako se dogodio mladoj reprezentaciji.

Posle onog katastrofalnog rezultata protiv Ukrajine u Ljvovu (Lavovu, kako neki kažu) kada smo poraženi sa 0:5 od izabranika Andreja Ševčenka, mislili smo da će mnogo više vremena proći do narednog fudbalskog debakla nacije koja s vremena na vreme diše zbog ove igre, ali smo se gadno prevarili.

Došla je utakmica Orlića sa Nemačkom, reprezentacijom koja po imenima na papiru nije toliko jača od Srbije predvođene Jovićem, Živkovićem, Milenkovićem, Lukićem...

Izabranici Gorana Đorovića primili su šest golova, dali samo jedan iz penala, poprilično slučajan i na taj način ostali bez ikakve šanse za polufinale Evropskog prvenstva u Italiji i San Marinu.

Taj poraz naterao nas je da se setimo svih debakla koji će nas večno boleti, kojih ćemo se sećati čak i ako bi se dogodilo da se jednog lepog dana okitimo titulom svetskog prvaka (da, znamo kako zvuči).

Nećemo ići previše u prošlost, pošto u vreme stare Jugoslavije nikada nismo poraženi nekim kolosalnim rezultatom, već naša priča počinje skoro deceniju posle njenog raspada.

I to utakmicom sa nekadašnjim sugrađanima, a sada komšijama Hrvatima.

Hrvatska 2:6 (Kvalifikacije za EURO 2000 za mlade, Humska 1)

Tada su grupe kvalifikacija za U21 reprezentacije bile identične grupama za seniore. Mladi Hrvati su poveli sa 1:0, Vladimir Ivić je izjednačio na 1:1 te 1999. godine na tadašnjem stadionu JNA, ali je onda isti igrač pred kraj prvog poluvremena dobio crveni karton. Deranja je doneo novu prednost komšijama, Saša Ilić poravnao, ali su Šokota, Deranja i Mikić zapečatili sudbinu našeg nacionalnog tima i doneli svojoj naciji veliko slavlje od 6:2.

Holandija 1:6 (EURO 2000 za seniore, Roterdam)

Ima li potrebe pričati o ovoj utakmici, kada smo prvi put na najvećoj sceni shvatili šta znači da niste velika Jugoslavija, već samo mala zajednica Srbije i Crne Gore. Holanđani na čelu sa magičnim Patrikom Klajvertom tada su nas razbili. On je dao tri gola, pisana su mu čak i četiri dok nije ustanovljeno da je Govedarica smestio loptu u sopstvenu mrežu. Savo Milošević, aktuelni trener Partizana, postigao je počasni pogodak i to na prazan gol, kada je pitanje pobednika uveliko bilo rešeno.

Azerbejdžan 1:2 (Kvalifikacije za EURO 2004, Baku)

Azerbejdžanci su nam uzeli bod u Podgorici, a onda su pokazali upornost i golovima Gurbanova iz penala u 88. minutu i Ismalijeva u nadoknadi vremena napravili preokret i zabeležili tek drugu pobedu u istoriji u kvalifikacijama za EP, prethodno su 1999. savladali Lihtenštajn. Pobeda nad Srbijom i Crnom Gorom bila je jedina za Azerbejdžan u ovim kvalifikacijama, a izabranici Dejana Savićevića na kraju su zauzeli tek treće mesto u kvalifikacionoj grupi.

Argentina 0:6, Australija 1:5 (Olimpijske igre 2004, Patra)

U gradu Patri na Peloponezu, oko 4 sata udaljenom vozom od Atine, mladi fudbaleri Srbije i Crne Gore doživeli su surovo vatreno krštenje na Olimpijskim igrama. U meču prvog kola olimpijskog turnira, favoriti za osvajanje zlatne medalje, Argentinci, su totalno potukli oslabljen sastav SCG sa 6-0, a moglo je da bude i gore. U narednom kolu, sa 5:0 poraženi smo od Australije i tako smo na najgori mogući način vraćeni u surovu realnost, posle osvajanja drugog mesta na EP za mlade iste te godine.

Argentina 0:6 (Mundijal 2006, Gelzenkirhen)

Ovoga se skoro svi sećaju. Tada je Ilija Petković dobio pogrdan nadimak Šestko, pošto su nas Karlos Tevez, Leo Mesi i drugari odučili od fudbala. Još je i Mateja Kežman dobio crveni karton koji je sve dodatno otežao, a kao epilog svega, poraženi smo i od tada neafirmisane Obale Slonovače sa 2:3 u poslednjem meču.

Estonija 1:3, (Kvalifikacije za EURO 2012, Beograd)

Neslavni debi Vladimira Petrovića Pižona na klupi Srbije posle smene Radomira Antića. Vođstvo Srbije golom Žigića u 60. minutu, anulirano je u 63. preko Konka, u 78. minutu Vasiljev dovodi Estonce u vođstvo, a kolaps "orlova" zapečatio je Aleksandar Luković autogolom u nadoknadi. Bilo je to samo nekoliko dana pred onaj ozloglašeni meč u Đenovi koji nikad nije ni odigran, tako da je sudbina našeg nacionalnog tima tad već bila zapečaćena.

Belgija 0:3, (Kvalifikacije za SP 2014, Beograd)

Jedan od najubedljivijih poraza na domaćem terenu u kvalifikacionim mečevima. Igra Srbije je obilovala šansama tokom prvih sat vremena, promašivao ih je ponajviše Zoran Tošić, a onda je usledio raspad sistema. Bio je to nagoveštaj da će srpski fudbaleri Mundijal u Brazilu gledati samo na televiziji. Kristijan Benteke je bio junak tog meča.

Nas je bolelo dok smo pisali ovaj tekst, ne znamo kakve su bile vaše emocije. Pišite nam u komentarima ako se setite nečega čega mi nismo...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)