TUMOR JE BIO VELIČINE PESNICE! Deki Stanković je bio spasitelj u poslednjem trenutku! Vilotić o borbi s rakom!

Nekadašnji kapiten Crvene zvezde Milan Vilotić konačno je otvorio dušu o najtežim trenucima u životu kroz koje je prošao i ispričao svoju borbu sa teškom bolešću, ali i drugim nedaćama koje su ga nemilosrdno udarale.

Svojevremeno reprezentativac Srbije, je preživeo nešto što nikome ne biste poželeli, bio je maltene otpisan, ali je zahvaljujući i sreći i dobročinstvu ljudi uspeo da sve prevaziđe i ne samo preživi, već da nastavi da se bavi fudbalom.

Ali krenimo od početka, od avgusta 2010. godine kada mu je dijagnostikovan težak oblik malignog tumora na lopatice, a priču o tome ispričao je Vilotić za "Vajs".

- Otišao sam na preglede, i doktori su mi postavili pogrešnu dijagnozu. Rekli su da je to bezazleno i da ne treba ništa da se dira. Šest meseci kasnije maligni tumor je izrastao u veličinu pesnice. Bolovi su bili nesnosni, nisam mogao da spavam, trenirao sam pod lekovima, ali sam bio zaluđen da moramo da ostvarimo dobar rezultat u kvalifikacijama za Evropu. Kada smo ispali iz kvalifikacija za Ligu Evrope, sedeo sam u svlačionici i shvatio da se pola utakmice ne sećam od bolova - počeo je svoju ispovest Vilotić.

I onda kreće drama, jer su lekari napravili novu grešku koja je mogla dovesti do katastrofalnih posledica.

- Odlučio sam da krenem na detaljne analize. Uradili su mi biopsiju na Banjici, ali za ovaj vid tumora ne sme da se radi biopsija. Tada je krenula trka sa vremenom. Morala je hitno da se uradi prava operacija, kako se tumor ne bi raširio, pošto je biopsija razbila čauru u kojoj se on nalazio.

Situacija je bila užasna, maltene je izgubljena svaka nada, ali tada na scenu stupa legenda srpskog fudbala i u to vreme igrač Intera, Dejan Stanković, koji poteže svoje veze da jedan od najboljih ortopeda na svetu Mario Merkuri u kratkom roku izvrši hirurški zahvat i odstrani tumor.

- U tom trenutku se pojavljuje Dejan Stanković kome ja nikada neću moći dovoljno da se zahvalim. On je napravio kontakt i omogućio da za dve nedelje budem na operacionom stolu u Bolonji, kod najboljeg ortopeda na svetu, profesora Maria Merkurija. Urađene su dve operacije. Prva od pet sati, i sledeći dan druga, od dva i po sata. Posle operacija Profesor mi je rekao 'Igraćeš ti meni fudbal i dalje'. U tom trenutku nisam razmišljao o fudbalu i nastavku karijere. Jedino mi je bilo bitno da ozdravim. Operacija je prošla odlično. Ja sam se oporavljao brže nego što se očekivalo. I već za četiri meseca sam bio u Italiji na kontroli, posle koje sam dobio dozvolu od Profesora Merkurija da mogu da nastavim da igram fudbal. Vratio sam se i igrao bolji fudbal nego pre toga. Najveći problem je bio da ubedim ljude u Zvezdi da sam spreman - uz neizmernu zahvalnost je ispričao Vilotić tu priču, a Stanković je sam platio i kompletnu operaciju.

Njegova borba za život u tim trenucima tada je izazvala i ono najbolje iz srpskih navijača koji su se ujedinili u podršci. Tako su i Grobari na utakmicama kačili transparente podrške kapitenu ljutog rivala.

Sam Vilotić kaže da je on oduvek bio za zdravo rivalstvo, bez negativnih stvari, sa mnogo poštovanja i uvažavanja, a potom ispričao i zanimljivu anegdotu sa vođom Grobara u kafani.

- Ja sam okoreli navijač Crvene zvezde, ali sam uvek imao zdrav pogled na rivalstvo sa Partizanom. Nikada nisam davao neke izjave kako bi stvarao lažnu tenziju. Jedna od zanimljivijih situacija mi se desila kada sam sedeo u jednoj kafani. Bila su zauzeta samo dva stola. U jednom trenutku mi je prišao Čegi, vođa navijača Partizana, i pozdravio se sa mnom. Na kraju smo spojili stolove i ostali do jutra. Iskreno verujem da postoji više zdravog rivaliteta, ali sistem funkcioniše tako da je bolje plasirati i potencirati negativnu priču, oko bilo čega, pa samim tim i navijača - prisetio se Vilotić.

Međutim, to što je pobedio u bici života ne znači da nedaće nisu stajale na putu sada iskusnom štoperu. Vratio se treninzima u Zvezdi i onda vrlo brzo upao u sukob sa Robertom Prosinečkim koji ga je izbacio iz tima, zbog navodnog imitiranja, kako su tada pisali mediji.

- Prvi put da mene neko pita šta se zaista dogodilo. Prihvatam odgovornost u smislu da sam uopšte pokušavao da rešim neke stvari o kojima nije trebalo ni da razmišljam. Ali sve je sa moje strane bilo iz dobre namere. Daleko od toga da sam imitirao Prosinečkog. Želeo sam da mi kao ekipa postavimo temelje nekog sistema. Nisam naišao na podršku. Nikada nisam bio nadmen, niti sam se postavljao iznad nekoga. Moj karakter i energija odudarali su od energije koju nosi Prosinečki. Dobar trening i motivisana grupa su ključ uspeha. Igrači bi morali da znaju put kojim se ide, da znaju zašto su došli na trening. Meni je delovalo da u tom trenutku kod Prosinečkog se to nije znalo. Sve je kulminiralo oduzimanjem kapitenske trake. Odluka kluba mi je teško pala, ali sam je prihvatio i nisam pravio nikakve probleme. Sa ove vremenske distance smatram da je Zvezda iznad svih nas i da nije bilo na meni da isterujem pravdu ili ispravljam neke stvari - priča Vilotić.

Međutim, ni taj povratak nije dugo trajao, jer je uskoro izbio još jedan incident posle koga su za njega vrata Crvene zvezde ostala zatvorena.

- Sukob sa Borhom se odigrao šest meseci kasnije, posle derbija na Marakani koji smo izgubili 0-2. Taj derbi nam je bio mnogo važan u tom trenutku. Bio sam jako besan zbog poraza, i takav sam i ušao u svlačionicu. Stranci nisu razumeli situaciju. Mislili su da se moje nezadovoljstvo odnosi na njih. Borha, kao čvrst tip, stao je u zaštitu stranaca i došlo je do sukoba. Novine su posle pisale da sam ja protiv stranaca, ali to je takođe apsolutna neistina. Razni interesi su doveli do toga da se priča izokrene. Da se ne priča o porazu u derbiju, već da se okrene priča da sam ja za sve kriv. Prekomandovan sam u drugi tim sa zabranom ulaska u svlačionicu. Sledećih šest meseci, tačnije do kraja sezone, nisam uopšte igrao. Ali to je samo još jedna lekcija - opisao je Milan Vilotić.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Izvor: Vice.com)