TRENUTAK KADA JE ŠEKI KLEKNUO PRED RAJKA MITIĆA! Karasi se oprostio od druga: Čistio sam mu kopačke od omladinaca!

Dragoslav Šekularac bio je miljenik ljubitelja fudbala, mađioničar na fudbalskom terenu sposoban da svojom harizmom i veštinom sa loptom oduševi široke narodne mase. Neverovatan trag koji je ostavio ostaće kao uspomena na jednog od najvećih fudbalskih majstora na našim prostorima, a anegdota u Šekijevoj režiji i njegove unikatnosti prisetili su se bivši saigrači ne skrivajući tugu zbog njegovog odlaska.

Poseban uticaj Šekularac je imao na mlađe saigrače, a upravo zbog druge Zvezdine zvezde prvi dani u seniorskom fudbalu ostali su urezani u pamćenje čuvenom Stanislavu Karasiju.

- Sve nas je iznenadila vest o smrti. Dolazio je na stadion, družio se sa nama i veoma nas je pogodio njegov odlazak. Mnogo sam naučio od Šekija, kao i cela moja generacija, bila je privilegija igrati sa njim. Od prvog dana koji sam proveo sa prvotimcima do njegovog odlaska u Nemačku pred svaki trening sam mu čistio kopačke. Obožavao sam ga, imao je jedinstvenu harizmu, bio je korektan prema svima, voleo je da se našali sa pionirima i omladincima, umeo je i da im ostavi neki dinar za sladoled. Zaista je neponovljiv – istakao je Karasi.

Šekularac je neretko na terenu sarađivao sa Dušanom Maravićem, a bivši reprezentativac i internacionalac saigrača iz crveno-belih redova prisetio se govoreći u superlativima.

- Bio je nezaboravan, neponovljiv, sportska veličina kakva se retko rađa. U to vreme bio je najbolji na svetu, prvi igrač Svetskog prvenstva u Čileu na kojem Pele nije igrao zbog povrede. Bio je nestašan, često zbog toga i kažnjavan od strane doktora Aleksandra Obradovića što je i meni pružilo priliku da brže uđem u prvi tim. Dugo smo igrali zajedno, ofanzivu smo činili Stipić, Maravić, Rudinski, Šekularac i Kostić. Šeki je briljirao na terenu, neretko nisam mogao da verujem očima šta je sposoban da izvede. Tehnički je bio besprekoran, fizički spreman, a pružao je maksimum bilo da je prijateljska utakmica ili internacionalni duel – prisetio se nekadašnji fudbalski kreator.

Popularnost veštog driblera šezdesetih godina prošlog veka nije poznavala granice.

- Francuzi su ga posle finala turnira 1961. protiv Santosa dizali u nebesa, njegova popularnost mogla bi da se meri sa Đokovićevom u današnje vreme. Strani mediji prozvali su ga Beli Pele, a da je ostavio zapažen trag potvrđuje to što su i strani mediji preneli vest o njegovoj smrti. Iznenadio me je njegov odlazak, bili smo u kontaktu, znao sam da ima zdravstvene probleme, ali smo se čuli pre samo četiri dana i ništa nije nagoveštavalo ovakav epilog – rekao je Maravić.

Žal za odlaskom nekadašnjeg uzora i saigrača izrazio je i Aleksandar Marković, predsednik veterana Crvene zvezde.

- Imao sam čast da igram sa njim, ulazio sam kao klinac u igru u vreme kad je on igrao. Sama Šekijeva pojava bila je motiv za mlade igrače. Sećam se utakmice u Mostaru, na neugodnom terenu, igrao je fenomenalno i tako povukao i nas mlađe. Dali smo svoj maksimum i ostvarili pobedu – prisetio se Marković i dodao:

- Postoje brojne anegdote koje će čuvati sećanje na Šekija, bio je šeret. Sećam se po povratku iz Nemačke da je zakasnio na pripreme, bio je u izlasku iako nije pušio i pio. Da bi bio primljen u tim na kraju je klekao pred Rajka Mitića, koji nije imao odgovor na to. Strašno je voleo fudbal, bio je veoma duhovit, pozitivan, sokolio je saigrače i mogu reći da sam imao sreću da kao dečak igram sa njim i zahvaljujući njemu osetim zvezdaštvo. Svima će nam nedostajati, često je dolazio u sekciju veterana da igra šah i niko nije slutio njegov odlazak.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)