PREMINUO DRAGOSLAV ŠEKULARAC: Otišla je druga Zvezdina zvezda, ostali smo bez jednog od najvećih

Tuga za čitav fudbal, i srpski i regionalni i evropski!

Legendarni Dragoslav Šekularac preminuo je u 82. godini u Beogradu.

Druga Zvezdina zvezda je bio jedan od najboljih fudbalera u istoriji koje je ova zemlja ikada imala, a njegove driblinge i danas kopiraju mnogi, jer je važio za jednog od najboljih.

Šekularac je prvotimac Crvene zvezde postao 6. marta 1955. i crveno-beli dres nosio do 5. juna 1966. U Crvenoj zvezdi je odigrao ukupno 375 mečeva, od toga 156 prvenstvenih i postigao je 119 golova. Sa Crvenom zvezdom je osvojio pet titula prvaka (1956,1957,1959,1960. i 1964) i jedan trofej u nacionalnom kupu (1959), kada je bio tvorac pobede nad Partizanom u finalu.

Iako se više isticao izvanrednom tehnikom i trikovima u igri, postigao je i značajne golove u crveno-belom dresu. Sa nepunih 18 godina bio je strelac pobedonosnog gola u 17. večitom derbiju, kada je matirao golmana Partizana u 34. minutu i doneo trijumf ekipi Zvezde od 1:0. U rekordnoj pobedi protiv splitskog Hajduka postigao je poslednji gol na meču u 87. minutu za veliku pobedu od 7:0 u prvenstvenom meču odigranom 7. septembra 1958. godine. Postigao je i pogodak za trijumf od 3:2 u polufinalu Kupa 1958. godine protiv Partizana u 73. minutu utakmice. Dva puta se upisao u strelce u revanšu četvrtfinala Kupa sajamskih gradova protiv Espanjola (5:0), za plasman crveno-belih u polufinale gde ih je zaustavila Barselona. Matirao je i čuvara mreže ekipe Ruda Hvezde u revanšu finala Dunavskog kupa 1958. godine, kada je Zvezda pobedom od 3:2, osvojila vredan evropski trofej.

Incident koji je u jesen 1962. imao sa arbitrom Pavlom Tumbasom (ošamario ga usred prepunog Čaira u meču Radnički Niš – Crvena zvezda) udaljio ga je iz fudbala godinu i po dana, zapravo mnogo duže, jer se nalazio na vrhuncu karijere. Govorilo se da je Šekularac bio revoltiran odlukom tadašnjih vlasti da ne puste tada miljenika Zvezdinih navijača da pređe u italijanski Juventus. Juventus je nudio Šekularcu rekordan ugovor od 600.000 dolara.

Godinu dana proveo je u Karlsrueu, ali usled povrede kičme nije pružao adekvatne igre, da bi se potom vratio u Beograd i, zajedno sa Milošem Milutinovićem, igrao jednu sezonu za OFK Beograd. Pred kraj 1969. godine ponovo je prešao granicu, igrao za Santa Fe iz Bogote i Milionarios iz Kalija. Igrao je i za Bele Orlove iz Kanade 1975. godine, gde je bio igrač i trener i francuski Pariz (1975/76). Igračku karijeru je završio na malom fudbalu u američkom Dalasu.

Radio je kao trener mlađih kategorija u Zvezdi. Jedan je od idejnih kreatora Zvezdine zlatne generacije iz 1991. godine. Želeo je da napravi tim od mladih i perspektivnih, ali neafirmisanih igrača. Predložio je DŽajiću da se kupuju samo najbolji mladi fudbaleri iz tadašnje Jugoslavije, što je on i prihvatio. Preuzeo je prvi tim Crvene zvezde kao trener u drugoj polovini sezone 1988/89. Već u sledećoj sezoni (1989/90), osvojio je duplu krunu sa velikih devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Dinamo iz Zagreba (tada su se za pobedu dobijala dva boda).

Zbog fizičkog obračuna sa službenim licem, na terenu, posle meča u Kelnu u Kupu Uefa, kažnjen je sa sedam mečeva zabrane vođenja tima u evropskim kupovima. Uprava kluba je zbog nemogućnosti da Šekularac vodi tim u Kupu šampiona 1990/91, odlučila da ekipu preuzme LJupko Petrović koji je kasnije odveo tim do titule evropskog prvaka.

Pored Zvezde, Šekularac je u trenerskoj karijeri vodio i OFK Mladenovac, Futskrej DŽast iz Melburna (od 1986. do 1987.), Al Nasr iz Rijada (1992), radio je i u Gvatemali u periodu od 1984. do 1985. godine, bio trener Amerike iz Meksika (1990/91), Hajdelberg Junajteda iz Australije (1993. godine), Atletiko Marbelje (1994/95), Busana iz Južne Koreje (1996), Obilića (od 1998. do 2000.), gde je bio i sportski direktor 2002. godine. Poslednji angažman kao trener je imao u Srpskim Belim Orlovima iz Kanade 2006. godine.

Bio je standardni član fudbalske reprezentacije Jugoslavije, i u to vreme i njen najbolji pojedinac. Odigrao je 41 utakmicu i postigao šest golova za reprezentaciju Jugoslavije. Posle incidenta na utakmici, zbog koje je bio kažnjen sa dve godine neigranja, karijera mu je naglo prekinuta.

Dragoslav Šekularac je osnovnu školu, četiri razreda gimnazije, kao i metereološku školu učio u Beogradu. Međutim, za obrazovanje nije mario, jer je fudbal postao njegova glavna preokupacija. Kad ga je Dimitrije Milojević, nekadašnji fudbaler BASK-a, trener i štamparski radnik Politike, primetio u dvorištu Druge muške gimnazije, odmah mu je bilo jasno koliki talenat poseduje.

Ono što je usledilo posle toga ostaće zauvek ispisano velikim slovima istorije srpskog fudbala.

(Espreso.co.rs / Kurir.rs)