RASULO I ANARHIJA: Zeman, Kleo, Pižon, Čeda - dvogodišnja crveno-bela beda - I deo

Crvena zvezda igra najuspešniju sezonu u novijoj istoriji.

Titula, ulazak u Ligu šampiona, grupa smrti, rušenje Liverpula, eksplozija Pavkova, dolazak Marina, vraćanje Boaćija, rekordna prodaja Radonjića i još mnogo toga pozitivnog je obeležilo ovu 2018. godinu.

Ali, pre samo 10 godina je sve bilo drugačije...

Podsetićemo se šta se sve dešavalo na Marakani od tog perioda pa do ovih velikih podviga kluba iz Ljutice Bogdana.

Na zimu 2008. godine ekipa koju je tada predvodio Aleksandar Janković dobila je nekoliko novih pojačanja kako bi nastavila trku za titulom koju je vodila sa Partizanom. Prethodne dve sezone donele su i isto toliko duplih kruna, pa se očekivalo da tim koji je potrošio dosta novca na pojačanja iz inostranstva, tačnije pretežno Južne Amerike završi sezonu na prvom mestu i pokuša da konačno uđe u Ligu šampiona.

Ninkov, Blažić i Tričkovski su generalno predstavljali pravu nepoznanicu za navijače crveno-belog kluba te godine. Dvojac iz Čukaričkog koji je tada bio daleko od ovoga što je sada i napadač Rabotničkog su pokušali da nadomeste odlaske Trišovića, mladog Filipa Đorđevića, nesnađenog Maurisija Moline kao i neuspelog eksperimenta sa Frenklinom Salasom koji je samo par meseci bio najavljivan kao Ronaldinjo lično.

U prolećni deo Superlige ušli su velikom pobedom u Večitom derbiju na svom stadionu, doduše praznom zbog nereda navijača na meču sa OFK Beogradom nekoliko nedelja ranije.

Trijumf od 4:1, uz dva gola Kastilja i po jednim Milovanovića i Milijaša bio je za navijače veoma bitan i većina je već tada pomislila da će i treći put zaredom titula stići na Marakanu.

To se nije desilo iako je Zvezda sezonu završila bez poraza. Partizan je stigao prvi do cilja, a godinu je obeležilo i skandalozno polufinale Kupa Srbije na Marakani gde su se sastali Večiti rivali.

Crno-beli su rano stigli u vođstvo sa dva gola Dijare, da bi Jestrović i Burzanović izjednačili rezultat početkom drugog dela igre. Onda na scenu stupaju sudije Spasić i Milisavljević koji na čist gol Nenada Milijaša dižu zastavicu i poništavaju apsolutno regularan gol koji bi crveno-bele doveo u vođstvo. Krajem meča mladi Jovetić stavlja tačku na meč svojim golom i odvodi svoj klub u finale Kupa Srbije koji su nekoliko nedelja kasnije i osvojili.

Evropska scena te godine je bila preveliki zalogaj za fudbalere Crvene zvezde iako je isprva postojala neka nada u bolje rezultate kluba. Zdenjek Zeman, iskusan trenerski vuk stigao je umesto Aleksandra Jankovića i posle Zenge je bio novo veliko ime koje je zakucalo na vrata srpskog velikana.

Činilo se da bolji dani za posrnulu Zvezdu stižu, a umesto toga verovali ili ne stigla je jedna od najlošijih sezona u istoriji kluba. U Evropi je APOEL predstavljao nepremostivu prepreku za crveno-bele. Posle 2:2 na Kipru, u Beogradu su "žuti" golom Nenada Mirosavljevića nekoliko minuta pre kraja drugog produžetka izborili veliki trijumf i nastavak evropskog puta.

Dolasci nepoznatih igrača poput Devića, Jakovića, Vukobratovića, Maksimovića, Somea, pa zatim onih malo poznatijih povratnika u srpski fudbal kao što je slučaj sa Mijailovićem, Petkovićem, Lazetićem, a iznenađenje je predstavljao dolazak reprezentativca Azerbejdžana Branimira Subašića kao i nepoznatog Klea, brazilskog napadača za koga će se tek čuti nekoliko meseci kasnije.

Užasan start prvenstva, poraz od Vojvodine, pa bod u Zrenjaninu, zatim i poraz od Javora naterao je pogubljenog Zemana da napusti crveno-belo kormilo. Na njegovo mesto stigao je makedonski trener Čedomir Janevski koji je pokušao da "podigne" uspavani tim iz Ljutice Bogdana.

Prvi Večiti derbi doneo je i novi poraz od 2:0 na svom stadionu, a agonija je tek počela.

Zimski prelazni rok doneo je gomilu nelogičnih transfera. Na Marakanu su stigli Džef Silva, Bernard Parker, Mohamed Aval Isah, Ognjen Vranješ, povratnik Ivan Gvozdenović i fudbaler zbog koga je najvatrenije jezgro navijača pretilo bojkotom mečeva zbog njegove vere - Mirnes Šišić.

Stigao je iz Olimpijakosa, verovalo se u njegov kvalitet i da može da pomogne klubu da se iščupa iz loše serije rezultata, ali on čak ni gol nije uspeo da postigne.

Užasna sezona je konačno završena, Janevski je napustio Beograd nekoliko kola pre kraja, a Zvezda je kraj prvenstva dočekala na trećem mestu. Katastrofalno za klub takvog renomea. Ali, Evropa je ipak izborena, bar nešto...

Nova takmičarska godina i novi trener na klupi Zvezde - Vladimir Petrović poznatiji kao Pižon se prihvatio užarene klupe i bio je spreman da vrati klub na stare staze.

Igrački kadar je konačno bio sveden na "normalan" broj fudbalera. Klub je napustilo čak 27 fudbalera, a dovedeni su malo je reći prosečni igrači. Nepoznati Kadu i Savio su stigli iz crnogorske Zete, napadač Dejan Lekić je iz trećeligaša Zemuna došao na Marakanu, dok za Vasiljevića i Cvetkovića koji igraju na bekovskim pozicijama, stvarno je mali broj ljudi čuo. Ali, da ne bude sve tako crno, navijače je obradovao dolazak Darka Lazovića u to vreme jednog od najtalentovanijih fudbalera u državi, kao i perspektivnog Milana Vilotića iz Čukaričkog.

Tim se sklopio, ne baš preterano jak, ali imao je to nešto što je moglo da donese uspeh crveno-belom timu.

Evropski put započet je preko Rudara iz Velenja koji je lako pobeđen u dva meča, a onda je usledio i čuveni duel sa gruzijskim Dinamom iz Tbilisija. Poraz u Gruziji od 2:0, nije davao nadu u prolaz dalje, naslovi u novinama bili su udarnički nastrojeni i više niko nije verovao u Crvenu zvezdu... osim njih samih i navijača koji su se te godine vratili na tribinu posle "mobilizacije".

Revanš u Beogradu doneo je novi šok. Dejan Lekić već u uvodnim minutima meča postiže auto-gol i kopa svom timu još veću jamu. A, onda - spektakl. Taj isti Lekić postiže čak tri gola za svoj tim u nastavku i pogotkom u finišu meča za 5:2 i prolaz dalje baca stadion u trans i celu Srbiju koja je mogla da gleda neverovatan preokret na našem najvećem stadionu. Doduše, ne protiv nekog giganta, ali i pobeda nad Tbilisijem bila je dovoljna da se uspavani lav probudi.

Žreb je u plej-ofu za ulazak u Ligu Evrope spojio crveno-bele sa Slavijom iz Praga, a Pižon iznenadio sastavom u Pragu. Na golu neiskusni Pavlović, pa neuigrani Srećković, pogubljeni Tutorić i iz toga nije moglo da izađe ništa bolje od ubedljivog poraza od 3:0. U Beogradu su Delije priželjkivale čudo, imale čak i koreografiju na kojoj je pisalo "4:0", a verovali ili ne ekipa sa Marakane je bila blizu toga. Golovima Perovića i Bogdanovića crveno-beli su na poluvreme otišli rezultatom od 2:0 i svima se u glavi motao preokret od pre samo dve nedelje. Blažić je u nastavku propustio šansu da se proslavi i uvede meč u eventualne produžetka, ali stativa se isprečila na tom pokušaju. Slavija je koji minut kasnije postigla gol i to je bio kraj nadanja.

Superliga je za Pižonove momke bila pravi melem na ranu. Ređao se trijumf za trijumfom, tim se doveo "pod konac", golove su postizali Jevtić, Lekić, Perović, Bogdanović, a odbrana je mogla da odahne jer posla praktično nije ni imala. Prvi poraz dogodio se krajem novembra u Večitom derbiju. Dijara je u uvodnim minutima meča doneo prednost Partizanu, izjednačio je Knežević autogolom u finišu prvog dela meča, a pobedu je doneo Kleo, čovek koji je do pre samo par meseci predvodio crveno-beli napad... Ali i ovim porazom su Pižonovi izabranici obezbedili jesenju titulu i mogli da se nadaju prvom šampionskom slavlju posle dve godine.

Nastaviće se...

BONUS VIDEO: