BIVŠI IGRAČ PARTIZANA POSTAO ARHITEKTA: Uvek me je nešto vuklo prema Jugu, iako sam počeo u Zvezdi!

Nekadašnjeg srpskog fudbalera i reprezentativca Gorana Gavrančića dugo nismo ni videli, ni sreli u javnosti, a mnogi bi danas imali problem i da ga prepoznaju.

Za razliku od nekih svojih kolega i saigrača sa fudbalskog terena popularni Gavran je po završetku igračke karijere odlučio da ne ostane u fudbalskim vodama, bilo kao trener, menadžer ili funkcioner, već se posvetio vrlo neobičnom pozivu i karijeri za jednog bivšeg sportistu.

Nekadašnji defanzivac Dinama iz Kijeva i Partizana sada je postao biznismen i bavi se arhitekturom, a pre svega dizajnom enterijera, a specijalnost su mu kuhinje i duborez, što je ispričao u intervjuu sa Biljanom Obradović.

- Ljudi se menjaju, posao se menja. Više ovo nije Goran Gavrančić u trenerci, imam neku drugu profesiju. O sportu ne mogu mnogo da pričam, nisam više u sportu, pratim dešavanja, ali manje od prosečnog čoveka. Ono što je sada deo mene je arhitektura, koja je bila moja ljubav pre profesionalne karijere. Pronašao sam se u tome - počeo je Gavrančić priču o svom sadašnjem životu.

Za razliku od brojnih sportista, a posebno fudbalera, on je oduvek vodio računa o svom obrazovanju i školovanju, a arhitektura mu je bila prva ljubav.

- U moje vreme ja sam nisam bio svesan da od sporta možeš da zaradiš nešto više, odnosno da to bude tvoj posao. Nosio sam na treninge tablu za crtanje uz fudbalsku opremu, zvali su me Sport Bili. Videli ste da ljudi koji idu u arhitetkonsku školu nose one velike table za crtanje, bar je tako bilo u moje vreme. Ja sam u tom periodu dobio ponudu Čukaričkog da postanem profesionalac. Otac mi je dao savet da arhitekta mogu da budem u četrdesetoj, a da fudbaler ne mogu. Tako da sam se tome posvetio u tom periodu. Što se tiče arhitekture, imam nekog iskustva, ali ne smatram se nekim velikim arhitektom.

I onda je tako i postupio po savetu oca, jer je znao da po završetku karijere zna šta želi i to mu je umnogome pomoglo.

- Čovek je životni invalid. Ako se ne snađe posle karijere, čitao sam da su najveće psihološke krize kod sportista kada završe karijeru. Ne šaljem nikakve poruke, ali bitno je da se ljudi na vreme organizuju. Nisam ja sad došao i pojavio se kao arhitekta i dizajner, već sam se u tome pronašao i dok sam se bavio sportom radio sam na tome.

Njegov novi životni poziv iznenađuje mnoge, pogotovo, kao što rekosmo, što bivše fudbalere odmah svi povezuju da će postati treneri, skauti ili nešto drugo. I on je imao ponudu za to u Dinamu iz Kijeva, gde je proveo veći deo karijere.

- Bila je želja da ostanem u Kijevu i da počnem da se bavim tim poslom. Kod nas je još taj stereotip. Ja to smem da kažem jer nisam u sportu. Kod nas je mišljenje da ti kao bivši sportista i mladi trener, treba ti 4-5 godina da uzmeš klince da treniraš. To je isto kao meni da daju da projektujem najbolju zgradu. Ja sada treba da se učim na toj deci, a ona su najbolje što imamo. Deca treba da prime moje greške, koje su neminovne kod trenera početnika i da ih onesposobim za dalje bavljenje sporta. Treba obrnuto da bude, jer igrače sa velikom karijerom, oni imaju veliko iskustvo. Danas je trener selektor, menadžer, kao što je u Engleskoj. Ljudi, uzimajte bivše sportiste koji zaista žele time da se bavite. Dobro je što je Krstajić tu, okupio je mlade ljude tu. Ali struktura sama u fudbalu treba da bude bivši reprezentativci koji su bili.

Gavrančić je široj fudbalskoj publici u Srbiji postao poznat u onim čuvenim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. godine kada je Srbija sa njim, Krstajićem, Vidićem i Dragutinovićem imala najbolju odbranu u Evropi i primila samo jedan gol, ali je onda došlo do problema kada smo otišli na Mundijal.

- To je bila naša odbrambena četvorka - Krstajić, Vidić, Dragutinović i ja. Nemanja je napravio fenomenalnu karijeru. Bio mi je primer. Isto i Dragutinović i Krstajić. I ja sam zadovoljan svojom karijerom. Žao mi je i dan danas Svetskog prvenstva, nikako da nas zaobiđu sa tim Svetskim prvenstvom svake četvrte godine. Bila je naša velika želja, ali male mogućnosti, ne igrački, već organizaciono, ali i mi nismo ostali jedinstveni u atmosferi koja nas je krasila kroz kvalifikacije.

Ono što je interesantno jeste da je fudbal počeo da trenira u Zvezdi da bi pred kraj svoje karijere postao član Partizana, a po sopstvenom priznanju oduvek ga je više privlačila južna tribina.

- Mi smo trenirali u tom periodu dok je Zvezda osvojila KEŠ i sve dalje, ali mene je uvek nešto vuklo ka Jugu. Nikada nikome nisam ni rekao da su jednom bacili dimne bombe, da mi je ušao dim u grlo, počeo sam da se gušim, policajac me je tada izvukao i pomogao mi. Ali uvek me je nešto vuklo ka tom Jugu, gde sam posle imao priliku da slavim dve titule kao igrač - prisetio se Gavrančić, koji veruje da će crno-beli da prebrode krizu rezultata koja je trenutno u Humskoj.

- Siguran sam da će Partizan da se vrati. Ovo je mala kriza, kao kada krenu talasi, brod se malo uzdrma. Ali verujem da će to uskoro biti dobro.

Šta je još Gavrančić ispričao možete da vidite u intervjuu ispod.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)