MIJATOVIĆ I LEMIĆI U EPICENTRU AFERE KOJA TRESE EVROPU! Od Modrićevog transfera milioni ušli u Republiku Srpsku!

Predrag Mijatović, legendarni bivši fudbaler Reala i Jugoslavije, našao se u epicentru nove afere koju je objavio sajt "Football leaks", a tiče se načina na koji su agenti izbegavali pravila FIFA prilikom transfera igrača i samim time štedeli na plaćanju poreza.

Hrvatski "Nacional” navodi, kako prenose podgoričke "Vijesti", da su podaci pronađeni u dokumentima “Football Leaks”, do kojih je došao “Špigl” i podelio ih sa mrežom EIC, i da u tim dokumentima interne i-mejl prepiske ukazuju na poresku utaju u Belgiji i nepoznate izvore prihoda za Mijatovića.

Autor članka Blaž Zgaga uzima primer transfera hrvatskog fudbalera Luke Modrića, čiju karijeru, kako se navodi, vodi Vladica Lemić, ali da on nije registrovani agent FIFA i da koristi ovlašćene službenike kao posrednike u poslovima.

“Nacional” navodi da je novac od posredovanja za produženje Modrićevog ugovora u Real Madridu išao direktno u Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, gde je poreska stopa 10 odsto, u odnosu na 33 odsto u Belgiji gde je Lemić prijavljen.

Novac je išao u firmu “Top Sports Consulting”, njegovog mlađeg brata Zorana i ona je registrovana za fudbalske poslove, a 2016. godine je ta firma bila peta na listi kompanija sa najvećim obrtom u Republici Srpskoj.

“Nacional” ističe da je Mijatović bio drugi čovek u toj šemi i da je on sarađivao sa Vladicom Lemićem tokom pregovora o transferima igrača, što dokazuju otkriveni mejlovi.

Kada bi se postigao dogovor između kluba i agenata i sve bi bilo spremno za transfer igrača, klub bi dobio fakturu firme Zorana Lemića, koja bi procesuirala troškove Vladice Lemića, pa tako njemu, niti Mijatoviću, klubovi nisu uplatili niti jedan evro za transfere. “Nacional” dodaje da Lemići i Mijatović nisu odgovorili na njihova pitanja.

Takva praksa, koju je belgijski stručnjak opisao kao “tipičan slučaj poreske prevare”, koristi se od 2014. godine, prema dokumentima “Football Leaksa”, a od 2014. do 2017. na “Top Sports Consulting” tako je obrnuo 32 miliona evra i zaradio 23 miliona nakon oporezivanja.

Dokumenti koje je “Nacional” analizirao pokazuju da je barem 8,8 miliona evra ugovorne vrednosti za fudbalske transfere tokom te četiri godine potpisao Zoran Lemić, a mejlovi dokazuju da su Vladica Lemić i Peđa Mijatović lično bili uključeni u pregovore i zaključivanje ugovora vrednih najmanje 4,4 miliona evra, koja su završila na bankovnom računu firme Zorana Lemića.

Veze Lemića, Mijatovića i Modrića počinju prilikom transfera u Real Madrid 2012. godine iz engleskog Totenhema. Modrićev dotadašnji agent Davor Ćurković je te godine prebacio zastupnička prava na belgijsku kompaniju “reINA BVBA”, gde je Lemić tada imao polovinu vlasništva (40 odsto njegova supruga i kćerka).

Luka Modrić osnovao je 2012. firmu “Ivano” sa sedištem u Luksemburgu, u kojoj je bilo skriveno 15 posto njegove plate u Real Madridu u formi komercijalnih marketinških prava, kako je “Nacional” u saradnji s “Football Leaksom” otkrio 2016. Zbog tog otkrića je Modrić platio 1,4 miliona dodatnih poreskih troškova i kazni španskim poreskim vlastima, u zamenu za osmomesečnu uslovnu zatvorsku kaznu.

Ali korespondencija o troškovima otvaranja “Ivana” otkriva da Vladica Lemić i Davor Ćurković nisu bili jedini Modrićevi agenti u transferu iz Totenhema, što pokazuje mejl koji je advokatska firma “Senn Ferrero”, sa sedištem u Madridu, poslala luksemburškim poreskim savetnicima “ATOZ-u” 16. jula 2013.

Španski advokati raspravljali su o dodatnoj novčanoj naknadi za svoje usluge, koje je trebalo da plati ATOZ i Modrić. Nabrajajući svoje dodatne poslove u Španiji tokom pripreme skrivenih isplata komercijalnih prava Modrićevoj luksemburškoj kompaniji, napisali su pod stavkom 3: “Sastanak s Peđom Mijatovićem kako bi se razjasnili uslovi (bio je agent sklapanja posla)”.

“Nacional” zaključuje da su i bivši sportski direktor Reala Mijatović i Vladica Lemić bili agenti u Modrićevu transferu iz Totenhema u Real 2012. ali su koristili FIFA agenta Davora Ćurkovića kao posrednika kako bi poštovali pravila FIFA.

Vladica Lemić 2014. destinaciju za honorare nakon toga seli u BiH što se vidi prilikom povišice plate za Modrića u Real Madridu.

Nakon što je Modrić potpisao novi ugovor Real je potpisao tajni agentski ugovor sa “Top Sport Consultingom”. Naknada za obnovu Modrićevog ugovora bila je 2,4 miliona evra, u tri rate od 800.000 eura kroz slovenačku “Novu ljubljansku banku” u vlasništvu države, koja je imala ozbiljnih problema s poštovanjem pravila protiv pranja novca.

Mejlovi razmenjeni dan pre potpisivanja, između Vladice Lemića i direktora Real Madrida Hoze Anhela Sančeza, pokazuju da je Vladica uveo svog brata i njegovu firmu u potpisivanje višemilionskog ugovora s klubom, ali da je pregovore o obnovi Modrićevog ugovora vodio Vladica.

Sančez je pisao Vladici: “Prijatelju, ovo je originalni ugovor s obzirom na to da se dogovorene naknade i uslovi plaćanja ne mogu poboljšati. Žao mi je zbog toga, ali molim vas imajte na umu da je i ovo prilično neuobičajena naknada prema standardima kluba. Hvala vam na vašoj kontinuiranoj pomoći, a posebno se zahvaljujemo na pomoći prilikom obnove Lukinog ugovora. On je za nas ključan”.

Sat vremena kasnije stigao je odgovor, naslovljen: “Re: ugovor agenta”, u kojem je Vladica zatražio promene u ugovoru. Umesto četiri rate, kako je naznačeno u ugovoru koji mu je Sančez poslao, honorari za agenta trebalo bi da budu isplaćeni u tri rate, predložio je ponovo. Ali predložio je nešto još bitnije: “2. pre nekoliko nedelja poslao sam vam detalje o kompaniji u vlasništvu mog brata (Zorana Lemića) da s njom sklopite sporazum... umesto njegovog, u ugovor ste stavili moje ime...”

Mnogi drugi mejlovi koje su Zoran Lemić i Real Madrid razmenili dodatno potvrđuju da je uz starijeg brata Vladicu, i Peđa Mijatović takođe bio uticajan saradnik prilikom obnove ugovora.

U tim mejlovima službenik kluba objašnjava Zoranu Lemiću da je već objasnio Mijatoviću da je samo španska verzija ugovora valjana, a dokumenti “Football Leaksa” pokazuju da se Mijatović kasnije uključuje direktno u prepisku sa službenikom i dostavlja ugovor između belgijske firme “reINA” i Reala iz 2012.

“To je stari ugovor koji su mi poslali Vlado i njegov brat Zoran. Kao što vidite, na engleskom je i sve su ga strane potpisale. Potrebno je da učinite isto s novim ugovorom“, navodi se u Mijatovićevom mejlu.

“Top Sports Consulting” i Real su 2016. potpisali novi ugovor po kome se isplaćuje 1,5 milion za usluge pri obnovi ugovora i sav novac ide u Republiku Srpsku, ali novi mejlovi ponovo pokazuju da Zoran Lemić nije pravi Modrićev agent.

Tako mejlovi razmenjeni prilikom popunjavanja VIP lože otkrivaju da je direktor Sančez tražio propusnice za Vladicu Lemića i Mijatovića, a uz Lemićevo ime je stajalo da je Modrićev agent.

“Nacional” kao primer načina rada mreže agenata ističe i transfer malo poznatog crnogorskog fudbalera Nikole Vujnovića u Viljareal 2015. godine. Vujnović je u Viljareal prešao iz srpskog niželigaša Radničkog iz Obrenovca kada je imao 18 godina.

Prema dokumentima “Football Leaksa”, prvi mejl poslao je 21. februara 2015. kasno uveče direktor Viljareala Fernando Roig Negueroles, sin španskog milijardera i vlasnika kluba Fernanda Roiga Alonsa. Primalac poruke bio je Predrag Mijatović. Viljareal je poslao ponudu za Vujnovića, priloženu u fajlovima “za Peđu 2” i “Contracto Nicola 2”.

Dvadeset minuta kasnije Mijatović je prosledio tu ponudu na mejl adresu Vladice Lemića. Sledećeg dana kasno poslepodne Vladica Lemić je poslao primedbe na ugovor i dodao Zorana Lemića među primaoca preko mejla firme “Top Sports Consulting”.

U Vladičin predlog bili su uključeni i honorari za Vujnovićev sledeći transfer, što ukazuje na to da su ekonomska prava igrača bila vlasništvo treće strane, a što je FIFA najavila da će zabraniti od januara 2015. U sledeća dva dana dopisivanje Fernanda Roiga Neguerolasa i Vladice Lemića intenzivno se nastavilo, s Mijatovićem i bratom Zoranom u “Cc-u”.

Roig je ujutro 24. februara upozorio Vladicu Lemića na zabranu FIFA: “Ima jedna stvar koju ne znamo kako da rešimo i moramo potražiti način. To su budući udeli, s obzirom na zabranu FIFA od januara”.

Vladica je brzo odgovorio: “Možemo staviti postotak od prodaje kao naknadu za agente zato što smo doveli igrača slobodnog od svakog plaćanja u nekim klubovima ili se može srediti s fudbalskom akademijom koju imamo u Srbiji, u kojoj je Nikolina mama službeno zaposlena i u kojoj Nikola ima individualne treninge”.

Kasnije još razmenjenih mejlova potvrđuju da Vladica Lemić vodi pregovore, a da je uloga Zorana Lemića bila uglavnom tehničke prirode – administracija, potpisivanje ugovora i prikupljanje isplaćenih provizija.

Nakon brojnih prepiski, zaključen je sporazum o skautiranju što je donelo 250.000 evra u agencijskim honorarima za “Top Sports Consulting”, a uključivalo je i prodajne naknade za eventualne dalje transfere Vujnovića. Sporazum je potpisan 27. februara 2015. ali je kopija ugovora stavljena na datum 30. septembar 2014. godine, i mejlovi i ispravke ugovora potvrđuju da je bio antedatiran da bi se zaobišla pravila FIFA, ističe “Nacional”.

Nekoliko meseci kasnije direktor Viljareala je poslao novi mejl Vladici Lemiću i Mijatoviću.

- Pozdrav obojici. Kako smo telefonski dogovorili s Peđom, odlučili smo zadržati Nikolu. Međutim, nismo imali priliku da pratimo igrača koliko smo želeli, s obzirom na to da je potrajalo duže nego što smo očekivali da dobije dozvolu, nakon što je zaigrao za reprezentaciju i vratio se s povredom. Prema tome, želio bih uneti sitnu promenu u ugovor, ako se slažete. Ako ne, svejedno ćemo to učiniti”.

Zakon ne dopušta da, kao što dokumenta pokazuju, Vladica Lemić radi besplatno i bez ikakvih isplata od fudbalskih klubova, a da prepušta profit firmi svog brata. Belgija je tako izgubila milionske prihode od poreza.

“Nacional” navodi da je advokat belgijske firme “Bloom Law” i profesor na Univerzitetu u Liježu Denis-Emanuel Filip analizirao anonimne nalaze i računice i potvrdio da je moguće da se radi o poreskoj prevari.

- U principu, ako su konsultantske usluge iz Belgije učinjene iz Belgije od kompanije X putem direktora, starijeg brata A, konsultantske naknade trebalo bi se oporezivati u Belgiji po stopi poreza na dobit od 33,99 posto na nivou firme X - napisao je i dodao:

- To se naziva fiktivnim poslom, kada uključene strane čine neku radnju čije se posledice dogovore izmeniti služeći se drugom radnjom koja ostaje tajna (fiktivna transakcija). U tom slučaju postoji samo jedan pravi ugovor, a to je tajni ugovor. Taj “fiktivni posao” ili “simulacija” predstavlja “poresku prevaru”. A to se ne može pomešati sa legalnim izborom najmanje oporezovane rute.

Drugi belgijski advokat i profesor na briselskom Vrije univerzitetu Mišel Maus, koji je specijalizovan za poreske zakone i poreske prevare, analizirao je ista otkrića:

- Ako mene pitate, to bi mogao biti slučaj ilegalnog premeštanja profita i poreske prevare, ali samo u slučaju da bosanska firma u stvarnosti nije obavljala nikakve konsultantske aktivnosti prema belgijskoj kompaniji. U tom slučaju cela šema sa fakturama čini se da je poreska prevara. Ako je, u suprotnom, bosanska firma obavljala neke konsultantske aktivnosti, trebalo bi ispitati je li iznos faktura u skladu sa “načelom nepristrasne transakcije”, što znači razuman i u skladu s tržišnim standardima. Ako se čini da je iznos faktura preteran, tada se to takođe može smatrati poreskom prevarom.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Vijesti / Nacional)