NJEMU JE SRCE POCEPANO NA POLA: Zbog Zvezde je lio gorke suze, a Liverpul ga spasio kad je mu je bilo najteže!

Čedomir Stanković u životu zna za samo dva kluba - Crvenu zvezdu i Liverpul, i njemu će u sredu u 21 čas biti najteže, kada fudbaleri dve ekipe istrče na travu "Enfilda".

U ispovesti za zvanični sajt "redsa" Stanković je pričao o ljubavi prema Zvezdi, zbog ljubavi je i došao u Englesku, zaljubio se u Liverpul, koji mu i danas natera suze na oči.

Stanovnik Liverpula i "Crveni Čed" (Ched the Red) prati klub više od 40 godina.

Bio je na stadionu Crvene zvezde u rodnoj Jugoslaviji kada su se dva kluba poslednji put srela, u drugom kolu Kupa šampiona 1973. Tada 22-godišnji Čedomir navijao je za svoj omiljeni klub iz detinjstva.

Četrdeset pet godina kasnije klubovi se opet sreću na evropskoj sceni. Ali ovaj put vodi unutrašnji emotivni rat zbog dugogodišnje romanse sa "redsima".

Veza je počela oktobarske noći u Beogradu, kada je strašna Zvezda pobedila Liverpula Bila Šenklija 2:1 i inspirisala goste da usvoje novu i uskoro šampionsku filozofiju.

- Zvezda je tada bila odlična. Od 11 igrača 10 je igralo za Jugoslaviju. U tom meču je tehički briljirala, još se sećam prvi pogodak postigao je Slobodan Janković, a drugi štoper Vladislav Bogićević. Potom je Kris dao gol za "redse". Zvezda je pobedila 2:1 ali sam rekao da nema šanse u Liverpulu - priseća se danas 67-godišnji Stanković.

Nije bio u pravu, Beograđani su i na "Enfildu" slavili 2:1, ali su "redsi" osvojili srce Stankovića.

- Kada sam video Liverpul protiv Zvezde zaljubio sam se u njega. Kada sam ih video cele u crvenom i kada sam video čoveka kako im nešto dobacuje s klupe - sada znam da je to bio Bil Šenkli - video sam da tu ima nešto posebno. Sa bratom sam pratio Liverpul sve vreme dok sam živeo u Jugoslaviji.

Na kraju je ljubav, mada ne prema klubu, mladog Stankovića iz Jugoslavije dovela u Englesku.

- Na odmoru sam 1975. godine upoznao devojku, moju buduću suprugu, na Jadranskom moru. Pisali smo jedno drugom i ona me je pozvala da dođem u Englesku. Učio sam engleski jezik u školi pa sam pomislio da je to odična ideje, da bolje načuim jezik. U Englesku sam stigao 1976. godine. Ostao sam šest meseci a prvi put kada sam gledao Liverpul na "Enfildu" nisam mogao da verujem. Ta atmosfera, moja svastika i njen suprug su imali sezonsku ulaznicu, bio sam odmah iza gola.

Stanković se vratio u Jugoslaviju kada mu je istekla šestomesečna viza, ali se vratio nakon godinu dana u Englesku. Dobio je neograničen boravak i dozvolu za rad.

- Kada sam došao 1977. bio sam nostalgičan, daleko od Jugoslavije. Jedne subote, tast, kod koga smo supruga i ja živeli 10 meseci kako bismo uštedeli za našu kući, uhvatio me je kako plačem. Dao mi je 5 funti, rekao da sačekam autobus 92b iz Kirkbija i da idem da gledam Liverpul, biće mi bolje. Kada sam mu rekao da ne znam gde je stadion kazao je da samo pratim masu. Karta me je kostala 1,10 funti, a Liverpul je tada bio šampion. Tada sam bio očaran, a Liverpul je sada u mojoj krvi. Od kada sam kročio na tlo Engleske Liverpul je moj klub - priznao je veliki navijač redsa.

Keni Dalgliš je prvi igrač Liverpula koji ga je očarao.

- Kada sam video kako čuva loptu, kako se čuvari odbijaju od njega, zaljubio sam se. Kasnije je Stiv Mekman bio moj junak, 1988. godine kada smo pobedili Notingem Forest 5:0, pored Evrope to je nabolji meč Liverpula koji sam gledao. Njegova posvećenost u toj utakmici, neću to zaboraviti dok sam živ.

Stanković je inače rođen u Gradačcu, kada je imao devet godina preselio se u Sarajevo i bio veliki navijač crveno-belih iz Beograda zbog oca, zagriženog navijača crveno-belih.

- Morao sam da navijam za Zvezdu, jer je moj otac bio veliki navijač. Znao je skoro da polomi prste zbog nervoze kada igra Zvezda. Imao sam 10 godina kada me je odveo na prvu utakmicu. Padala je kiša, sećam se okeana kišobrana. Igrali smo derbi protiv Partizana. Malo je tada sve bilo više u prijateljskom tonu nego sada. Zvezda je dobila, da li je bilo 3:1? Rajko Mitić je dao treći gol. Po njemu stadion sada nosi ime - priča Stanković Englezima.

Stanković je prisetio 1971. godine i meča sa Panatinaikosom, eliminacije. To mu je slomilo srce.

- U polufinalu Kupa šampiona smo izgubii od Panatinaikosa. Naš najbolji igrač Dragan Džajić nije mogao da igra jer je morao da služi vojsku. Imao sam 19 godina i plakao. Bio sam u vojsci, tri dana ništa nisam jeo, mislili su da štrajkujem glađu.

Godine su prolazile, Stanković je bio stariji i mudriji, ali je i zbog "redsa" lio suze.

- U maju sam doživeo tramu u finalu Lige šampoiona. Plakao sam. Nisam mogao da shvatim da smo izgubili. Kada je Sadio Mane izjednačio, mislio sam da ćemo pobediti. Takođe, 2007. godine u Atini sam bio prilično nervozan, ali ne kao u maju.

Zvezda i Liverpul ga prate ceo život, nije mogao da veruje kada je žreb spojio ova dva kluba u Ligi šampiona.

- Nisam želeo da gledam žreb. Hteo sam Junajted, ali kada sam video da samo dobili Zvezdu, nisam mogao da verujem. Srce mi je jako kucalo, nisam znao šta da radim. Liverpul je sada 10 puta bolji od Zvezde, bili su svetski i evropski prvaci 1991. godine ali je rat sve unišio. Svi igrači su otišli, Dejan Savićević je prešao u Milan, Dragan Stojković u Marsej, Vladimir Jugović je prešao u Sampdoriju - bila je to zlatna generacija. Zvezda sada oživljava. Bilo joj je potrebno 27 godina da ponovo diđe do Lige šampiona. Sada ima mladu ekipu, dovela je nekoliko igrača, Marak Marina, koji je igrao u Čelsiju, on je ceo život navijač Zvezde. Ali, Liverpul je sada mnogo bolji. Nadam se da će biti sjajan meč - poželeo je Čed.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)