SRBIJO, TI SE PITAŠ! Da li je Mladen Krstajić prava osoba za posao selektora Orlova? (ANKETA)

Šta se dešava sa kultom reprezentacije, gde je nestao onaj žar kada igra Srbija, zašto ljudi pre gledaju žensku odbojku i više se nerviraju za rezultat te utakmice nego za jedan od odlučujućih mečeva fudbalera u Bukureštu?

Tadićev penal, a potom i promašaj su mnogi dočekali sa dozom ironije i širokog osmeha kao i neizostavnog "ma, znao sam da maši, boli njega ona stvar da igra za reprezentaciju".

Kao po navici se radujemo neuspehu nacionalne selekcije i u tom radovanju vidimo nekog novog selektora ili neke nove igrače u taboru Orlova.

Da li je Krstajić onaj pravi, da li Radonjić opet postaje onaj stari pre nego što ga je Zvezda dovela u red, da li Lukić može jedino za reprezentaciju da igra iako u klubu provodi vreme u udobnoj torinskoj klupi, da li je igranje Gaćinovića i Maksimovića kompenzacija za to što nisu bili deo Mundijala?

Sva ova pitanja imaju osnova, ali nacija mora da se pomiri sa tim da oni apsolutno ništa ne mogu da promene. Da postoje izbori kao što se bira predsednik države, da postoje kandidati koji bi bili kadri da se prijave za izbore i imaju viziju i neki plan, lako bi mi bili zadovoljni pa čak i da pogrešimo u proceni. Ali, mi ćemo i dalje ostati stučnjaci iz fotelja koji mogu samo da gledaju, psuju, bodre, analiziraju i ostalo.

Pomirimo se sa tim da je Mladen Krstajić najbolje što trenutno imamo, da ne kažemo jedino, pošto masa dobrih trenera ne želi da priđe Srbiji, a kamoli da se lati ovakvog naizgled lepog i časnog posla, a svi znamo kako se u većini slučajeva završava. Ostavkom, sklanjanjem po ko zna čijem nalogu ili jednostavno velikim pritiskom od strane medija i navijača kao što su se neki prethodni time pravdali.

Poslednja generacija koja je zaista imala podršku cele države je ona iz Južne Afrike. Radomir Antić je to sve upakovao onako kako bi trebalo, odveo Srbiju na Mundijal, razvalio tu istu Rumuniju sa pet komada na Marakani, pozivao fudbalere koji su zaista u tom trenutku zasluživali poziv i tako dalje.

Onda je na red došao poraz od Australije koju smo doslovno pregazili u prvom poluvremenu i mogli da već tada obezbedimo trijumf i žreb koji nam je ruku na srce bio naklonjen pa brat bratu do polufinala.

Ali, tu se njegova era završila i stigao je Pižon koji je na gol stavio Jorgačevića i imao idealnu priliku za odlazak u baraž za EURO. Onda je došla Slovenija i Dare Vršič koji je sa pola terena tog Jorgačevića poslao nazad u Srbiju, Vidića u penziju i velikog Pižona na stub srama.

Nastavak znate, Miha, Ćurčić, Advokat, Drulović, Muslin - koji je imao sve na svojoj vodenici, ali odlazak na Mundijal nije bio dovoljan, otkriće Prijovića, pa zatim i gol za Svetsko prvenstvo su bili malo za njegov ostanak na klupi. To su sada već prežvakane i ispričane priče, ali reprezentaciju i dalje prati senka od pre godinu dana.

Krstajić nije baš najbolje počeo svoje bitisanje na klupi, promena kapitena početkom godine iz čista mira (ili ipak ne), nepozivanje nekih standarnih igrača iz kvalifikacija na put u Rusiju, vraćanje Milinković-Savića u tim posle bacanja drvlja i kamenja na Muslina što nije pozivao fudbalera koji vredi 100 miliona evra, a možda je ipak i bio u pravu, jer Sergej ne liči na tog igrača kakvim ga predstavljaju.

Na Mundijal smo otišli sa mnogo ambicija i puno priče, a vratili se rasulom u reprezentaciji, sa skresanim krilima od borbe sa albanskim orlom, bez izjava selektora puna dva meseca o tome ko je kriv za neuspeh i bez kapitena Ivanovića koji je odlučio da ne bude deo ove priče već se mirno i dostojanstveno povuče iako je mogao još mnogo toga da pruži, ali tu privilegiju će imati građani Sankt Peterburga.

Sve u svemu, možda postižemo korektne rezultate i imamo šansu da se plasiramo na još jedno veliko takmičenje, ali nemamo ono što je potrebno - podršku. I država hoće da pravi Nacionalni stadion, to je u redu, ali samo ne znamo ko će da ga napuni...

Zašto Srbija ne veruje fudbalskom savezu? Da li će plasman u B diviziju Lige nacija, a zatim i borba za direktan plasman na Evropsko prvenstvo biti dovoljna da se spusti lopta i prihvati činjenično stanje srpskog fudbala? Vrlo teško, ali Krstajić je sam svojim odlukama i izjavama doveo da ljudi više ne prate reprezentaciju kao što su pratili dok je na klupi bio Santrač, Antić, pa čak i Slavoljub Muslin.

Ono što vas mi na kraju ovog teksta pitamo je - da li i dalje imate poverenja u Mladena Krstajića?

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)